To je pitanje koje usledi nakon nekog "superkul" momenta neke osobe, i čime mi aludiramo na našu kvazizanesenost tom pojavom.

Stupidno liberalno tolerantna reklama koja očigledno nije snimljena u Srbiji. Dva mala balavca nabace emo šiške,što je teško bez (vidljivih fizičkih) posledica. Pogoršanje nastaje kada otac balkanac, samim tim patrijarhalnog vaspitanja, da svoj pečat odobravanja : Da znaš da jesu slatki. Nema te rakije koja to može učiniti balkancu, a kamoli ceđeno voće. Jedino prolazi to što Bogdan Diklić liči na tolerantnu metroseksualnu mušku papuču, pa scenario deluje moguć.

Reakcija. Klimaks. Vrhunac ''usrah se u gaće od sreće'' uzbuđenja. Nirvana na treći. Šamar u facu depresiji. Trip sedmog neba.

Na foru Raiffeisen banke...taj fazon.

Dobra ti brate ova hemiska,gde si je kupio? Kupiooo???
Uzeo sam je iz kladionice prekoputa! Zadrzi je idem kasnije da uplatim
tiket.

Teško ti je to, brate moj, teško... Ne znam sa čime bih mogao to da uporedim, sa kojom mukom, ovaj osećaj, ovo stanje u kojem sam. Kažu: "težak je život nas umetnika", ali da ti kažem pravo - težak je život nas muževa u tranziciji. Težak je, brate moj, težak...

Hajde to što mi sada traži polovinu svega što imam, jebeš to - stvoriću to sve ponovo. Hajde što od mene pravi tiranina, umeo sam da budem prek, da viknem i da lupim šakom o sto, doduše, kada ona to ne vidi i ne čuje (papučo! - neko iz mase). Sve bih ja to lako podneo, samo da mi barem karticu vrati, da ne moram svakoga dana da pijem koktele kada mi na mob stigne poruka sa izveštajem iz banke, kada vidim koju je svotu potrošila. Kako je krenula, neće imati šta više da mi oduzme. Grčka je moja sudbina.

Eee, brate moj, ko mi je kriv što memorijsku karticu nisam izvadio iz telefona...

Najveći sin srpskog naroda i narodnosti. Od majke Srbije i oca Sporta srpskog.

Već kao mali pokazivao je sav svoj raskošni talentat. Svi su ga voleli. Svi su želeli da ga gledaju. Bio je broj jedan. Glavno mudo. Svako selo je zbog njega izgradilo svoj fudbalski teren. Sve su ribe vlažile na njega. U međuvremenu, opila ga je slava. Novac mu je udario u glavu. Počeo je da izlazi po inostranstvu. Vreme je provodio uz političare, lopove i slične. Propadao je. Pao je na najniže grane. Kao klošar iz kraja. Svi ga znaju i sećaju se kako je nekada žario i palio, a sada je duboko u mraku koji je sam stvorio.

Za vreme njegovog lumpovanja druga deca gore pomenutih roditelja su počela da se probijaju. Starija ćerka Košarka je oduvek bila vredna, pametna i uspešna, ali na nju nije toliko obraćana pažnja. Uvek je bila odličan đak, ali Fudbal je bio ljubimac roditelja. Međutim, kada je on dotakao dno života, Košarka je postala ponos oca i majke. Na nju se ugledala i mlađa sestra Odbojka, kao i najjači član porodice, brat Vaterpolo. Nizali su uspehe na svim nivoima. Donosili su radost u kuću, što i dalje čine, a što je od skora počeo da čini i klinac zvani Tenis.

Međutim, majka i otac se sa suzom u očima još uvek sećaju uspeha najstarijeg sina, i nadaju se da će on opet biti očev ponos i majčina dika, da će opet koračati uspravno, sa visoko uzdignutom glavom i rušiti sve prepreke pred sobom. U njega se i dalje polažu najveće nade, iako to nije zaslužio. Svi potajno žele da se trgne i ustane iz kome u koju je zapao svojom krivicom i nepažnjom.
Nekada uspešni sin Rukomet je prolupao i davno pobegao od kuće, i od tada se ne zna ništa o njemu.

Kada osobi koja nam se svidja namerno posaljemo poruku tipa: Brate, ne mozes da verujes kako sam se zaljubio itd, i tako pocne dopisivanje i sto sta jos.

Mračiš brate. Koga boli kurac što ti nemaš život pa po ceo dan samo čitaš knjige od preko deset hiljada strana pa znaš baš sve.

Mali tarzan, lik sitne građe, nizak, sa izraženom tarzankom, koji se širi po ulici ko govnetov smrad, nosi treše, tikepa brate razumeš i voli da ga prebiju veći tarzani.

Tipična karakterizacija procvale maturantkinje od strane nepreduzimljivih apsolvenata. Onda slijedi komentar u stilu "kiselo je grožđe" - Ma brate to je premlado za mene, daj nešto zrelije,iskusnije ... da da,totalno. ;)

Izraz koji uspešno zamenjuje brate, care, kralju, šabane i sve ostalo što vam padne na pamet. Kažu da vuče poreklo sa ulica bosanskih gradova. Koristi se u svim mogućim situacijama.

Hronoloski otprilike ide ovako:
Na cao-cao
Na de si brate
Na prst u kupe
I na jebem ti mater

Vrlo korisno sredstvo komunikacije ako govorite tarzanski engleski. Što bi rekao jedan moj kolega sa posla: Pomozi mili brate, zabolješe me ruke od priče sa ovim amerikancima.

Uraditi gotovo nemoguću stvar. Pronaći sveti gral interneta. Postići gol za pobedu u devedeset petom minutu. Spavati sa tri azijatkinje i dve crnkinje istovremeno. Izaći pola miliona RSD na kladionici. Izmamiti iskren osmeh Irfanu Mensuru.

Poreklo reči je u španskom jeziku i potiče od reči hombre. Brate, druže, prijatelju. Kod amerikanaca je to bro od brother.

Neoborivi stepen jačine nečijeg nadimka. Većina poznanika ga zna samo po nadimku, niko nije siguran oko pravog imena.

Tastatura nad kojom si toliko motao da kada je obrneš naopako dobiješ što vutre što duvana dovoljno za bekstejdž parti Maksa Romea.

I ostale legendarne rečenice iz reklame za pričaonicu (išla devedesetih) u kojoj debeli, opušteni roker komunicira putem ovog servisa sa bajom šabanom, koji mu odgovara gistro nabrijano:
,,pali brate, narodnjaci su zakon''.

Čovek koji može napraviti,reći,uraditi bilo kakvu glupost,a može reći da je to umetnost,i onda ga ljudi smatraju genijem,umesto ludakom.