Kratko ošišane babe, kojima se diže jezik iz neobjašnjenih razloga i ne mogu da zaćute (Pretpostavka: Ni muževi više ne mogu da ih gledaju, a kamoli da ih zajašu). Ovakvi primerci vrste bi te odmah naguzili, da im se umesto jezika diže nešto drugo. Guze i oni, ali na sve ostale načine. Obično se nalaze na čelu nevladinih organizacija, tužilaštava i političkih partija. Likom najčešće podsećaju na tolkinove sile zla iz srednjeg sveta koje su zaposele dubine planine Morije. Dokaz njihove potencije se nalazi i u višku testosterona koji se agresivno ispoljava prema pripadnicima drugih vrsta. Žive i u vlažno-mutnoj kao i u suvo-čistoj sredini zavisno od toga za koga rade i ko je na vlasti. Zato ih neki naučnici svrstavaju u vodozemce. Ako te uzmu na zub, bolje ti je da menjaš identitet, jer postaju prava noćna mora.
Mere zaštite: Nikako ne govori da si Srbin. Ako i nemaš drugog izbora, onda reci da si srpski gej ili da te žena redovno fizički zlostavlja po kući, kao i da si perfektna domaćica, jer ova vrsta ne trpi pripadnike suprotnog pola sa istim nivoom testosterona.
Najbolje bi bilo da promeniš nacionalnost u Amerikanca ili Albanca, jer njih najviše vole. Nikako ne govori da te je pokojni deda savetovao o životu, jer će i dedu i tebe proglasiti fašistom. Trudi se da nosiš što više radosnih boja na svojoj garderobi. Neće te napasti ako ih budeš podsećao na štiglića ili na nekog lika sa fashion TV-a. Neka ti iz usta izlaze samo sledeće reči: EU, USA, ljudska prava i demokratija. Nikako ne spominji stradanje srpske dece na Kosovu, jer ih to vređa.

Imao sam nekih 6 godina, pikao zabavište i boleo me smoki, samo sam se sprdao u dvorištu sa ostalim mini djilkošima i vukao klinke za kosu. Bio zanimljiv život tada, moram priznati. Verovatno jer to sada ne mogu da radim. Jedno letnje popodne me keva pustila iz kućnog obora da vidim kako ulica izgleda i sa te druge strane kapije, da malo proširim vidike, jedno 20 metara fore do ćoška, uz pretnju da će da me odere kao banka neiskusnog žiranta ako joj nestanem iz vidika.
Naravno da sam nestao u roku od par minuta. Otišao Bojan malo do pruge, iako nije znao šta je pruga, ali bilo je novo, jebiga.
Razgledam ti tako ja okolinu, nigde žive duše, smetlište sa obe strane pruge koja ide preko tog mosta ispod kojeg je nabacano samo smeće i ostala sranja koje ljudi tu kulturno ostave u noćnoj smeni, jer im je mrsko da budu ljudi.
Nakon par minuta razgledanja i divljenja nepoznatom pejzažu, kvrcnulo mi je u tintari da sam ga ugasio k'o Švabo četr'es' pete, jer sam prvi put uključio kurcobolja mod na kevinu naredbu. Al' tad je još uvek mogla da me premlati, tako da je ona bila gazda. Krenuo sam godinu dana ranije u zabavište, pa sam zato imao dve godine fore tamo da levelujem.

Lepo beše bogme, sram me bilo ako ikad budem kenjao za taj period, stvarno je lepo bilo. Štaviše, odatle život dobija jedna od najlepših priča koje imam da ispričam.

Vraćao sam se te druge godine iz zabavišta, možda koji mesec tek išao, i provalim da me prati ker.
Hm, nije ker. To je džukac. Ker je malo prefinjeniji. Ovo je džukac klasik verzija, crni, kusastog repa, sa žutim deonicama iznad očiju, okolo njuške i šapa.
Al' imala je najtužnije oči koje sam ikada video do dan danas, koliko god to pičkoplačljivo zvučalo. Jes' da sam bio klinac i to baš klinčuga koja tek treba da provali šta su lična mišljenja i predrasude, ali to je ono.. Po difoltu, urodjena emocija. Počela je da me prati. Dodjoh ja sa njom do kapije, gde me je čekala keva i, ne streljala, nego, gadjala hidrogenkom. Ja se napravim Šejn i pitam što je ljuta. Sreća pa sam bio sa druge strane kapije kad sam skontao koliko je to glupo. Al' smirila se majka brzo kad je skontala da sam još ipak živ, da me nisu odneli cigani čergari ili haremski čuvari.

- Vidi mama, kuca! Pratila me je do ovde!
- Jaoj bože, samo mi još jedan džukac fali. Oteraj ga i ajde ulazi dok te nisam polomila za ovo.
- A mamaaaa.. Pa pogledaj je! Vidi kako gleda!
- Ma neć.. Jooooj, Bojane. Ajde, ajde, uvedi je, samo nemoj posle da mi kukaš kad ti kažem da joj daš da jede.
- Hvala mama! Ajde kuco!

Par dana je tu živela kao anonimus, bez imena. Onda ćale jedan dan dodje na ideju da joj da ime Lujza, jer je voleo Telmu i Luiz, pa mu bio neki ćeif da ošine tako. I tako i ostade do kraja. Taman što joj dade ime, razvod braka, šta je bilo, bilo je i ostalo, nebitno.

Par godina prodje tu, odraste ona bogme u prepucanu životinju, fizički besprekornu, nikad ne bi rekao odakle je došla. Mada je bilo još bitnije ono psihičko.

Nigde ništa nije učena, trenirana, ništa od toga. Bila je jednostavno inteligentno biće.

Piče godine kad se zabavljaš, zar ne, Lu?
Pitao sam je to par puta dok smo sedeli na obali kanala, gde sam ja pecao a ona čekala potencijalnu klopu. Jebote, morao sam da se ubijam na biciklu da bih držao brzinu sa njom, koliko je samo mogla da trči, to je bilo nerealno. Sećam se jednom da je komšijski pas režao na mene nešto kao jer je valjda mislio da je prejak. Došla Lujza do njega, za vrat pa tri put' o zemlju i putuj igumane. Od tad se prešaltao samo na rekreativno mahanje repom kad me vidi.

Celu osnovnu školu sam je vodio na pecanja, vožnje i slično, uvek bih našao vremena, ipak je to bilo neko bezbrižno doba, što mentalno, što fizički. A onda je došla srednja škola i neka pravila su se promenila.

Lažem.. Sve što se promenilo je bilo to što sam ja više vremena posvećivao tome da budem neki tuki u školi, kao i svi drugi, to je valjda difolt tog uzrasta. Samo to se promenilo. Lopov vremena sam postao sam sebi, ne videći to.

Ona bi me uvek čekala na ivici terase kad dolazim, i potrčala ka meni čim bih otvorio kapiju. Kad razmislim, to je uvek bila ista, čista, iskrena radost u njenim očima, iako je samo jedan, za nas, ljude, uobičajeni akt koji se samo ponavlja.

Ono što razara moje srce su finalne godine njenog života. Šta je gore, znati vreme nečijeg kraja, ili ga ne znati? Loše pitanje, valjda.

Bilo je leto 2010. godine, znam da sam tako nasumično dobio želju da odem do mesta gde sam kao klinac dane provodio sa kanticom i pecaljkom. Seo sam na biciklo, došao do kapije, i zaledio se. Iza sebe sam čuo poznato, umilno cviljenje koje me moli da je povedem. Bilo me je sramota što sam na prvom mestu i zaboravio da je zovnem da krene sa mnom u oldskul avanturu.

Krenuli smo polako. Nismo se vozili, ima par godina sigurno. Al' primetio sam nešto što me je poprilično ruiniralo. Nisam više ja bio taj koji se trudio da drži korak. Još tužnije je bilo to što sam video da se ona opet i dalje ne predaje, hoće volja, ali te, sad već, stare šape ne slušaju kao pre 6-7 godina. Nema veze, Lu, šetaću i ja, imamo svo vreme ovog sveta.. Makar danas.

To je bilo poslednje putovanje nje i mene, nisam želeo da joj priredjujem to ponovo jer sam video sa kolikom mukom ide, iako uvek želi. Tužne moje oči, umorne i iscrpljene, a opet tako vedre i srećne kad god bi me videle.

Sve to mi je razaralo srce, ali poslednja stvar, koja ga je i razorila, je bio njen kraj. Ne zbog toga što je bio samo kraj, već zbog toga što nije bilo fer. Nije bilo fer. Nikad neće biti fer. Nije fer da se, na jedan moj veliki i značajan dan, samo tako ugasi i nestane nešto što volim van svakog rečnika, razuma i objašnjenja. Takvo nešto ne bi smelo da postoji. Takvo nešto je mene, krajnje apatičnog i mentalno neverovatno izdržljivog, polomilo kao graničicu. Direktno u srce, kroz svaki štit i gard koji sam ikada imao.

Koja god da je vrsta i za koga god da je, ljubav je kada nekome daš svo oružje i snagu da te uništi, i nadaš se da neće.

Ona nikada i nije. Zato toliko razara..

Pokazatelj iskustva. Riješio si toliko ukrštenica, osmosmjerki i rebusa, prelistao sve "Sfinge" i "Skandije" pa je i to došlo na red. E tu se poznaju junaci. Prvih par prođe neslavno, ili uz pomoć zadnjih strana. I ma koliko puta je rješavao, ma koliko iskusan bio, grešaka će opet biti. Opet će nešto promaći, neko će se polje pogriješiti. No ipak, uhvatiš pokoju caku, skontaš gdje šta i kako ide i skapiraš vremenom kako se sve rješava...

Lako je kad imaš ucrtana polja, ali pitanje je kako ćeš se pokazati kad je sve čisto, kad sve kreće od nule...

Izuzetno žilav lik. Nije nabudžen kao teretandžije, niti glumi Kneleta. Jednostavno, tih i povučen momak kome ne bi predstavljalo problem da ti razvuče creva po asfaltu ako udariš na njegovo. Izraz izveden od imena nekog azijatskog plemena koje se jebavalo po Balkanu u veselim stolećima srednjeg veka, i koje je ostalo zapamćeno po navedenim osobinama. Spečeni i tvrdi kao crnogorsko kamenje.

Biti isfoliran, nadrkan, nabrijan, mangupirati se. proseravati se... Jednostavno, pokušavati da budeš ono što nisi...

Japan subvencionise svoje seljake,tako sto im drzava daje 7.5evra dnevno, po svakoj kravi koju poseduju,bez obaveza prema drzavi.
U Evropi je to 5.5evra, a kod nas,ne da je 0evra,nego jadni seljaci prosipaju mleko,u boljem slucaju daju svinjama,jer ih drzava ubija sa cenom.

Nagovor ortaka da gruneš na gabora koji te šmeka celo veče, da se istreseš k'o čovek, a ne da se femkaš tu celo veče.

Mjera, metoda, koristi se kao predostrožnost, pandan sječenju udova u nekim Blisko Isočnim zemljama, ima za cilj sprečavanje vršenja radnje nepodobne za situaciju, lokaciju, vrijeme!

Zamisli, jebo te kurac!

Obično se kaže za lika koji zna samo da se kurči i folira na tuđ račun ali ne ume da prihvati zajebanciju na svoj. Što se njega tiče, u rečenici koja sadrži glagol jebati on samo može subjekat da bude...

Izrazito efikasan odgovor na molbe beskućnika ili drugih prosjaka koji od nas svakodnevno zahtevaju po koji dinar za osnovne potrebe. U nedostatku para, koje fale ne samo njima već i nama, odgovaramo im kako nemamo ništa od materijalne vrednosti kod sebe nabrajajući glavne razloge naše nemaštine, mešajući u tu priču politiku, male plate, nezaposlenost i sve privredne sektore ne bi li skinuli sliku škrte osobe sa sebe.

Ima malen tukidid.

Prva stvar koja leti iz stana ako pocnete da sumnjate da vam je cimer peder.

Stadijum krmelj stajl. Još spavaš al jebiga neko te probudio, poslao tu i tu nešto da uradiš|kažeš, al dizna se zaglavila i neće. Još ako je prethodne večeri bilo alkohola, bančenja ili je prosto neki pizdavac od sove drečao pod prozorom celu noć, intenzitet boja se i pojačava.

Najčešći početak jedne od rečenica u čuvenoj postizlazećoj "kako je bilo sinoć-do jaja-jesi jebo nešto?-( pa naslov )" konverzaciji između osobe koja je izlazila i osobe koja je ostala kod kuće da 19. put gleda Karaulu na FOX-u. Pošto je opšta apstinencija odavno postala rutina, ono što preostaje je baronisanje kako su ribe celu noć nudile pičku na izvol'te, al' se nama baš "dig'o kurac" da im isti ne damo jer možemo ladno, ali...1.kad postimo na vodi, ne jebemo, 2.kad nedeljom radimo grudi i biceps u teretani, takođe, ne jebemo, 3.kad popijemo mnogo, naravno, ne jebemo ( tad smo do jaja dobri, pa se bojimo da se riba toliko ne navuče na našu malenkost i počne kasnije da nas proganja stalno tražeći tukidida).(dodati izgovore od 4 do plus beskonačno )

Smoriša svih smoriša. Zanimljivije je gledati turnir u šahu u Domu penzionera nego biti sa njim u društvu. Jednostavno čovjek zrači dosadom, kad ga ugledate dobijete toliku dozu umora da morate leći odmoriti.

Greška do koje dolazi nestručnim korišćenjem određenog električnog uređaja. Dodeljuje se usled nepravilnog ophođenja prema predmetu na kom se radi. Kada se ova greška dodeli, kod grešnika se mogu javiti, u zavisnosti od napona i struje pod kojim radi povređeni predmet, povrede ili oštećenja.

Ja moram ponoviti naslov - Prljava obuća! Ček', ček'... ustvari ne! To nije prljava obuća, to su prljavi, ljigavi ljudi koje zabole kurac za donji deo svog ružnog tela.

Napravili su frizuru, obukli najskuplju majicu i farke. Piče u grad. Šta je sa obućom? Obuća je tu, ali kao da nije. Jesu i to najskuplje moguće patike iz ''Maks sporta'', ali ej, one su jebeno prljave!

Kako možeš? Kako ne razmišljaš? Lenj si, kažeš?

Ništa... ja te i dalje gledam kao prljavog, nemarnog maloumnika koji je izašao iz kuće(ne u grad, nego uopšte iz kuće) u glibavoj obući. Osobu koja ne može da pokvasi krpu i potroši dva minuta na brisanje prljavštine sa usranih patika.

Juče si se napio i povraćao mamin paprikaš po istim tim patikaka koje su ti trenutno na nogama. Za mene si čovek koji stoji u povraćki! Da, da, stojiš, samo ni ne znaš da stojiš, jer ni u jednom trenutku ne uporebljavaš svoj mali mozak kad je obuća u pitanju.

Kako uopšte znaš da vežeš pertle? A da... majka te je naučila onomad kad ti je čistila patike. Tada je to radila, bio si mali. Sada ne radi jer misli da si odrastao, što nikako nisi.
____________
Oni koji hodaju u ovakvoj obući definitivno ne kapiraju koliko je to jebeno odvratna scena. Ne kapiraju ni koliko ruše i sklanjaju pogled ostalih ljudi, ne samo sa patika/cipela, već i sa njih uopšte.
Ko će da gleda čoveka koji se spremio, a prljav je? Što je najgore, on ni ne smatra da je prljav. On nema običaj da baci pogled ka dole, a kamoli da obriše obuću. Ima patike od petnaes' crvenih i to je dosta.

Stoga ga nemojte ni gledati, ne zaslužuje on to dok ne obriše ta sranja što su mu na nogama, sve mu jebem.

Izraz koji se koristi za lika koji plaća mnogo para za stvari koje mu ne trebaju ili nisu kvalitetne onoliko koliko koštaju. Prava ovca za šišanje koju prodavci prosto obožavaju. Čovek koga lako i na foru nalože da pljune astronomsku cifru.

Crna tabla isturena ispred ulaza u svaki morski restoran koji drži do sebe a na kome su stavke koje se nude za has poređane po redosledu važnosti za Japance koji mašu tabletima, dvanaestogodišnje Nemice koje prepričavaju orgazme na Fejsu i Italijane koji šalju slike klope rodbini u Napulj.