Merna jedinica za neverovatan strah i poremećaj duhovnog blaženstva.

Najčešće mesto gde ljudi iznose lične frustracije i stavove. Pre svega da kažem čast izuzecima, onima koji stvarno komentarišu pesmu, umirućoj vrsti. Inače da naglasim da nisam nacionalista i svako spominjanje za ili protiv nekog naroda je u duhu definicije i nije pisano sa namjerom da uvrijedi nekoga. Ako se neko ipak uvrijedi, ko mu jebe mater. Ako negde pomješam ijekavicu i ekavicu ne zamerite bre, izgubio sam se više u kojoj državi živim i kako treba da pričam bolan.

Prema narodnom verovanju ništa na svetu ne može da košta toliko , pa makar to bila i kajgana Svetog Petra !

Turci iz Turske. Pričaju Turskim jezikom.
Način na koji su Srbi okupirali jutjub, tako Turci okupiraju fejsbuk. Vrlo česta pojava danas. Odakle oni tu? Pa iz Turske. Šalu na stranu. Pojava ovog fenomena, povezana je sa padom morala naših devojčica. Iako im moral i pre fejsbuka nije bio na zavidnom nivou, fejsbuk je omogućio da postanu još popularnije, ali na neki čudan način njihova gola dupeta na internacionalnom nivou uočavaju samo Turci. Moguće je da ih privlači to, što oni u našim ribama vide nešto njihovo, a ima toga u nas mnogo.

S obzirom na to da ribe prihvataju sve živo za prijatelja na fejsu, odnos je pet prema jedan, tj. od pet iljada prijatelja, barem su iljadu Turci. Malo u srč i nađu naše pičke ko iz pičke, te tako naloženi na dobru pičetinu ostavljaju razne komentare, ne na nekom jeziku koji danas maltene svi razumeju, već striktno na turskom.

Stari sleng za situaciju gde je nastala opšta tišina. Muk. Kao da je neko umro pa se održava minut ćutanja. Niko nije nijednu reč rekao u nekim trenucima.

Udarci niži od Džeja. Ne, ne, niži od našeg standarda. Ma, niži čak i od plate baba sere na železničkoj stanici u Ljutovu.

Niski udarci su najteži kad ih dobiješ od rodbine. Rodbine koja živi u kući do tvoje, u spratnici, sa ogromnim dvorištem i pozamašnim primanjima, dok ti živiš u običnoj, prizemnoj kući, napravljenoj od sedamnaest vrsta materijala, od kojih je cigla najmanje zastupljena.

Od igle do lokomotive, ili u ovom slučaju, od jajeta do kuće.

Životna želja mnogih majki na Balkanu. Kraljica Majka, svetica, velika žrtva teškog života, nesrećno udata, kipi od humanosti, sve bi za svoje čedo dala, iz očiju vrišti -deco Afrike, dođite na sisu maminu-. Na porođaju je, zamislite, porođajne bolove trpela! Zato će taj koji iz njene pičke ispade, morati do kraja života da otplaćuje istu. Ako slučajno uradite nešto što joj nije po volji, izvršiće tri samoubistva i organizovati masovnu sa'ranu, za Vaše dobro i dobrodbit čitavog čovečanstva. A to vaše nervno slomče, to je isključivo za Vaše dobro. Samo što Vi to ne znate, jer ste mali...ostaćete tako usitnjeni do kraja života...i to pitanje čijeg života...
-Ja sam te rodila, ja ću te i ubiti- samo je jedna iz širokog spektra frazetina koje treba da Vam OBJASNE da nemate prava da sami nacrtate stazu svog života.
Sve Vam je pružila i za svaki zalogaj morate platiti, jer mogla je da se uda za nekog mnogo dobrog baju, ali je trpela tog nesrećnika od Vašeg ćaleta samo zbog Vas. Zarad toga, nemate prava na svoje snove. Njene snove ima da ostvarujete, to Vam lepo osta'lja u amanet. Vaš život sa Vama lepo nema veze, ne polažete prava na taj deo večnosti, to je, lepo, njena stvar. Bolje da rovete kao mečka nego da izazivate podsmeh komšija, jer Vaša mama želi da se ponosi Vama i u to nikako ne smete da mešate svoja osećanja. To ionako nije važno, u njihovo vreme se o osećanjima nije ni razgovaralo, pa šta im fali? Prolazili su golgotu, a Vi ste razmaženo derište koje je imalo sve, komplet sve- i kraći put do škole, i tri obroka, i školovanje, čak i dezert i par golemih lutaka, i mojne da pokušavate da se vadite na oca alkoholičara, neke boleštije, zabrane izlazaka i neposvećenost, kad to s Vama nema veze, Vi ste, kao i druga stoka, bili podmireni i ima da urađate plodom! A, naravno, bez obzira na sve ti češ uvek biti mamina mala devojčica, jer ljudski je grešiti, a Božanski je praštati.
Naravno, veoma često su deca nezahvalna i pakosna, pa žive svoj život, klinčadija glupava i bezobzirna. Zato ih treba programirati. Nauko, napreduj, i, ako je moguće, napravi im i daljinski, kad upravljaju, da upravljaju do kraja!

Idealna kletva za radnike EPS-a kada dođu da iseku struju ili ti uruče račun čija je visina približna računu omanje fabrike. E moj brajko, a lepo su rekli iz ministarstva za energetiku da se prištedi a ti 'oćeš i da gledaš TV i da ti gori sijalica u isto vreme. Ne može to tako, ako državni vrh steže kaiš moraćemo i mi.

Konstatacija koju daje jedinka sa sela drugoj hvaleći stepen razvijenosti ovih drugih.

Obavezno zlo koje prati skoro svaki kvalitetan, a bogami i dobar deo nekvalitetnih filmova. Kada neki film doživi veliki uspeh kod kritike i publike (pre svega da uzme pare, a oskar ne bi škodio) po copy/paste principu snime nekoliko nastavaka da bi zgrnuli lovu na siguricu. Obično snime još dva kako bi se napravila tzv. trilogija iako svaki film ima sopstvenu priču i na silu dopisane negativce i sporedne likove. Praksa je pokazala da su se četvrti delovi pokazali ka katastrofalni (Indijanac Džons i lobanje kristala, Betmen i Robin, Supermen IV, Živi slobodno il' daj hard disk), a ako nije tako loš peti će sigurno sjebati celu franšizu (Roki). Ako se radi o hororima imaće dvocifren broj nastavaka kao što je slučaj sa slešersko ekipom Majklom, Džejsonom, Fredijem i našom Žikinom dinastijom gde ne možemo reći da je došlo do opadanja kvaliteta jer ga ni u originalu baš i nije bilo.

Star Wars-i koji su "počeli" od četvrtog dela su uveli široj publici tzv. prednastavke (prequel). Što bi rek'o Lane Gutović "Ja kad čitam knjigu, čitam je od sredine. Tako ne samo da ne znam kako će se završiti, nego ni kako je počela". Tako već u originalu imamo prilično nejasnu radnju koja nema potpuni kraj. Tako publika želi da pogleda i nastavak, i još više prednastavak iako znaju kako će se završiti. Ova praksa je često primenjivana u protekloj deceniji (Underworld, Iks-ljudovi, Exorcist, Caprica).

Trenutno više vezana za video igre i anime je pojava međunastavaka(interquel). U situaciji u kojoj želite da imate sve likove sa moćima iz 6. dela, a u 7. je pola njih pomrlo, vi smeštate 11. deo između njih. Primeri Street Fighter, Devil May Cry, Prince of Persia...

Kada na ovaj način potpuno upropastite franšizu jedino što vam preostaje da sačekate da prođe desetak godina i uradite rimejk čitave priče tzv. restartovanje(reboot). Relativno skoro je to uspešno urađeno sa Betmenom i Džejms Bondom, a u planu je i sa Spajdermenom. Postoji i nekoliko samostalnih rimejka koji su pokazali bolji od originala(Kronenbergova Muva, De Palmin Scarface).

Nova nacija. Više ih ima nego Kurdistanaca. Treba im dati državu. Grenland recimo.

U momentima kreativnosti, u tim napadima inspiracije, ovi mladi "umjetnici sa zdravim stavovima" sipaju svoje najdublje misli pravo na široki internet. To su instant umotvorine, savjeti za ponijeti, sarkastične opaske na račun države, društva i dogadjaja u gradu, romantične poruke, pozdravi, čestitke, depeše... - asortiman je ogroman, mogućnosti su nelimitirane.

To je okej. Društvene mreže i postoje, izmedju ostalog, iz tog razloga da omoguće ljudima da lako i brzo, barem negdje olakšaju dušu i privuku pažnju, čak i zavrijede osjećaj da ih neko sluša. Medjutim, ova ogromna grupa mladih kritičara, što po godinama što u duši, sve više shvata i cijeni sopstveni trud. "Ko će koga ako ne sebe sam ja sad?" Tako oni kuckaju svojih rečenicu, dvije, par, pasus, esej, trude se svojski, zapnu, i iseru to govno da im krasi elektronske zidove.

(Preskačem dio o iščekivanju lajkova, lajkovanju, inteligentnom zahvaljivanju za lajk i vodjenju još inteligentnije diskusije.)

Tada naidje Rajko Lola, po zanimanju ribar, čuo da ima pičke na fejsu, rado bi zavukao, i traži mamac. Naleti na status sa gomilom riječi tipa srce, ljubav, razočarenje, odradi copy/paste (iš'o Rajko na kurs), jedinu stvar lakšu od samog pisanja te umotvorine, i prosto rečeno - UKRADE IM STATUS.

Ogorčenje i ponos, izmiješani kao med i žuč. Sa jedne strane, neko im je ukrao status, jer je tako dobar i jak, dubok, moćan! Sa druge strane - neko im je ukrao status! Gledaju nalijepio ga Rajko na njegov seljački, mizerni zid, tik iznad Cecinog spota. Bez navodnika, bez reference... I još dobija lajkove! I komentare. Rikvestove... Uh, sledeći pasus, već se i meni srce steglo.

Šta raditi? Otići klikom do tog sramotnog zida, i očitati prevarantu lekciju javno? Jebati mu majku u pičku plagijatorsku, pederu jednom, i to javno, po sred zida? Previše nisko, a rado bi. "Ne treba se raspravljati sa idiotima, povuku te na svoj nivo, i dotuku te iskustvom", drhti njihova ruka po tipkama, kucajući novi status. Zatvarajući navodnike, duhovito se izdižu iznad situacije, sijeva poruka lopovu: "Idući put pitaj da pozajmiš status, ja se ne ljutim :*". Eh, da su svi ljudi tako veliki...

Prvi istorijski eklatantan dokaz da RTS NE UME da napravi tinejdžersku seriju.
Novi, još bolji dokaz za takvu tvrdnju je "Priđi bliže", ali obzirom da se ona tek odnedavno prikazuje, ta serija će tek dobiti podrobniji sociološko-psihološko-psihijatrijski pristup.
Shvativši da su joj sve kćerke odrasle, i da se njen život u narednom periodu svodi na seckanje luka za supu, Spomenka Kovač negde 2002. godine odlučuje da još jednom dokaže svoju mladolikost- pišući scenario za "teen" seriju, a pritom promovišući raskošan glumački antitalenat svoje najmlađe kćerke. Dakle lepo i korisno. Radnja je smeštena u šatro- prosečnu beogradsku osnovnu školu. Pritom, učionica "glavnog" odeljenja i za beogradske uslove izgleda kao da je stigla iz svemira, a poređenje sa prosečnom srpskom učionicom u nekoj palanci ili na selu, gde koze i učenici sede jedni pored drugih je bezpredmetno. Sama radnja i ideja realno nisu idiotske- ono što treba da se događa na kraju osnovne škole, objektivno se i događa glavnim junacima- prve ljubavi, aktivna druženja, "furanja" stilova i sl. Ali način na koji je to Spomenka Kovač prikazala, zaista poriče njenu mladolikost. Dodatno nas je zabrinula činjenica da se njena kćerka ponosno hvalila u medijima kako je ona lično pomagala majci u razumevanju mladih, obzirom da je sama tada imala 17 godina.
I tako, kada je RTS sve fino zapakovao, na proleće 2003. nas je sačekao produkt sa sledećim junacima:
Roki- igra je naravno Anja Kovač, najmlađi izdanak dinastije Kovač. Iako je trebalo da ispadne glavna riba u razredu, očigledno je da su majčine oči slepe za te stvari, pa je niko nije gledao kako izgleda ispod vrata... Ili grudi :P
Sofija i Mina- neke dve, malo zgodnije ribe (od Roki, svakako. Time je RTS napravio i mudar potez- izborom Anje K. da igra Roki, mogli su sasvim prosečne frajle da mete da igraju ove dve). Inače su ekipa sa Roki. Sve tri su isfurale sa glavnim frajerima u razredu, do kojih ćemo kasnije doći.
Packe i Kečina- glavni frajeri u razredu. Packe se farba u drečavo žuto, ali izuzev toga, ni po čemu ne liči na osmaka, već ima vojničku bradicu. Njegovog, kasnije neafirmisanog glumca, su pojedini gledaoci zvali pederko. Kečina je u tom smislu "bolji", ali i on izgleda dosta starije.
Njutn i Bojanče- Izuzev po nadimku, koji se ne uklapa u rečnik današnjih tinejdžera, Njutn je i realno prikazan kao štreber. Bojančeta igra neki klinac, koji je u seriji vršnjak sa Packetom i Kečinom, a inače izgleda kao da je barem peti osnovne. A i pored toga igra prilično udarenu osobu.
Fića i Džoni- uvek se u američkim serijama nađe par, ne naročito pametnih, a malo klepnutih ludaka. E, to su ova dvojica, koji su umislili da su neko i nešto. Inače su pljunuta kopija Balka i Skala iz "Moćnih Rendžera".
Bora- eto idealnog mamca za preostale sponzoruše u razredu. Stigao iz Los Anđelesa, gde je video J.Lo (koja faca, jbt!!!). Odmah izabran za predsednika razreda, nakon izbora, koji su održani na njegov predlog. Po tome zaključujemo da je inteligentan i zoon politykon.
Ostali likovi iz razreda su namerno zapostavljeni, jer RTS-u realni prosek nikada nije bio interesantan...

Aušvic- nastavnik matematike, i novi razredni ovom odeljenju. Na kraju smuva novu sekretaricu Dadu, koju igra ona crvena kovrdžava Tanja Bokan, značajna po ulozi Mađarice u "Crnom Gruji".
Travolta- peder, ili barem biseksualac, koji slučajno predaje muzičko. Fura neki hibrid više izumrlih stilova, koji najviše liči na Elvisa. Navodno se loži na Edit.
Edit i Rista- u realnosti gotovo nemoguć ljubavni par- nastavnik fizičkog i nastavnica francuskog.
Zaga- besprizorna alapača (i kao uloga, a kažu to i za njenu glumicu), koja je direktorka škole. Žvalavi nešto sa starom, formalno penzionisanom sekretaricom, takođe prakljačom, Grozdom...

Najkvalifikovaniji sudija seoskih i opštinskih fudbalskih liga. Sudija koji ima sve predispozicije da sudi lokalni derbi. Omražen je među seoskom publikom jer nikako ne uspevaju da ga uhvate, uvek im pobegne, bez obzira na visinu ograde oko terena.

Pojam kojim želimo opravdati neki nedostatak ili ograničiti neku pojavu tom simboličkom jednicom od 7 znakova. Naravno prečesto se koriste,ali istovremeno mnogi sudbinu koriste da zloupotrijebe vlastite minuse u opažanji i neracionalno korišćenje prirodnih resursa. Sudbina je izraz koji bi u nekom pojmovnom objašnjenju trebala predstavljat pogodno tlo za pesimističke optimiste ili ti optimistične pesimiste. No naravno kako je vokabular slab,onda je najlakše reći sudbina. Pa tako leptir padne sa bandere u vodu i prva pomisao je pa to je bila sudbina da se on popne na banderu,a da se prethodno niko ne zapita da li je ta bandera sagradjena tu zbog potreba ili zbog toga što je neko želio da ima u videokrugu banderu ?!

Uzvik detekcije baronisanja. Skraćeno od "O, jebote kakvih lovačkih priča se naslušah ovde, Sveti Oci i askurđeli".

Rečenica koju izgovaraju oni koji su shvatili da su se zajebali.

Ako je tačna ona da je Treći kanal 1989. godine bio kao Marsovska televizija, onda je BK sredinom mračnih 90ih bio sa druge galaksije.
Velikom ironijom, kanal su pokrenuli ljudi bez mnogo ličnog ukusa, Karići, ali koji su u tom istorijskom trenutku bili spremni da izdvoje lovu za program koji je bio potpuno različit u odnosu na 90% tadašnjih medija (dodatna ironija je to što je TV "Pink", današnji simbol povlađivanja najnižim strastima, osnovao bivši urbani dečko i roker).
Televiziju je vodio Aleksandar Tijanić, isti onaj koji je kasnije od RTS-a napravio ciganmalu, što samo govori da profesionalci shodno volji finansijera mogu da urade sve što im gazde zatraže.
Program je bio uređen po modelu najmodernijih zapadnih kolažnih televizija, uglavnom se kao uzor spominje RTL. Ipak, iako je sve bilo po nekom uzoru, ništa nije bilo copy/paste kao ovaj današnji program.
Imali su odličan jutarnji program, sinhronizovane crtaće (čak i neke kvalitetne koji se do tada nisu drugde prikazivali, poput Alfreda i Sandokana), relativno neutralan informativni program (jer su Karići sa svojim komšijom Slobom bili u fazonu primirja- "ne diramo mi tebe, ne diraš ti nas"), odlične serije i filmove, dobre kolažne emisije- kako strane, tako i domaće, fenomenalan sportski program, ali i solidan vanredni program za vreme bombardovanja.
Kad pomenuh bombardovanje, baš negde u to vreme je počelo i posrtanje ove televizije: malo zato što im je NATO razjebao mrežu predajnika, malo zato što su shvatili da im je pametnije da izaberu stranu u predstojećem sukobu Slobe sa opozicijom- te su Karići izabrali Slobu. Kardinalna greška od koje ih nije spasilo ni to što su se već 5. oktobra prefarbali (za razliku od "Pinka", koji još nije stradao, jer je svakim novim vlastima potreban).
Ipak, ova TV je sebi potpisala nekrolog kada je pater familias odlučio da se kandiduje na izborima. Naravno, BK je koristio kao svoje glavno oružje i uspeo da napabirči petinu glasova. Sa jedne strane iznenađujuće mnogo za jednog tajkuna, sa druge strane nedovoljno za vlast i sasvim dovoljno da mu se Dinkara osveti ukidanjem dozvole za emitovanje.
Vredan kadar se razbežao po drugim stanicama, a onih nekoliko što nisu danas imaju svoj Jutjub kanal.

Jedan od pičkastijih pokušaja da se izvučeš iz govana, i igraš na kartu sirotinje i teškog ćivota. Uglavnom izaziva kontraefekat.

Kako je on doso na televiziju,ne znam.Zasto je on na televiziji,zato sto ima toliko maloumnih I debiloidnih ljudi da je to cudo jedno.Pa normalno dete od 8 godina sa zdravim razumom mu ne bi poverovalo a matori a bogami I mladi ljudi veruju u svaku njegovu debilnu nebulozu…..
Ja sam se sokirao kada sam cuo one njegove vizije I metode koje koristi…
Strpajte sebi metak u celo,to bi mu bio najbolji savet…..

Žestok okršaj, gotovo epskih razmera u nas Srba, sa tradicijom dugom preko sto godina.

Ovaj dvoboj se odigrava uglavnom na seoskim svadbama ispod šatora, gde se gosti prva 4 dana napijaju, a ostalih 5 dana trezne, mezete kiseo kupus i uvijaju krvave glave posle 132 tuče.