Stara narodna poslovica.

Kaze da kad imamo neceg vise nego sto nam treba ne zalimo se,
ali kad neceg imamo manje nego sto nam treba dopadne nam muka...

Komentator RTS u prenosu srpskog tima ili reprezentacije...čim nam malo krene, eto njihovih komentara i poraz nam ne gine

Jedan od načina da nam naši političari pokažu šta misle o nama dajući nam iste čipove kao i govedima, ovcama, svinjama...

Drzavnik,vladar,diktator,satrap.....ali u njegovo vreme i nije nam bilo tako lose!

Posle Tita.....upala nam kita!

Kažemo nekome ko nam “uzme reč iz usta” za vreme dramske pauze i sjebe nam sve očekivane efekte iste.

Stanje u kojem nam smeta sve ono sto nam inace ne smeta, a ne smeta nam ono sto nam inace smeta.

Ono što stalno izgovaramo kad nam neko pošalje neki link sa youtuba i pita nas jel nam se svidja.

Jeziva upitna rečenica koja nam za sutra, u 90% slučajeva, najavljuje žestoku smaračinu u vidu nekog posla, i to obično kada nas zove rodbina ili neki ortak.
Ovo pitanje jedino prija u slučaju da nam ga postavi devojka, mada se veoma često desi da je i taj poziv zapravo interes neke druge strane...

Muškarci se posebno sećaju meča protiv Holandije 1998. Gubili smo 1:0, Komljenović na početku drugog za 1:1, pa penal nad Jugovićem i... Zalizani zalizanko uzme loptu u ruke pored Mihajlovića, Stojkovića... Edvin Van Der Sar na golu, Mijat šutira po sred srede i tras - prečka, a lopta ode na drugi kraj Francuske, tj. terena.

Mijat nas je unazadio više od Slobe, ili bar 10 godina. Da je tada lopta završila u mreži, sigurno bismo poodavno bili u toj famoznoj EU, privreda bi nam bila bar 26 puta razvijenija, ne bi bilo korupcije, imali bismo bar jednog stalnog predstavnika u Ligi šampiona, porastao bi nam natalitet za 25%, ne bi bilo potrebe za uvođenjem novog zakona o saobraćaju, evro bi bio ispod 70, a prosečna plata bila bi preko 700 evra...
Srbija bi bila lepše mesto.

Ostrvo stvoreno po Božjoj zapovesti

Nešto što Subotica nema, niti joj treba pored buvljaka. Opet bi nam se po fejsu nakačile klinkice sa svojim fake LV torbama i napucenim usnama i nadograđenim noktima. Ne hvala.

Najlošija solucija. Ono što nam preostaje kad nam ništa drugo ne preostaje.

Kladionica iz kraja. Dvoje, eventualno troje radnika, 15ak standardnih ljudi koji tu bleje i gazda koji pokušava da nedostatak prostora, inventara i obezbeđenja nadomesti „kvalitetnom uslugom radnika“...

Prosečna subota/nedelja

Dežurno zakeralo: Opet vam je zamrljano ovo ovde u listi! Ništa ne vidim, a dao sam vam 20 dinara za ovo! Vratite mi novac! Daj mi onu knjigu utisaka, sa' ću da napišem da je ovo najgora kladionica u gradu!
Radnica: Dobro, izvinite, evo vam novac nazad, znate, te štamparske greške su česte...
(U sebi: Jedi govna, pederu, idi negde drugde kad je ovo najgora kladionica u gradu, taman jedna budala manje meni na vratu)

Dokoni penzioner (daje svežanj papirića A8 formata, svaki sa obe strane podeljen na četiri dela; u svakom od njih upisano po četiri meča, na svaki tiket stavlja minimalnu uplatu): Ćero, otkucaj to, odo' ja do pijace, taman ćeš da završiš dok se ja ne vratim.
Pola sata kasnije se vraća, uzima tikete i listiće.
Radnica: To vam je 530 dinara.
Penzioner: Nemoguće! Ja sam izračunao da je 520! Sa' ćemo zajedno da izračunamo, daj to sokoćalo (digitron). E! I na ovom jednom tiketu si mi promašila! Treba više, a ne manje poena!
Radnica: Naravno, evo odmah...
(U sebi: Umri već jednom)

Dežurni lovator (donosi na isplatu tiket od 45.122 dinara): Eee, pošto si mi ti uvek talična, evo ti kupi sebi neki sok (ostavlja bakšiš od 22 dinara)
Radnica: Hvaaaaaaaaalaaaaaaaaaaaaa komšijaaaaaaaa
(U sebi: Idi kupi mi ti sok za 22 dinara, pička ti materina)

Dva dokona klinca od 13 godina (donose 20 listića sa po 16 mečeva, svaki za 30 dinara): Ovo da nam otkucaš, rekao gazda da možemo da igramo tikete, a poker ne smemo.
Radnica: Dobro, daj ovamo...
(U sebi: Dabogda noge izlomili, majku vam vašu, samo mi još vi trebate)

Lokalni dripac (uključuje slot za 50 dinara, seda i posle 5 sekundi lomi staklo): Šta je bre ovo, pička vam bre materina! Oćete da vas sve pobijem ovde mamu vam vašu! Što je ovo namešteno, a, a? Je l' znaš koliko sam ja para ovde ostavio, a dobio sam znaš šta? Kurac sam dobio! Reci onom tvom gazdi da ću da mu jebem mater, znaš! (šutira kantu za đubre i izlazi. Kad se gazda pojavi, šeni k'o kuče)

Tatin sin – rugoba, umislio da je Matt Damon: Ooooo, što smo lepi danas.
Radnica (u trenerci i duksu 4 broja većem, mrko): Hvala
TSR: Jeeee li, a što se ti nekad ne našminkaš malo, ovo ono...?
Radnica: Ne, nisam ja u tom fazonu...ne šminkam se uopšte
(U sebi: Jeste, za tebe i ovu gomilu paćenika ću da se šminkam, baš mislim. I haltere da obučem možda?)

Lik iz kraja (po troje maksimalno u toku dana. Dolazi da naplati 1000 i neki dinar): E, šta ima? Evo zadrži ovo (ostavlja 50-100 dinara)
Radnica: Hvala
(U sebi: Bog ti pomogo)

Stidljivi udvarač: Zzzzzzdravo.
Radnica: Zdravo.
SU: Paaaaaaa ovaaaaaj...mmm...kako si?
Radnica: Super. Šta 'oćeš?
SU: A?
Mu(c)(v)anje se nastavlja dok ga ne prekine...

Blejač iz kraja, inventar kladionice (komada 5-8): Ej, de si. Daj mi otkucaj ova tri tiketa, na sve stavi minimalno, kol'ko beše, dvadeset?...
(Radnica, u sebi: Je l' možeš jedan jebeni dan da odeš u neku drugu kladionicu???)
Blejač:...i dođi posle da igramo karte, kupili smo sok i čips.
(Radnica, u sebi: e, živ bio za ovaj čips)

Najveći stepen potrebnosti.
Izjavljuje se u slučajevima kada nam treba nešto što je od krucijalnog značaja za naš opstanak.

Predmeti koji nam apsolutno ničemu neće služiti u životu, ali tu su čisto da nam zagorčaju život svojim nepotrebnim informacijama, gde možemo saznati prosečnu visinu svakog kineza, ili peti koren iz 300 koji će nam pomoći jednog dana da vratimo kusur kada nadjemo posao u trafici.

Kada nekom hoćemo da pokažemo koliko nam je nešto gadno ili nam se ne sviđa, ali na fin način....

Omiljena fraza,posebno kod Srba.
Osmisljena tako da u datom trenutku osobi pruzi ekstremno lazni osecaj resenja svih problema.Narocito finansijskih.
Takodje moze se shvatiti i kao "ma boli me ku*ac".Ca ciljem skretanja dosadne teme sagovornika koji je u go*nima do guse.

Vesti koje nam se konstantno ponavljaju, samo sa drugim datumom.

Ironičan, mirno izgovoreni komentar sažaljevanja kada nam nečija nezavidna situacija, nesreća, ili neuspeh ni najmanje ne smetaju. Štaviše, u neku ruku nam je i drago.

Specijalna flaširana doza benzina koju nam ljubazni ulični prodavci daju kad "presisamo". Stiže nam u ambalaži svakovrsnih gaziranih i negaziranih sokova.