Polu-ozbiljan način da se domaćinu ukaže da nije agilan u sipanju rakije gostu.
"Ajd' živjeli, nek' je sa srećom, da se i sledeće godine ovako sastanemo...živio i ti domaćine!! A jesi je ispek'o, svaka čast, da sledeće godine bude još bolja...Uzdravlju!"
Čovek je prvo hodao na četiri noge, pa se njegovo pražnjenje fekalija nije mnogo razlikovalo od životinjskog. Stane uz neko drvo, digne malo nogu i obavi nuždu. Kako je vreme prolazilo i kako su prednji udovi postali ruke, morao je to da radi u drugom položaju. Pošto je već stajao na dve noge, vukli su ga životinjski koreni, pa je morao da čučne kad kenja. Malo se tresne i nastavi dalje. Počeo je da pravi alate, postajao je inteligentno biće. Bio je red i da brisanje dupeta dovede na viši nivo. Pražnjenje se i dalje izvodilo u čučećem položaju, ali je sada uveo brisanje listovima biljaka koje su ga okruživale. Posle toga su nastale i neke primitivne gaće jer je higijena bila podignuta na viši nivo. Ovo je trajalo milenijumima, do izuma toalet papira. Prvi primerci su bili hrapavi, al šta je tu je, kad se svi brišu, brisao se i on. Onda se i taj papir razvijao, prvo bio reciklirani, rozi, a danas je brisanje dupeta na nivou koji će se teško dostići. Imamo čast da se brišemo papirima od celuloze, stopostotne. Dok ne izumeju nekog robota koji će ovu rabotu vršiti umesto nas.
- Evoooooo! Evooooo!
- Šta oćeš Adame više koji kurac?
- Evoooo, aj uberi mi list sa te zabranjene jabuke, da se obrišem!
-----------------------------------------------------------------------
- Sine kupi gajbu piva i karton kisele za špricer. Možeš to da poneseš? Ma šta možeš moraš, za šta sam te pravio koji kurac! I kupi mi onaj toalet papir žuti sa cvetićima, troslojni, što miriše na livadu, podseća me na detinjstvo!
Drugi izraz za nemoguće .
Komentari jedne nemoguće slike:
(vidi sliku)
A: E,vidi,kako ovo radi! Wow!
B: Fotošop .
C: Kako ovo uradi,svaka cast!
D: Ma to je fotošop!
Krajnji debilizam i nemaštovitost svih ljudi u Srbiji koji se bave televizijskim poslom dovela je do toga da se iz belog sveta uvoze neki "uspešni"(mada to niko ne proveri) programi koji se kod nas prime još i bolje nego u svetu.
NIKO se u ovoj zemlji ne trudi da nešto osmisli sam. Da se krene sa razmišljanjem, šta je to što bi bilo gledano, a da nije vezano za ponižavanje ljudi, njihovo javno ismevanje i zavirivanje u najdublje kutke privatnosti.
Ideja Velikog Brata se u Srbiji dobro primila. Svako će za samo mogućnost dobijanja nekog novca prodati sve što imaju,porodicu, prijatelje, dušu...
Ja već više od godinu dana pokušavam da nagovorim neku produkciju da krene sa realizacijom jednog zabavnog programa koji podstiče na razmišljanje i kreativnost.Ja sam kompletan autor tog programa, ali niko ne želi ni da me sasluša. Čak ni da proveri da li to nešto vredi. Objašnjavaju: "Mi kupujemo samo strane licencirane i provereno uspešne programe". Jadni li su im ti programi.
Možda sada mislite da sam ogorčen zbog toga. JESAM, jer im je slađe tuđe govno od srpskog prirodnog meda.
Neka im je na čast svima.
Kada se golub, pored svih ljudi, posere baš tebi na glavu.
Keva: Idem gradom, i golub me posere. Po sred glave!
ćale: Znaš li ti koliko ljudi prolazi gradom, i koliko golubova sere. Malo je pogodjenih. Ti si izabrana. To je čast.
*Izvođači
-Nekad: uglavnom kantautori. Pravi virtuozi na svojim instrumentima (uglavnom čitaj akustična gitara). Takođe ljudi bogatog životnog iskustva, kojima u prvom planu nije novac, već vrednost samog dela.
-Sad: uglavnom ni ne pevaju oni(pusta se snimak). Pravi virtuozi kada treba istaknuti grudi i zadnjicu(čitaj njihovi instrumenti). Imaju bogato životno iskustvo u spavanju sa maloletnicama ili gazdama izdavačkih kuća. U prvom planu samo novac.
*Pesme
-Nekad: uglavnom lepe i dopadljive izjave ljubavi:"Izvini što te volim, stvarno nije namerno", "Kad ćeš dušo stavit u glavu, ja te volim, al' nemam za kavu", ili osećajne:"Dušo moja, ko kaplja vode i ti se topiš na mome dlanu, jer sa tobom dođe i bez tebe ode, stotinu dana u jednom danu"...
-Sad: sve se svodi da oženjeni pevaju o klinkama, a pevaljke o matorim sponzorima.
*Spotovi
-Nekad: snima se krupni plan pevača, koji uglavnom lagano sviri na akustičnoj, sa smeškom zadovoljstva, jer mu je čast da izvodi svoju numeru.
-Sad: krupni plan sisa, ili pevačeve glave, koja jedva stane u kadar. Osmeh se razvlači, jer je svedno pušten snimak pesme, pa da se bar pokažu silikonske usne. Tu su i motori, avioni, kamioni...
*Albumi
-Nekad: Citiram Miladina Šobica: "Ja ne snimam ploče iz prostog razloga što želim da sačuvam sve što radim, da bi to bilo vredno, onda kad ja to zasviram i zapevam..."
-Sad: čim Marina nešto napiše, to je hit, objavljuj...
Nažalost mene danas ubeđuju kako u Grandu ima jako kvalitetne muzike...
Posprdno ispraćanje mladog pripadnika Al-Kaide na zadatak.
- Muhamede, pogledaj kako sam vezao C4 prsluče. Potpuno sâm!
- Svaka ti čast, dečkonjo. Dodajder mi samo ono crno sokoćalo sa antenom i crvenim dugmetom.
- Evo.
- I prošetaj do glavnog trga sad, da vidiš da li ti je komotno sve ispod jakne.
- Odmah! Doviđenja, Muhamede.
- Živ bio, Hekmulah!
Najkulturniji način useravanja u nečiji život.
- Zaposlio sam se pre par dana.
- O, svaka čast! A gde radiš?
- U Centru za socijalni rad.
- Šta ima veze...
- Dobio sam sinaaaa!!!
- Čestitam brate!!!
- Skroz liči na mene! Isti ja!
- Šta ima veze...
ekspr. reg. (Zagreb) čovjek s mnogim pozitivnim kvalitetama; meštar, majstor, profesionalac
smjernice za korištenje: prihvatljivo samo na ulici među godištima '02 i mlađe, čak i među njima opskurno
ž.r. šniterka
Sugovornik 1: Oho, Ivane, kaj se dela?
Sugovornik 2: Eo niš, malo karo neku butru pa sad rokam po gemištu.
Sugovornik 1: Koj si ti šniter, stari moj, svaka čast
Biti faca kao Zdravko Čolić u određenom momentu.
Udaje mi se ćerka moja jedinica, moja Zvezdana, moje sunce, evo pucaću triput u vazduh , neka pitaju gde se to slavi! Zete dodaj mi tetejac!
Rođak Zeka: E vala Mirko, svaka ti čast!
