Krajnji argument. Kada nam ništa drugo ne preostane, koristimo ovu rečenicu.

Tip poruke u kojoj u stvarni nema nikakve greške, samo ih šaljemo osobama koje nam se (ne) sviđaju kako bi im naglasili da nam se sviđaju, ili da bi raskinuli, posvađali se, pomirili se, jebali ima mater na suptilan način, i sl.

Jedan od najvećih neprijatelja roditelja devedesetih godina prošlog veka. U ratu zasićenoj nam Jugi, kada se za internet znalo samo preko TV, kada su se najviše krljile opozicija i oni na vlasti, tri dinara-jedna marka epoha, u eri osmobitnih konzola, jedini izvor pornografije su bile privatne televizijske stanice sa čuvenim noćnim programima za odrasle i lokalni video-klubovi. A i namunjene priče starijeg burazera i njegove ekipe.
Jedini izvor interaktivne hardcor porno zajebancije za nas klince je bila i čuvena hotlajn linija 041.
Koristila se svaka prilika za uspostavljanje komunikacije sa sexy cicama iz dnevne štampe, jer jebiga, vidiš sliku sa extra hot curom i ''svršavam jasno i glasno'' komentarom...Bosanke, sestre, bliznakinje, crnke, plavuše, sisate, guzate, debele, majka i ćerka...ma izbor kao u najavi za bircuz u filmu "Od sumraka do svitanja''...A račun za telefon na kraju meseca...Pola ili čak cela ćaletova plata!
Pa šamari, zabranjeni izlasci (jebiga, ni fudbal na ulici sa ortacima nisi smeo da igraš mesec dana), vika-dreka, blam, sram...
Jednom tinejdžeru, da u njihovom odsustvu ne bi zvao tetu sa 041, roditelji su nosili sa sobom jedini fiksni telefon u kući kad pođu na njivu...

Ona sekunda koja traje celu večnost. Događa se u situacijama kada nam svu pažnju obuzme jedan događaj, pojava ili objekat. To može biti neka vrhunska riba, auto koji nam ide u susret škripeći gumama ili pak naša sopstvena bešika dok cupkamo ispred zauzetog wc-a.

Poprilicno zategnuta situacija.Ova recenica nam se upucuje onda kada zbog mesavine pica ne mozemo da podignemo ni gornju a ni donju glavu.Zbog stanja opsteg pijanstva nismo svesni da nam dole landara vec komotno nastavljamo sa blamiranjem.

Naziv za svaku medicinsku sestru ili doktorku koja nam je kao klincima "udarala" inekcije kada smo bili mali.

Svoj divni nadimak/titulu je zaslužila svojim "divnim" i "nežnim" radom posle koga nam je taj deo zadnjice u koji smo dobili ubod brideo sledećih 24 časa. Taman do sledeće "boce".

Fetiš u nekih žemski. I još jedna od laži kojom hrane mušku sujetu.
Kao, one jako žele da ih baš ti isprskaš i ulepiš im i kosu i lice i posteljinu.
Perfidan način izbegavanja da zakeve, a da nam pri tom ego poraste do plafona.
Uglavnom im prolazi...

Draga nam zivotinja, od silne vjernosti, koja ce uciniti sve za vlasnika. Naucio je da ide po novine, jede ono sto mi ne zelimo, spava vani po nevremenu...ali to nama jos nije dosta, posto ga saljemo da seksualno opci sa majkom neprijatne nam osobe.

Gledam one slike iz praistorije... ljudi bezbrižni, gledaju svoja posla, šetaju goli, nose ženku na ramenu, kuliraju i idu u pećinu da jebu... Mislim se brateee, kako je njima banja!

Zamislim sebe... Ne moraš više mjenjat' gaće svaki dan, brada raste- a to nikome ne smeta, a čarape nikako da se zaprljaju - majku im jebem fašističku, te čarape i gaće su izmislili prodavaci praška za veš! Teorija zavjere žešća... samo što to niko ne konta jbg!

I odakle mi bore!? Pa kako neće kad svaki put kad dolazim kući jednim okom gledam u ženu a drugim na vrata od ve cea! Kad idem u goste strahujem ko afrička đeca oće li me provaliti, trčim do ve cea parfemišem ih da zamaskiram smrad a posle bude još gore!

TO SU TRAUME!!!

A i te gaće, ako znam za koji ih kurac mijenjam svaki dan, bez ženi da udovoljim! (kučka prati i na kraju nedelje ako ih nema 7 komada uskraćuje sex)
Ako meni ne smeta, ne znam što njoj smeta!?

.... Eh to su dani bili, kad sam imao priliku da jedne gaće nosim 5-6 dana, pa se nekako pripoje uz tebe, pa ih razgaziš, pa neka toplina, pa merak čovjeka spopadne... a ne ovako, taman kad se zbližim s njima, ajmo nove! Pa nisam ja kurva!

Najčešći izgovor na pijaci ili u nekom prodajnom objektu kad nam do neke robe nije toliko stalo tj nije nam hitna pa čisto pitamo radi reda da slučajno nije dzabe pa da ne propustimo tu priliku. U suprotnom nema ni veze koliko košta.

Pričaju dva penzionera metuzalema na Kalemegdanu...

Prvi: Jel se sećaš kako su nam u vojsci davali brom da nam smanje zelju?

Drugi: Da, sećam se. Zašto pitaš?

Prvi: E pa, izgleda, na mene je sad počeo da deluje...

Ono što nam stoji između danas i sutra.

Otelotvorenje produhovljenosti koje obitava po Maxijima i lokalnim supermarketima, mada se tu i tamo pojavi i na trafici. Iako im je glavna tema za razmišljanje kritičko preispitivanje verodostojnosti reči voditeljke vremenske prognoze sa Studija B, deduktivnim zaključivanjem dodju i do podataka da je Dobrica Ćosić Jehovin svedok poslat iz redova NATO-a da nam pokoleba veru u ekonomiju Severne Koreje, kao i da nam Ruje iz aviona bacaju tegle sa skakavcima da nam načisto razjebu privredu, a Novak Djoković adventististički homofob koji se prca sa zoofilom Čavićem, supa mu se o'ladila dabogda.

Izrazit poriv koji nam se ponekad javi da nešto uradimo, izreknemo ili napišemo. Iako smo svesni da to ne bi trebali da uradimo, onaj đavolčić u nama nam ne dozvoljava da to preskočimo. Naprosto, penal ne može da se preskoči.

Nevidljivo oštećenje naše duše.
Setimo ga se kad nam se nametne situacija slična onoj u kojoj smo ozleđeni. Žigne i prođe.
Naša duša nam ne zamera što smo je uznemirili.

Zameri kada se ožiljci nagomilaju i tada opominje nas da se latimo svoje pameti ili traženja pomoći.

Mašta može svašta!
Jer stanje probuđene radoznalosti prevazilazi sva ograničenja u čovečijem mozgu. I otvara nam put prema beskonačnosti, i vremena i prostora. Stanje blaženstva, spokoja. Eh...

Dan mrtvih.
Nema određenog izabranog datuma.
Suprotno od poznatog praznika koji slave ljudi u Meksiku, jer ovde kod nas nismo baš srećni kad nam se naši najmiliji "probude" i slave sa nama taj dan i pomažu nam da izaberemo budućnost pred nama.

Ovo nam govore ili su nam govorili nastavnici uvek pre nekog sistematskog pregleda. naravno, s' obzirom da je ovo Srbija, niko nikad ne ponese knjizicu, ili donese knjizicu kojoj je istekao rok trajanja, i bez problema bude pregledan.

Kao što je svima dobro poznato, podešavanje po potrebi je naša svakodnevnica u razgovoru sa roditeljima, kada hoće da nam dokažu koliko smo nezreli ili suprotno.

Televizor, računar, DVD uređaj, mini linija, fliper aparat, soni plejstejšn, telefon, u kompulsivnim slučajevima – bogami i usisivač, takoreći, svaki uređaj koji nam je toliko neophodan, drag i potreban, da nam svaki njegov prekid rada prouzrokuje aritmiju, skakanje pritiska, iskolačenje očiju i potrebu za stalnim škljocanjem on/off dugmeta u cilju reanimacije.