Akcija koja zahteva posebnu veštinu, smisao za tajming i malo glume. Poenta je u tome da kvalitetno prdnete, ali da za to svi okrive nekog drugog. Ovde ima nekoliko pravila: najzgodniji za podmetanje je puv, tihi ubica, od milošte - tihomir. Puv je nečujan, tanušan i elegantan, a smrdi k'o đavo. Najlakše ga je ispustiti kada sedite na tapaciranoj stolici ili kožnoj garnituri jer možete diskretno da odignete guzicu i tako postignete najveću efikasnost uz najmanje truda. Zatim, važno je da nenapadno skrenete pažnju da nešto smrdi i tako pustite rovca. Onda čekate da neko drugi optuži nekog trećeg (vas neće optužiti jer ste se vi prvi požalili). Ako ne ide, onda je uputno glavu okrenuti u smeru odakle vam navodno smrdi i reći nešto tipa: "E tebra, ovaj ti je bio dobar!" Iskoristiti zbunjenost žrtve da na njega svalite krivicu za prdež. Bonus poene donosi kada je prdež uspešno podmetnut na nekom ozbiljnijem skupu gde su i neki ozbiljni matorci.

Najlepši naziv za deo grada. Parče prirode u masi betona i asfalta. Reko' bi čovek da je lepše od vrtova francuskih dvorova i skladnije od japanskih parkova. Zvuči uzbudljivije od džungle.

Viline Vode su industrijska zona Beograda : parče betona obogaćeno smogom. Područje je isparcelisano, ograđeno i izgleda ko da ga je sam đavo zaposeo: red sumornih skladišta-red veleprodaja, ulice izrešetane od teških kamiona, diskretno obeležen pružni prelaz (jedan ima čak i rampu), ponekad se nabasa na saobraćajnu policiju.
Ispod pančevačkog mosta se vikendom prodaju mamci za ribolov, u gluvo doba se spoturaju pijanice, tu i tamo po neka kurva u penziji. Ranom zorom zaposlen svet pretrčava sa voza na bus...
Nekad, dok je postojala industrija mesa (Bimes, takonekako), sve je bilo začinjeno nepodnošljivim smradom crkotine.

Reč koja nekadašnje jebače baca u depresiju. Sa setom se prisećaju kako su nekada bili švaleri koji su privodili najbolje ribe u svoju gajbu, čekali jutro sa društvom na klupici u parku u društvu flaše piva, a danas su zapušteni matorci koji moraju da plaćaju račune, idu na smarajući posao, brinu o ženi i deci i drže celu kuću na svojim leđima.

Anđeo i đavo u ovozemaljskom životu muškarca. Dva različita sveta. Crno i belo. Nebo i zemlja. Glava i dupe. Mozak i kurac.

Dok se um svesrdno trudi da kroz ceo život od muškarca napravi dobrog, odgovornog, vernog i poštenog muža, momka, ud se maksimalno trudi da ga u tome zajebe! Dok um može da se zaljubi i da voli, ud jebe sve po principu "daj šta daš"! Dok um hvali lepotu žensku rečima "i najružnija žena je lepša od najlepšeg muškarca", ud radi na "stavi kesu da se karamo"! Dok um doživljava orgazam na prvom poljupcu sa prvom devojkom, ud je za vreme istog lupka po stomaku odupirući se naporima uma da spreči neprijatnost! Um ljubi, ud balavi! Um 'vata, ud steže! Um vodi ljubav, ud jebe! Um pravi decu, ud jebe! Um voli, ud jeeeebeeee!!!

Kada pedagogija zakaže, pretnja nije dovoljna a batine ne pomažu.

Izraz upućuje na Vuka Draškovića i njegove ljudske kvalitete koji otkrivaju da je bilo blje da se drži knjige i pisaljke nego što je dizao lažne uzbune. Možda najjači opozicionar u istoriji naše politike, izvodio svoje vremeno najviše ljudi na ulice, ali jebe ga to što je svima davo bulju.

Mutan tip. Radi kako njemu odgovara, samo da izvuče korist. Koliko želi da manipuliše toliko se gubi u svojim pokušajima. Inače, prepreden tip, dobar govornik, zna gde đavo spava- jedan kroz jedan manipulator. Na kraju svojih poduhvata dolazi se do rezultata koji upućuje da bi najrođenije prodao.

Na određeni način paranoiše jer misli da svi žele da mu naude. Tupi, tupi o svojoj nevinosti i onda, op, nož u leđa. Prevarant koji te skenja totalno.
Izraz može biti upotrebljen i u druge svrhe sem političkih obmana.

Bolest od koje pati popriličan broj žena

Prevozno sredstvo u kome je sve moguće. Glavnokomandujući je majstor, a putnici uglavnom stariji ljudi, penzioneri - obična pešadija. Klasično bojno polje. Mala je verovatnoća da ne sretnete gomilu "starijih gospođa" u svakom mogućem autobusu, svakog mogućeg sekunda. Sve te navedene babe verovatno će imati svakojake falinke: od išijasa, reume, preko Alchajmera, do bolova u kolenima (u kolenu se krije detektor za predstojeće padavine i javlja se baš uoči neprilika). Na kraju će doći do "rokade" tako što će baba sesti, a Vi uredno stajati (uglavnom pored automata za karte "ako kojim slučajem naiđe kontrola") u novim japanskim autobusima koji greju čak i kad motor ne radi, a i leti podrazumeva se.
Nije poželjno, ali dešava se da u prepuni autobus (prepun je tek onda kad se zgura još sto tries' ljudi posle predviđenih dvesta pedes' - što se često i dešava) s vremena na vreme uđu bendovi željni afirmacije (ciganin saksofonista, u pratnji dece, malih "slavuja" i opaskom: "Bato, može neki dinar?").

Naravno, tu je i kočijaški žargon, od rane zore:
"Pomeri se s' vrata, konju! ; Pusti me da uđem, stoko!"
"Sredina malo nazad da vam JA ne bi doš'o tamo, jeste čuli!"

Na kraju se neretko sve završi jednom majstorovom: "Svi napolje pukla guma (nestalo benzina), sa'će pošalju drugi autobus" - i džaba ste se švercovali.

Jedna jedina : crno ili belo, bez nijansi. Klizi i ne oseća se kada se lako prihvata. Ukoliko je teško da se prihvati onda se koriste i okolnosti za skidanje ili dodavanje tereta u postupku varenja istine.

Neuhvatljiva: niko je nije video. Ona je uvek među nama i podleže tumačenjima. Posmatrači su se „saživeli“ sa njom, alapače će se kleti u svaku svoju reč, tužibabe će podbadati i dizati prašinu tamo gde je uvek čisto i vedro. Vatreni obožavaoci istine će prvi stradati. Akter će znati, ćutati i posmatrati. Sudija (ili bilo ko u njegovoj poziciji) će se lagano (satima i danima) peći na vatrici sopstvene savesti.

Materijalizacija istine. Dokazni postupak je uvek izazov za lažova ili manipulanta. Tada on postaje korisnik „istine“ za ličnu upotrebu.

Prava i korišćenje : sve dođe na svoje. Kako god, ali uvek dođe na svoje. A nekada svrati đavo i uzme svoje.

Po narodnom predanju Sveti Sava imao je tendenciju da se prerušava u prosjake i da kažnjava sve ljude koji se pokažu nedovoljno vrednim, nedovoljno dobrim za njega, ili pak ako odbiju da mu daju da jede. Toliko se izdrkavao da je imao običaj da proklinje, pretvara u pse, prasiće, magarce i slično, ali opet, sa druge strane, poznato je da je bio lako podmitljiv, te ako bi mu se udelilo malo hleba i sira, on bi bio zadovoljan i ostavljao tu porodicu na miru, odmah prelazeći na sledeću, sve u cilju ispoljavanja gneva božijeg.

Najuniverzalniji odgovor starije populacije u zemlji Srbiji, na sve ono što je njima novo i što nikad ranije nisu iskusili, a to je uglavnom zato što u životu nisu izašli iz svog dvorišta. U poslednjih nekoliko godina, ovo je uglavnom "objašnjenje" za povećano prisustvo ludila u građanstvu, koje se manifestuje uglavnom kroz kriminal, najčešće masovna ubistva i samoubistva, kao što su, na primer, porodične tragedije, kad neka prsotina u nekoj vukojebini pobije celu familiju i na kraju izvrši samoubistvo.
Krivci za to ludilo su večito neki deseti faktori, a nikako sam akter događaja. To su uglavnom NATO (čitaj: Amerikanci, mamu im jebem govnarsku) ili đavo, a desi se i da CIJA bude umešana, zašto, pa zato što su nas oni BOMBARDOVALI i ko zna šta su nam bacili od gore, neki kurac palac, da narod poludi i međusobno se poubija, a sve to sa ciljem da unište pravoslavlje i da prouzrokuju neslogu u inače složnom narodu.

Savet baba koje raspravljaju o tome šta im je činiti povodom toga što je Huan, lik u telenoveli "tolko rđav čovek i zao i što sprečava da se uzmu ovi,... kako se bre zvahu?! E! Huanita i Migel". Diskusija u kojoj učestvuje i Alchajmer doprinosi da se ovakav razgovor ponavlja nebrojeno puta tokom trajanja serije, gde se na kraju konačno dolazi do zajedničkog zaključka da je "đavo taj Huan, i vrlo rđave prirode, a i zao još, a da sve gleda da uništi brak ovoj deci tamo,...kako se bre zovu bogamu?!" Kad god se Huan u krupnom kadru pojavi na ekranu televizijske kutije, baba koja ga je prva opazila posle jedno 5 sekundi obaveštava ostale da se pojavio dušmanin posle čega počinje da mu se verbalno preti rečima: "Bog da te nubije dabogda, što ovu decu oćeš da zavadiš!", nekada to preraste i u fizički konflikt, kada u momentima velike tenzije poneka baba u želji da zamahne štapom ka Huanu grune po elektronici.

je i znak predstojećeg sranja.

Kad se moja pokojna baba naljuti na nekog od unuka što je napravio nešto nevaljalo pa ga "prokune" za to zlodelo. Kletva ima prizvuk negativnog, ali sadržinu blagoslova.

Ukras sveta.

Naziv za tipa od kog svi beže na fudbalu k'o đavo od krsta. Zašto!?
Istoimeni igrač je tokom svoje karijere postigao sledeće:

-12 direktnih crvenih kartona (Broj parnih žutih se tačno ne zna)
-Najbrži žuti karton (posle samo 3 sekunde od ulaska u igru)
-snimio kasetu na kojoj objašnjava kako sve možete ukvariti protivničke fudbalere
-Više puta bio kažnjavan od strane FA
-Izdao knjigu "Kako povrediti protivničkog igraca a da sudija to ne primeti"

Igrao je za Wibledon, a trenutak najveće slave Vinija Džonsa nije bio dizanje pehara namenjenog pobedniku FA kupa vec bizarni incident u sukobu sa Paul Gascoigneom Gazzom kada je u trenutku besa uhvatio i stegao Gazzu za jajca, nakon čega mu je ovaj naden'o nadimak "Bad to the bone". Posle svega toga, na zahtev navijača, ispred stadiona Wimbledona napravljena je statua koja prikazuje Vinija kako drži Gazzu za testise.
Pored svega ovoga, igrao je 8 puta za nacionalni tim Velsa, a jednom čak bio i kapiten.

To su ljudi koji prodaju sve od hemijska,kalendara,metala,lutaka,kačketa,naočara,brusilica, gaća,sundjera,daždevnjaka,slavina,noževa itd.Stvari nude za male cene, pošto su ih verovatno prethodno ukrali od nekoga.Cenu spuste dok nekog ne nateraju da kupi nešto što mu nikad neće trebati.Česti su zanimljivi paketi i specijalne ponude

Mamiti ali uglavnom na jednu stvar.

Opizditi nekome šamar.

Obloga bilo koje vrste. Šta god da nam se desi, neko uvek ima recept za obloge koje izvlače upalu čime će nam biti rešen bol.