'E, ko me tjerao da dolazim ovdje', prolazilo mu je kroz glavu dok je gledao raznesenu čašicu koljena i pancir pun šrapnela. U sjedećem položaju, naslonjen na izgorjeli M2 Bredli (Bradley), čvrsto je stezao plastikaner M-16, koji je dobio od nekog momka kada su zapucali na njih. U sledećem momentu, momak je pao mrtav, nije imao vremena ni jauknuti. A posao se činio odličnim, Avganistan, u direktnom borbenom kontaktu, zaštitu pružaju famozni JuEs Marines. Plata bogovska, rizik jeste, ali ne toliki. A majka, trudna djevojka, rodbina, prijatelji, svi ga odvraćali. 'Nemoj sine, nemoj i tebe da izgubim', govorila mu je majka. Brat mu je poginuo '95., dok je on bio kepec od pet godina. Dok je oko njega odzvanjala pucnjava, prolazili su mu kroz glavu mnogi momenti. Ponuda Asošijejted Presa za posao, momenat kada je saznao da će postati otac. Sad bi mu djevojka trebala i roditi. E živote. U tom momentu, dvije siluete su mu prilazile sa strane. Namjestio se kako je mogao, repetirao pušku i čekao. Dva pobunjenika su izletjela ispred njega kao telad na put. Opalio je rafal. Prvi je pao kao klada, drugi je ranjen. U padu, jedan od njih je opalio, u pogodio ga u prsa. Bol je bila nenormalna. U M-16 nije bilo metaka. Okrenuo se, i na prsima jednog mrtvog vojnika ugledao pištolj, sivu Beretu. Sjetio se Moskrija. Bereta moja peva. Trgnuo je pištolj iz futrole, repetirao ga i opalio tri pucnja. Kao u Air Maxu. Ranjeni je zamukao. Počeo je gubiti svijest. Prestala je i pucnjava. Kroz maglu je čuo glasove: 'We got a live one here! It's that Serbian guy! Which one?! Reporter guy, who bought us beers in Khost! Corpsman! Corpsman! We've got one wounded! Call in the medevac, now! NOW, I SAID NOW GODDAMMIT! Tango 5-6, Tango 5-6.... A onda se sve zacrnilo.
Probudio se nakon dva dana, sa zavojem preko prsa. Rečeno mu je da je koleno u kurcu, nekako su uspjeli da poprave, koliko toliko. Bar će moći hodati. U sobu su mu stigla dva paketa. Jedan paket iz redakcije, za brzo ozdravljenje, drugi, mnogo važniji, od kuće, sa kulenom, suvim mesom, teglom ajvara i pogačom. Nije imao pojma kako je to uspjelo proći kontrolu, ali je bio presrećan. U dnu paketa se nalazila koverta, a u njoj slika djevojke, i njegovog sina. Po prvi put nakon očeve smrti se rasplakao.

Evo par, naizgled, "stranojezičnih" termina koje sam, ugledajući se na lik i delo uzora iz naslova, isterao na čistac i...ma, samo uživajte!

Amerika. Ime dobila po italijanskom moreplovcu, istraživaču i finansijeru Amerigu Vespućiju prema čijem imenu je čuveni kartograf Waldzemiler imenovao novootkriveni zapadni kontinent, pogrešno verujući da ga je ovaj otkrio prilikom jedne od svojih ekspedicija. Malo je poznato, međutim, a više nego očigledno da je Amerigo Vespući poreklom zapravo bio Srbin rođen u Mletačkoj Republici, imena Marko Vespić, no to bejaše previše teško za izgovor lokalnom življu te ga prekrstiše u Ameriga...

Hamburger. Verovali ili ne, tek, ime najpoznatijeg oblika brze hrane na svetu nije niti delo Amerikanaca, niti stanovnika nemačkog grada Hamburga, već transliteracija igre srpskih reči "ambar" odakle se uzimao kukuruz za lepinje i "žar, gar", jasne aluzije na pečenje pljeskavičnog mesa na roštiljoidnom izvoru toplote. U originalni "hamburger" se k'o i u današnje pljeskavice stavljao samo luk i malo ljute a dodaci u obliku kečapa, majoneza, salate, susama i kiselih krastavčića su nuspojava uplitanja zapadnjačkih sila u hranjlivi, autentično vizantijski obrok...

Nemačka. Koliko očigledno može da bude, zar ne? Nemačka je zemlja piva, kobasica, automobila, fašizma, Getea, Betovena i raznoraznih drugih stvari...ali kada je tadašnju Nemačke davne 1145. godine posetio jedan srpski vitez-templar, on prosto nije mogao da veruje koliko su tamo žene, citiram iz njegovog putopisa, "ružne žgadije" te je "bavarska" postala "zemlja u kojoj nema lepih devojaka" tj. u kojoj "nema pičaka", u srednjovekovnom srpskom slengu "nema čka". Tako je ostalo i do današnjih dana, verujte...

Parmezan. Kako li su se pogani Italijani samo drznuli da od srpskog prideva "narezan" načine širom sveta prihvaćen termin za vrstu sira koja ide preko špageta, originalno, srpske salate? Jak vatikanski lobi, pretpostvaljam. No, istina živi u našim gurmanskim običajima i umetnosti šopske salate, najjače salate u celoj galaksiji!

Vatikan. HAHAHAHAHAHAHA!!! Mislim - smešno je kada nešto što inače služi za obavljanje nužde (vatika = starosprska reč za poljski ve-ce; prim.prev.) neinformisanim službenicima katolicizma posluži kao ime za nepokretni centar njihove duhovnosti, simbol njihove vere. Duhovnost je u glavi, dragi moji ćato+laici. A vera u srcu. Džaba vam lobiji...

Boris je za racunaromu u svojoj sobi uziva u posmatranju piksela na svom lcd monitoru uz zvukove turbofolka koji dopiru iz njegovih snaznih Pioneer zvucnika.
Logiran na svoj omiljeni sajt sadi egzoticno voce,obradjuje svoju plodnu zemlju,trazi izgubljene bikove,koze,ruzicaste ovce pravi stale i rastresa djubrivo po svojoj virtualnoj farmi.
Skor mu je odlican medjutim djeli ga samo 485 poena od njegovog najljuceg rivala,zloglasnog farmera Marka koji je od svog zemljista napravio ono o cemu svaka stoka na ovom svjetu sanja.
Boris se svaki dan cuje sa svojom konkurencijom,visesatnim podjebavanje,omalozavanjem njegvog ponosa provocira ga da bi ovaj gubio na koncentraciju i nebi li mu koje polje ostalo neobradjeno.
Boris prilikom svojih svakodnevnih rituala zacuje glas od svoje isfustrirane majke.
Majka:Borise tovaru ovozemaljski silazi ovamo dole momentalno!!!!!
Boris iznerviran prekidom mjena svoj status na svim profilima na Bussy i
silazi.
Majka:Boriseeeee silazi vise ima da ti jeben milu majku!!!
Boris:Evo me,evo me.Sta je vise sta se deres.
Majka:Jesi li opet na fejzbuko izrode,jeli opet sadis lubenice po farmi
kako tako nebi isao onaj vrt okopat da ja mogu svoje fikuse posaditi.
Boris:Sta je sta si me zvala.
Majka:Otici ces do Zrenke u trgovinu dole i kupit ces mi:Dva paketa onog praska za pecivo i onaj margarina za kuhanje.
Boris:Dobro,jos sta.
Majka:Eh i kupit ces mi jedan rahat lokum da imam za serije kad Milenka dodje na kahvu,jesi ukapiro kretencino nemoj da sta zaboravis jesi cuo.

Boris prezauzet razmisljanjima oko toga sta jos treba da uradi u basti da mu urod bude sto bolji nije pohvatao sve sto mu je majka rekla i uputio se ka trgovini.Boris brzim korakom ulazi u jedinu seosku trgovinu
"Kod Zrenke"
Boris:Cao
Zrenka:Cao Borise sta ima,kako mama.
Boris:Ma eno je histerise po kuci.
Zrenka:Lol,nego izvoli sta ces.
Boris:Dat ces mi prasak za pecivo i margarin.
Zrenka:Koji ces margarina za kuhanje ili ovaj drugi.
Boris:Daj mi taj obicni mislim da je taj mama rekla(FAIL Jebat ce mu milu majku)
Zrenka:Evo izvoli,cao
Boris se uzurbanim korakom pozuruje je kuci da se njegovi online prijatelji nebi zabrinuli.
Marko(Enemy) poslao je stotine nudgeva u pola sata koliko je Boris bio Bussy.
Boris se vrati kuci preliven znojom,majka baca pogled na vrecicu vidno iznervirana i blagim razgovorom sugerise na gresku koju je boris napravio.
Majka:Kretencino jedna jebo ti sve svoje kako si tako glup pa ti nebi znao u slonovskiizmet ugazit,pa kretencino jedna picka li ti materina nizasta nisi.Pa nisam ti rekla da to kupis majmune neotesani.
I dje mi je lokum ja kahvu pristavila sad ce Milenka samo sto nije.
Mars obuvaj se trci nazad.
Boris:Ali moram...
Majka:Nista ali majcin sine,trkom nazad dok ti tu glavu nisam natukla sa ovom oklagijom zube ces da kupis ispod kauca,ajde trci picka ti materina.Eno je pocela mi serija,bjezi sta cekas.

Ljaksizam u politici:
Ovaj drustveno-politicki fenomen omogucio je da nakon petooktobarskih promena, u fotelje sednu karijeristi sa istancenim njuhom za vecu platu, koristoljubivi pojedinci, Ministri bez ikakvih kvalifikacija, vezani sa kriminalcima, Ministri koji su podrzavali "kraduckanje", kupovali stanove za 500 evra, tukli novinare i "padali" na pitanjima iz opste kulture. Ljaksizam je pojacao element profita, sovinizma, podstakao mrznju prema drugih narodima i etnickim grupama, i te nekada kuzne pojave popularizovao kod omladine, koja danas slavi ratne zlocince, velica pocinjene zlocine, i zaklinje se da ce klati i ubijati sve sto nije sr(B)sko.

Ljaksizam/seljacizam u muzici:
Ovaj pravac muzicke (ne)kulture zaposeo je kolektivno nas narod devedesetih, sa popularnoscu turbo-folka, i njegovih neimara Lepe Brene, Sneki Babic, Cece, Mire Skoric i drugih. Iako u pocetku tretiran kao benigna nekululturna vrsta zabave koja cilja na primitivne instikte svoje publike, turbo-folk dobija dublju drustvenu dimenziju. Dva dogadjaja koja su to inicirala bili su ljubavna veza izmedju Cece i Arkana i nastanak Pink televizije, koja je nastavila do danas da promovise pokradene ponajvise Grcke zatim Turske melodije, i besmislene zapaljive tekstove. Mladi su kroz emisije TV Pink dobijali svoje uzore, turbo-folk i dens pevace i pevacice, i tako bili upucivani kako da formulisu i konstruisu svoj identitet.

Ljaksizam/seljcizam kao sistem vrednosti kod mladih:
Ova subkultura nije zaobisla ni mlade, koji su u vreme uspona Ljaksizma rasli sa dizesima, reketasima, mafijasima, sponzorusama, povratnicima sa fronta i dilerima. Posmatran sa danasnjeg, savremenog aspekta, Ljaksizam je dominantno uticao na formiranje sistema vrednosti kod mladih.
Taj sistem vrednosti ukljucivao je u sebe i raspad moralnih i estetskih normi, i vrednosti gradjanskog drustva, kao što su obrazovanje, brak, ljubav, porodica, miran zivot i posteni rad. Umesto toga velica se nasilje i nemoral, a slave kriminal i kriminalci.
Kod klinaca, gradacija sistema vrednosti pocinje sa Nokiom N90, skuterom, najnovijim Air max patikama, devojcice uzrasta osnovne i nizih razreda srednje skole kao da se takmice koja ce vise golih fotki u "jebi me" pozama okaciti na facebook, dok oni nesto stariji opstaju u sistemu vrednosti crnih Dzipova, povecih bankovnih racuna, sati provedenih u "bleji" po kaficima u Strahinjica Bana i sl.

Ljaksizam/Seljacizam na internetu:
Razvoj interneta doveo je bas svasta i svakoga u priliku da koristi blagodeti online mreze. Pedofili, zoofili, nekrofili, i sapatnici drugih seksualnih devijacija, ocas posla nadju "zrtvu", ciji inicijali nakon "upoznavanja" osvanu u crnoj hronici.
Na internetu se sve politizuje. Forumi su puni dece koja ni osnovnu skolu nisu zavrsila, a vec razglabaju o politickim temama sve u 16, i to bas o onim stvarima za koje ni odrasli ne znaju sta ce.
Na YouTube-u, ispod 90 % muzickih videa, dakle namenjenim zabavi, obavezno se vodi rat komentarima izmedju Srba-Hrvata-Bosanaca, uz pominjanje majke, sestre, spiska porodice sa jedne, i boga, Allaha, klanja, sa druge strane.

Burazeru, ostala mi za tebe još jedna 3310-ka, ma ko nova je, al moraš da mi javiš brzo dal ’oćeš ili nećeš, evo ljudi zovu, zovu.... ide fontele ko alva, ’de ćeš bolje za 20 evrića?! Jeste, ima srpski meni, punjač, baterija drži do deset dana, samo kad ne pričaš puno, eeeej al’ deset dana burazeru..., sive boje, malo izgreban, al’ ništa strašno. E jedino što mu je displej naprs’o malo sa leve strane pa se razliva ekran. Ma i koji će ti to, danas ionako samo debili ne znaju da kucaju poruke na slepo. Šta si rešio, da ti ostavim?

Jeeestee, kuca mi se okucila, mica moja mala, pufnice tri predivne oštenila, a ja ne znam šta ću sa njima, srce mi se cepa kad ih pogledam... dušice moje malene... I sad moram da ih dam nekome, nemam gde sa njima... Da da, tamno smeđa ženka labradora, sa pedigreom, otac takođe. A dečica? Dve ženkice i jedno muško, nisu vakcinisani. A jeste li vi ljubitelj životinja, jeste bili skoro u zoološkom vrtu? Jel imate vi nekog ljubimca? Znate, moja Loli nije baš druželjubiva sa mačkama, papagajima, pa ni kornjačama bogami, tako da verovatno ni njeni maleni neće biti. Lepote moje...

Brate, pazi kad imam sve bitne tekme Grobara od ’60-tih pa na ovamo, imam nešto i od reprezentacije, sve na DVD-u i VHS-u. Pazi brate, kad sam ’ladno uspeo da prebacim finale sa Realom ’66-te i neke derbije iz ’70-tih. E a imam i ono sa Kvins Park Rendžersom, ono kad smo ih tukli 4:0, kad im je Mance jeb’o kevu, to mora da se ima! Štaaa... a ti si Zvezdaš?! Pa koji kurac si me zvao onda?! I kad dođu teški dani, i kad dođe tuuugaaa... Ne, brate, nemam Zvezdu iz ’91-ve, gledaj to sranje na SOS-u kad puste Sećanja, ionako ga repriziraju svaki drugi dan, mamu im raspalu...!

Izvoli sine, kaži... Da, da skupljam albume sa fudbalerima još od Italije ’90, imam preko deset hiljada duplikata, a zamisli molim te, ne mogu da nađem Omerovića, baš sa tog prvenstva. Koliko ti godina imaš sine, sećaš li se Omerovića uopšte, našeg reprezentativnog golmana, stara Juga, SFR Jot? E za njega bih ti dao da popuniš sve tvoje albume, i snorkijevce, i Hi-mena ako si ih skupljao, ma desnu ruku bih ti dao!!! I za onog Laudrupa iz ’92-ge, kada njegovi Danci uzeše titulu umesto nas. Ja to prvenstvo slavim ko da smo ga mi osvojili, al’ eto, ne da mi se da nađem Laudrupa. Njegovog mlađeg burazera imam, jedno 5-6 duplikata, al’ starijeg ni za lek...

Aaa matori, nečeš da pogrešiš ako ga uzmeš! Čuv’o sam ga u garaži, radžena je generalka sad skoro, zamenio čelave gume, ma pazio sam ga ko dete rodženo, samo što mu nisam uveče prič’o priče za laku noč! Paz’ ovako, ima dve ipo kile kubika i stočetr’es konja i svaki češ da osetiš kad ga upregneš na drumu!!! Matori, šta da ti kažem kad sam ga izvez’o odavde do Beograda, pa do Niša, za tri sata džuture, tera ko zmaj matori! Ma devedes-treče godište, al’ ko da je dve’iljade-treče, malo više srče čorbe matori, al’ formula je formula! Ne bih ga ni ja prodav’o, nego mi se čerka udaje pa mi treba svaki dinar, razumeš matori? E na Subotičke table je, to ti nisam rek’o... Al’ ti ja, Mile Madžar, za njega garantujem da je čist, imam sve papire i saobračajnu...