Idila sunčane jeseni prosuta zlatnim lišćem. Drvored procvetalih kajsija sa svetlo roze laticama koje poput perija padaju na zemlju. Ceveni suton vrelog letnjeg dana. Bela nepregledna prostranstva...
Trenutci kad izgled parčeta planete Zemlje gde se trenutno nalazimo i deo neba koji vidimo izgledaju u najmanju ruku očaravajući. Ko na filmu.
Trenutak kad je sve završeno. Sa "s". Savršeno.
Ah kakvo divno jutro!
-Da dobar dan za umiranje.
Likovanje. Rado ga nameštaš jer znaš da te zabole kurac da raniš, jednostavno ti je ćef da ga onako u slast isključiš i nastaviš da spavaš. Mnogo je dobro za lečenje frustracije prouzrokovane ranim ustajanjem tokom nedelje. Kad ga onako skenjaš i produžiš da džonjaš do dva, čini ti se da si naplatio sve one dane kad si se probudio ranom zorom.
Momački auto, ne toliko nabudžen koliko funkcionalan. Često usidren po zabačenim šumarcima na periferiji, uglavnom noću.
Dobro poznata makina među lokalnom ženskadijom, od čijih udaraca glavom, krov auta ima čudno ispupčenje negde iznad zadnjeg sedišta. Obično sa malim volanom, svrsishodno ugrađenim. Kvalitetan stereo sistem se podrazumeva.
Ponekad, služi i da preveze od tačke A do tačke B.
- Zamisli, ćaletu mi juče riknuo jugić i sad nemamo sa čim do sela u subotu, na Zadušnice.
- Pa mogu ja da vas prebacim mojom karavelom.
- Si lud bre, ne dolazi u obzir! Hoćeš keva da mi zatrudni pod stare dane od silne sperme po sedištima? Kad malo bolje razmislim, ni ćale ne bi bio bezbedan.
--------------------------------------------------------------------------------------------
- E, vidi onaj auto, nešto mi poznat.
- Milena, pa ti se stvarno ne sećaš karavele od prošlog vikenda? Toliko si bila pijana i hoćna, da te je dasa teslačio na parkingu ispred kluba, a red ispred ulaza je prekraćivao vreme urlajući ''Ole'' svaki put kad tresneš glavom o krov, dok si mu nasedala.
- Ne kažem da se ne sećam, već da mi je poznat auto. Jao, evo ga, staje! Idemo?
- To mi reci, sestro!
Jebati se u čmar.
A : Ijaooo,vidi što imam torbicu...
B : Dobro,dobro,nego je l' se kolješ u rč?!
Najbolje kokteldžije, vrhunski šankeri kojima nijedan koktel nije nepoznanica. Spraviće vam ga za čas, u raznim bojama, sa raznim pićima, začinima, suncobrančićima, vatrom, neonkama...opčiniće vas svojim umećem žongliranja šejkerom koji će leteti po vazduhu kao Nađa Komaneči u parteru davne 76. Vrhunski majstori koji svoj posao rade đavolski dobro.
- Izvolite?
- Pivo.
- Zar ne želite da probate jedan od naših koktela, danas je promocija?
- Ne. Pivo.
- Da li ste sigurni? Ovakve koktele nigde nećete moći da probate?
- Šta ti u reči pivo nije jasno?
- Ali...
- Slušaj me majstore margarita, ako mi ne doneseš to pivo odmah, nabiću te u šejker i ubaciti u mešalicu sa koje sam upravo sišao jebo te Marinko Mandžgalj u dupe.
Formalnost koju obavljaju oni koji su se od svojih kuća otisnuli u neki drugi svet.
Naime, lepo je sa svojom majkom prozboriti koliko toliko. Ipak je njima uglavnom dosadno bez nas i jedva čekaju da nas vide, pa koliko god da ne valjamo. Ali vremenom to postane prost skup pitanja i odgovora. Svakodnevni ritual, postane praktično rutina, pa iako znamo da nema ništa novo, i nema neobrađene teme, neki razgovor mora da teče. Pitanja su kratka i laka, a odgovori uglavnom još lakši.
Sve to, svaki dan bar po jednom.
- Molim.
- Zdravo sine.
- Zdravo.
- Kako si?
- Dobro.
- Šta radiš?
- Učim. (šta god radili ovo je najbolji odgovor)
- A, dobro, neću onda da te zadržavam dugo. Jel' imaš pare?
- Imam.
- Dobro. A jesi li gladan?
- Nisam.
- Jel' imaš šta da jedeš?
- Imam.
- Jel' ti hladno.
- Nije.
- Jel' imaš ćebe.
- Imam.
- Jesi ti to nešto promukao?
- Nisam.
- Aha... Dobro. Jel' učiš?
- Mislim da sam ti to već rekao.
- A dobro. Kad će ispiti?
- Za dva meseca.
- Jesi li imao neki kolokvijum skoro?
- Nisam.
- Dobro. 'Ajde neću da te zadržavam više. Zdravo, čujemo se sutra!
- A kako je kod vas?
- Ma dobro. Tata cepa drva i tako...
- Dobro, ajde ćao.
- Ćao sine.
Nepovratna sredstva koja se ostvaruju podnošenjem molbe ili zahteva državnim institucijama. Najlakši način je da se dobro osmisli projekat, ispune svi traženi uslovi i zatim podnese zahtev. San svakog prosečnog građanina koji nema političkih veza.
Ne znam nikog ko je uspeo da ih dobije, ali garant je moguće.
- Mala, daj mi - znam da imaš.
- Daću ti, ali pod uslovom da odlično jebeš.
- Doneću ti potvrdu od bivših, časna reč.
- Ne verujem ti dok sama ne probam.
- Pa probaj!
- Ne mogu kad ne znam kakav si u krevetu...
Vuku se po nekim fiokama ili su nabacani na gomilu pored kompa: brojevi telefona, serijski brojevi, krekovi, šifre, veb adrese, mejlovi, zapisani često jedno preko drugog na flajerima, računima, vizit kartama ili raskupusanim paklicama cigareta, pa još i umrljani kafom. Vlasnici ovog lepršavog arhiva se manje-više dobro snalaze u njemu, ali se kad-tad ispostavi da su poslednje dve cifre kreka za Oblivion sinoć u zdravlju popušene.
- Au, jebem ti, popušili smo krek
Izraz koji govori da je sve dobro dok traje, a kada prestane nešto da nas zanima, okupira ili jednostavno kada prestanemo nečim da se bavimo, ne interesuje nas kako će, i šta će biti sa stvarima, ili situacijom kada jednostavno dignemo ruke od istih tih.
Ma bitno ti da si se navozao, i sada kad je crkla mašina, aj ćao. Najpametniji si. Posle tebe, potop.
Kad u nečemu pogrešite, sigurno će se u blizini naći dežurni mudrac koji je znao kako će sve da se završi još pre nego što je i počelo. Svojevrstan šlag na tortu i zajebavanje sa živcima onoga kome ovu frazu izgovarate. On bi uvek uradio suprotno od vas, i obavezno bi dobro prošao.
Osoba 1: E čoveče šta si uradio na ispitu?
Osoba 2: Ma pao sam, znaš i sam koliko ništa nisam stigao da naučim...
Osoba 1: Pa tačno sam znao. Ja ti lepo kažem da ostaviš za septembar, da si mene slušao imao bi celo leto da ga spremiš.
Osoba 2: Mrš kretenu jedan, pa ti si mi i rekao da probam u junu to da otkačim! šupičku materinu!
