Omiljena zabava, uz jutarnju kaficu - daj da se prvo zasladim sportom a posle ću da predjem na kulturu, crnu hroniku i politiku.

Ironično i pomalo neugodno pitanje koje možeš čuti od devojke prilikom višeminutnog mučenja sa brushalterom, i nemogućnosti otvaranja istog. U prevodu bi značilo nešto kao - Pusti, ja ću!

Ono što je Floyd u automobilizmu, to je ovaj song u bokserskim, kik-bokserskim, karate, aikido i drugim borilačkim veštinama. Došli ste na lokalni meč mladih kik-boksera, budućih nada, iščekujete borbu, zagrejana atmosfera, i boom - organizator pušta pesmu. Istoimena pesma im podiže nivo samopouzdanja, čak ih toliko duhovno prosvetli da imaju na umu činjenicu da su oni odabrani, neki budući Italijanski pastuvi iz provincije koji će hrleti ka slavi i tituli šampiona. Voziće najbolji auto, imaće nalepšu kuću, skromnu i zgodnu ženu, a i sami će biti darežljivi prema sirotinji. Pesma se završava, blagostanje nestaje. Svaka nova spiritualnost biva zamenjena običnim makljanjem klinaca sa ulice. Ostao je samo fenomen "tigra" u najavi meča.

Iritirajući dovik vaših roditelja za vrijeme ručka, koji će upotrebiti rekordno mnogo puta u veoma kratkom vremenskom razdoblju ne bi li vas prizvali iz sobe da jedete. Iako ste prvi put dobro čuli, oni će ponavljati jedno te isto do besvijesti sve dok ne dođete, jer misle da ih nisi čuo. Na vaše "čekaj", "sekundu", "sad ću"...; su totalno oglušili.

Podjebica koju upućujemo osobi koja se nećka da uradi nešto, iako je sasvim izvesno da će na kraju to učiniti. Korene vuče iz pornjava gde su glavne glumice stanovnice azijskog kontinenta, koje se otimaju već kod prvih scena obnaživanja, bez obzira na to što je svima jasno da će ga ubrzo primiti.

E sada, zamisite jednu običnu situaciju iz naših, svakodnevnim obavezama izmučenih života: svrati čovek kod prijatelja, kuma, komšije ili što da ne-komšinice. Kolima. Ništa čudno, svraća često. A mi Srbi, hvala Bogu, domaćini ljudi ne bi bili mi kada gosta ne bi ponudili nečim da popije. Možda ću biti subjektivan ali najčešće je to rakija. Domaća. Ja peko. U daljem razvoju situacije gost uz "ubeđivanje" pristaje na "jednu" a onda ide i standardno: na dve si noge došao! E tu dolazi do ključnog trenutka kada se ovaj izraz koristi što ću objasniti u sledećem primeru:

... pa ću se i ja najest' priganica.

A što je žalost veća i trpeza je bogatija. Jedna je majka.

U trenucima tvoje sreće, monotonije, histerije, euforije... ova rečenica dolazi kao grom iz vedra neba da najavi da ćeš u narednih par sekundi (ako se produži mo'š doguraš i do minuta) popiti šut kartu. Mada jezička konstrukcija upućuje na iskreno žaljenje i nezadovoljstvo svojim mentalnim sklopom, ova metafora ima jasno značenje: ti si kriv, boli me kurac za tvoju bližu i dalju budućnost, kojoj nemam nameru da prisustvujem, nađoh nekog kome je veći... novčanik, ali ne mogu baš to tako da ti kažem, pa ću sročiti ovako, ne zato što mislim da će ti biti lakše, nego zato što ću se ja osećati bolje

Ovo važi za muški deo populacije, zapravo radi se o sledećem, pre nego što če muškarac doživeti jedan od svojih najlepših i najkraćih trenutaka, on treba da otkopča brus devojci. Pošto se prvi put susreće sa tom skalamerijom to za njega neiskunoga znači jedno povlačenje, vučenje, pljuskanje bratela o leđa devojkina...itd. I to sve traje dok se devojka ne smiluje i kaže:"Ej, pusti ja ću!"

Optimistički zaključak nakon sranja koje se dogodilo. Imam glavu na ramenima, pa ću da vidim šta će dalje, moglo je i gore. Zapravo, uvek može gore.

Recenica koju cu pamtiti citav zivot , upravo zato sto sadrzi sve ono sto treba da sadrzi .

Ima potrebe da brojim, i prebrojaću, čim ti vidim leđa. Ali, moram da kažem ovo, da bih pokazao kako sam ja veliki čovek koji veruje ljudima (jer, verovati je ljudski), i kako znam da niko neće da me prevari i kako meni pare ne znače, već sama činjenica da smo odradili taj neki posao dobro.

Čim zađem za ugao, čim ti odem iz kuće ili ti iz moje, propustiću svaku novčanicu kroz ruke, osetiti joj nabore, proveriti debljinu i hrapavost. I tek ću tada biti siguran. Jer ti ne verujem ni trunke, čovece, pa zar ne znaš? Znaš, jer ti meni verujes isto toliko.

I ne mrzim nas zbog toga, zaslužili smo i jedan i drugi. Mrzim nas zbog licemerja, zbog sitničavosti. Zbog predstave... Rugamo se sami sebi, zajedno, svako sebi. Ne verujemo u reč, ne verujemo na reč, ali nećemo da pokažemo jedan drugome lice iza poderane maske iz koje nam već odavno strči lupeška nosina. Kad smo već svi isti, šta da se lažemo, koji moj?

U prevodu - ne želim da vidiš kol'ko ne znam ništa, pa ću svoj nedostatak činjenica i argumenata prikriti ovim izrazom.

U današnje doba web 2.0 i mobilnih koji više znaju nego nekada megaračunari, definicije commodorea i spectruma već deluju kao pluskvamperfekat. A šta biste tek rekli na igricu koja je na lampaškoj tehnologiji (to je ona što je bila pre tranzistorske), gde ganjaš vanzemaljce pravljene na bazi lampica. Igrica koja guta 6 baterija, naravno onih AA.
E da znate da imam takav primerak. Koliko se sećam iz 1980. godine. I još uvek radi mada ne prikazuje dobro poene.

Love Hunters je novosadski hard rok bend koji je, nazalost, danas potpuno zaboravljen od strane onih koji slusaju ovu vrstu muzike. Njihove pesme poput Love is hell, Kim, Living for the others, Oh revolution i druge, ostavile su neizbrisiv trag na generacije koje su imale priliku da uzivaju u njihovim svirkama. Mladjim generacijama ostaje samo da zale sto se nisu rodili malo ranije...

Sledeći stepen komparaciji posle široko. Nije više stadijum ima se može se, već je priča ne znam šta ću od besa.

Dobro, znamo, stipsa si. Ali, nisi sirotinja. A ako baš i jesi, onda pusti poruku. Pa može i na viber. I to je besplatno. A pri tom ne poziva na raznošenje plastičnim eksplozivom sebe, tebe, Izraela i Belorusije.
Zapitaj se, da li tih 0 dinara stvarno znači da ti je poziv besplatan. Ili ipak košta?
I to mnogo. Neprocenjivo. Jer, živci nemaju cenu. Sprženi neuroni se ne obnavljaju. Imaš pametni telefon, imaš dovoljno para da platiš megabajte na mreži, pa majku mu, mora da imaš para i za neke minute za kršten poziv. A ne ovako da mi trajno upropastiš dan.
Debilnim, nepromenljivim zvukom zvona koji je napravio neki opsesivno kompulsivni ksilofondžija sa turetovim sindromom.
Jezivim Rasta autotjun glasom.
Jezivim Rasta autotjun glasom na bensedinu i vinjaku.
Jezivim Rasta autotjun glasom na bensedinu i vinjaku kom proklizava lamela.
Jezivim Rasta autotjun glasom na bensedinu i vinjaku kom proklizava lamela i koji me, sudeći po kašnjenju zove negde iza asteroidnog pojasa da mi javi kako hita ka Jupiteru.
Pa me, ako nekim čudom nisam u laboratorijski savršenoj WiFi zoni, teraš da glumim Loga 3 antenu i tražim iole podnošljiv signal kao onomad treći kanal RTS-a a onda, ako ga nađem, ukočen stojim dok ne završiš prvu rečenicu, da ti kažem da te ništa ne čujem i da ću radije doći do tebe iz Subotice na Zlatibor, brže će biti.

napadni pedofil sa otrcanom zvakom koju provlaci kroz ama sve pesme, citiram:
"A onda sam te video
u glavu krv se sjurila
izgledas tako nevino
ma dovest cu te do ludila"

Iliti, ti si odgovoran u slučaju da izbije neko sranje.

Eufemizam za tebi ću da jebem mater ako nešto krene po zlu.

Ukoliko neko ne veruje da je moguće da sa pedesetak grama tekstila stavljenih na najneatraktivniji deo svog tela, precizno pokažeš svima 99% svog karaktera, reći ću samo...BELE ČARAPE!