Pojava jako slična onoj gde kladioničari stiču vrhunsko znanje geografije igrajući uglavnom niže lige, pa znaju u kojoj zemlji se koje selo nalazi. Makar u Evropi.
Ipak ova pojava se razlikuje u nekim sitnim detaljima, jer znanje se u principu stiče kući gledanjem dnevnika, čitanjem novina ili kada se okupi ekipa za pretresanje globalnih problema Srbije, što opet varira od grupe promoterki ispred radnje, preko penzosa u redu za penziju, pa sve do ekipe sa ćoška koja diluje džidžu.
Naravno, nije samo Evropa u pitanju, već se poznavanje širi na ceo svet i mada su u pitanju uglavnom glavni gradovi država ili same države koje nas bombarduju, lupaju nam sankcije, otimaju Kosovo ili skrivaju naše odbegle kriminalce, ovo znanje ipak nekako deluje korisno, jer za razliku od američke dece koja ne znaju ni koji je glavni grad njihove države, mi znamo glavni grad i njihove i naše i još najmanje stopedesetšes’ država na planeti.
Dobro, na devesepet posto tih gradova i država mi pljunemo pri samom njihovom pomenu, jer nema ko nam nije nešto zgrešio u poslednjih dvaes godina, ali opet mi volimo da se dičimo našim poznavanjem geografije i smatramo da smo i pored svih negativnih posledica njihovog napada na naš nebeski status, opet izvukli i nešto dobro iz toga. Znanje bato.
- Jesi popravio više tu geografiju konju jedan?
- Nisam ćale, opet sam dobio abera.
- Opet! Pa kako bre majku mu jebem, jesi ti normalan?
- Ma ćale bre, pitala me neke gluposti, namerno mi dala keca.
- Kakve gluposti?
- Ma svašta ćale. Postavi mi pitanje o proizvodnji nečega, ko zna čega i kao samo treba da navedem to mesto u Holandiji, a ja nisam znao. Neko malo mesto, ko to zna bre.
- Koje mesto u Holandiji?
- Neki Še...Še....Ševa....tako nešto, nemam pojma.
- PU majku ti glupu, neobrazovanu. Ševeningen u Holandiji. To ne znaš! E Srbine moj, pa to je mesto najvećeg stradanja u modernoj istoriji Srba. Mršte u sobu da te ne vidim.
--------------------------------------------------------------------------------------
- Koja ti je država na M?
- Mali.
- Ozbiljno te pitam.
- Mali brate. Tako se zove zemlja.
- A jeeeste Mali. Naš’o si mene da ložiš. Pali bre.
- Vidi ga čovek, juče priznali Kosovo, gled’o sam na B92.
- Mamu im jebem žutu, cunami ih potopio sve dabogda.
- U Africi su oni brate.
- Jebote i crnci počeli da nas zajebavaju, a do juče nisu sijalicu videli.
---------------------------------------------------------------------------------
- Oćemo još po dva lava da zveknemo, baš mi se dizna otvorila.
- Jašta bre. Ajde ti mali po pivo u radnju.
- Nego jesi vid’o što su Ameri počeli da prete Iranu? Ima da ih zgaze.
- Ma kurac će da ih zgaze. Juče bili Čavez i Kim Džong Un u Tehranu kod Ahmadinedžada I dogovorili oni svoj raketni štit da naprave iznad Tehrana, Pjongjanga I Karakasa. Još kada se Peking I Moskva umešaju, ima Ameri podvijenog repa da se I iz Bagdada vrate kuće. Videćeš.
- Tako je bre! Živeli!
- Živeli!!Srbija!
Izreka koja ukazuje na činjenicu da se neki ljudi jednostavno ne mogu privići na novotarije, nebitno da li zbog straha, nezainteresovanosti, užeglosti mozga ili nečeg četvrtog.
- Baba, oca ti senilnog, što mi razbi kompjuter????!!!!!
- Pa dobro, sinko, što me jebavaš k'o sansku kozu, jesi lepo rek'o da ovo čudo ima neki virus? Samo nam još fali da se svi porazboljevamo!
- Ćale, šalji bakutu nazad u selo dok te nisam načinio siročetom!
Peh, što bi rekli neki, tog nema koja nevolja nije pogodila. Ali nijedna ga nije uspjela oboriti, nego ga je samo ojačala. Svi se sjećaju kad mu je onaj vo majku zaganjo na koridi, pa ga je on nokautiro na licu mjesta. Mlađu sestru je vodio po gradu sve do njene dvadeset druge, i samo hrabri su se usuđivali da joj priđu. Ali eto, jeba ga život dobro. Ljetos pade sa one komšijine trešnje, i dobi potres mozga. Doktori rekoše da će se ponašati na početku veoma čudno, ali da će se oporaviti nakon petnaest dana. Tri mjeseca prođe od tad, od njega ništa. Rekoše da je odselio u drugo selo i da ga možeš vidjeti u kafani. Zapustio bradu, vonja na rakiju, bez prebijene. Kažu plaćaju mu piće, a on izvodi, zabija čakiju među prste. Svakog dana sve brže i brže. Profuli nekad, pa udari po prstu. No, to njega ne boli, navikao je on na bol. Njega život boli. Nekad bio najjači, bacao kamen sa ramena i po dvadeset metara. A vidi ga sad, izvodi gluposti, da mu se smiju deset puta gore osobe od njega. Da mu se smiju propalice koje odvajaju od dječijih usta da bi imali sebi više za rakiju.
Daleko od civilizacije. Zapizdina do koje ni strujni vodovi ne dolaze. U drugoj vremenskoj zoni. Vukojebina je najbliža urbana sredina a do nje ima sedam dana jahanja. Tamo komuniciraju rikanjem sa brda na brdo, a oni sofisticiraniji koriste dimne signale. Love zmajeve, mole se Perunu, a vile im noću ruše građevine sve dok ne žrtvuju neku djevicu u čast boga Svaroga!
Koze su glavna valuta, međedi su glavni gosti u kafani a ispred zadruge još uvjek spaljuju vještice na lomači. Još drhte na sam pomen Omer-Paše Latasa.
-Vodila me ona moja kod nje u selo. Jebote ja ne vjerujem da ljudi tamo žive. Bogu iza leđa pa još tri stanice odatle. Mislim da imaju i poglavicu plemena, a učinilo mi se da sam vidio i neki totem u jednom ćošku. Kontam da se tamo još od Turaka kriju.
------------------------------ *Domaći rad*------------------------------------
Učenik: Dragoljub Mačkić, O.Š. ''Jovan Jovanić - Zmaj'', Pukovac
To ima jedna moja komšika iz selo i zove se Dragica, od Tasića. Onaj mladež boje govneta starog tri dana krasi njen nos, oplemenjuje je i daje joj sigurnost i jačinu. Zato je i zovemo veštica. Moj tata je zove Batićka a deka orlić. Jednom sam pošao u školu, jeo burek i kacam je vido počeo sam da povraćam. Pet dana sam primao infuzije.
Priča se da bi bila mnogo dobra pička kad ne bi imala ONO na nosu što visi ki kravino vime. Barem je tako reko domar Stole i direktor bolnice.
I moji drugovi se plaše. Naročito Neca. Rekao mi je da je non stop sanja kako se na ispraćaj u vojsku samo sa njom ljubi. Ne pušća ga.
I moj dodž Rundo ne prestaje da laje kad je vidi i oće gu api.
Ali, budimo ozbiljni. To zrno graška na profilu je stilska figura - metafora, za *ima ono nešto što mi se ne sviđa*. Iako može biti čak i najbolja osoba koju poznaješ, čak i ona ima to nešto što ne znaš šta je a plaši te. Još ako stvarno imaju neku čudnu grbu na nosu, pazi se, TO je obeleženo od Boga.
*ničija mama se ne proziva,
skroz nečitko i neuredno,
o pravopisu da i ne pišem,
zadnji pasus prepisan*,
nedovoljan (1) *Žana Tasić*
Definicija napisana za takmičenje Pačija škola
Estrada- smrdljiva šaka jada.
Pevačica- sisata, guzata kreatura, sa ustima kojima može opušteno dve pesme da jauče kao da je žrtva svinjokolja.
Svaka od njih je ranu mladost provela u čupanju luka i ubijanju krompirovih zlatica da bi skupila za bik žilet ne bi li obrijala dlakave noge, da joj se paori sa 3 zuba, iz lokalne kafane, ne bi smejali dok cvili u mikrofon. Zato svaka kaže, potičem iz radničke porodice i imala sam teško detinjstvo.
Onda, odjednom njena karijera kreće uzlaznom putanjom. Prošla je trnje. Sad ide pravo do zvezda. Zvezda granda. Nabudži sisu, dve i po koji zub. Opere kosu, obrije dlakave noge i popuši nekom budžovanu. Poznata je. Sada može da usvaja crnce. Pičke peti razred seku vene na njene pesme. Gostuje u svim emisija kod renomiranih voditeljki na ružičastoj televiziji. Uspela je u životu. Celo selo Malo Mojmilovo priča kako je njihova, nekada mlada, dlakava seljančica, sada velika zvezda u usponu. Kako i ne bi bila kada peva ja-te-volim-i-ti-voliš-mene-i-zato-sečem-vene i ja-sam-riba-žestoka-tangi-i-droge-mi-puna-fioka pesme.
Koliko god društvo htelo da se integriše, što se kaže, u duhu zapadnih vrednosti, neke stvari, naročito one integrisane u genima, ne mogu se promeniti. Vekovi zaostajanja za normalnim svetom, doveli su do toga da neke promene kod modernog Srbina nisu izvodljive. Koliko god pokušavao da sluša Šopena, impresionizam je nešto prema čemu je njegov DNK stvorio odbojnost. I da ode negde na Zapad, koliko god urban bio, deo njega će uvek pronaći sebe u onoj "A selo je moje cela Šumadija", ili koji već pedalj rodne grude.
Elem, uz sahranu, najsvetiji praznik klerikalnih Srba je svadba. U suštini, za Srbina nije svadba bez 500 duša među gostima. Nema Šopena na pravoj srpskoj hipermrsnoj i hiperraskošnoj svadbi, koliko god neko to pokušavao ubaciti. Ma koliko se trudio i pokušavao, spoljašnji uticaji su uvek jači od želje pojedinca da se venča bez legija ćaletove i kevine rodbine iz Bosanske Dubice, babine sestre iz Platičeva i tetke iz Rume. Bez obzira na trud, ne mogu lignje i dagnje zameniti plodove Svetog tora srpskog seljaka i sveže narendanog rena za tu priliku. Jebi ga, ako 'oćeš da se ženiš incognito, beži za Las Vegas.
Moja svadba će biti sa stilom! Aha, kako da ne!
'Ej, Jocko, gde si, čoveče? Primili smo pozivnice, baš mi drago da ste najzad odlučili da se uzmete! E, a već sam spremio koje ću pesme naručiti, ima pičvajz da napravimo!
- Moram ti reći, neće to biti kako si zamislio. Svadba će biti sa stilom. Sviraće Marijini prijatelji iz filharmonije i već su oni napravili muzičku listu, tako da se to neće menjati!
E, ne seri, bre! Što si takav partibrejker, već smo sredili da Ljuba Lukić peva, a ti našao da sviraš nekoj stvari! Nemoj da te neko čuje, smejaće ti se!
Verovatno nesto od cega deca imaju najvece traume. Svojim tonom podseca na zvukove neuspesnog paljenja motorne testere.
Razgovor roditelja...
- Zasto li nam se dete uvek od babe vraca kao nadrogirano!?
- Ne, znam... Mozda se igra sa drugovima pa ne spava nikako...
Nakon 3 dana...
-O, vidi sto mali fino izgleda, mog'o je sad otici malo kod babe i dede na selo....
-Neeeeeeeeee, ne idem tamo nikad vise... Bolje me predajte inkviziciji nego babi!!!
Pićence za ranjenika s one strane stola.
... selo Pukovac ...
tras tras bum šljis fljas haiiiiiiijaaaaaaa
- Slađano, odnesi onem što sam ga razvalio ki konja je'no jagodinsko! Nek se povrne pa da nastavimo.
- El da mu stavim pivo na stalak?
- Jok, na kurac mu stavi!
Opis nekog mesta gde nema ni jednog ženskog čeljada, što znači da ćeš ostati suva kurca.
- Deda odoh da se prošetam kroz selo, možda ima neka mlada seljančica, ako me razumeš.
- Sine, nemačka , bolje se lati poljoprivrede, a na nekoj livadi šamaraj majmuna.
