Dobroćudni i otvoreni prema svima. Svjesni svojih, ali i ograničenja drugih. Pa zaboga, tu smo da se pomažemo, zar ne?

Automat je stvoren da nam služi, stoga nema razloga da ga ignorišemo. Samo se treba spustiti na njegov nivo jer umije da bude baš blesav ponekad.

Odnosi se na mlađahni dio ženske populacije, đevojčice, koje su spretne i okretne, ili na đevojke koje su mačkaste.
Izgovara se uglavnom podgorički, kao "mečka mela", što nema veze sa tim što se često desi da mačke male kasnije postanu nekako više mečkaste.
Vokativ je isti kao nominativ. "Đe si ti, mačka mala?"
Koristi se i šatrovačka varijanta, "čkama lama", koja ima nekog smisla zbog rime, a punog smisla ako se odnosi na mačka-malu koja pljuje.

Ne, nema veze sa onim pajpom. Izraz nastao iz odbojkaškog pajpa. Pajper je osoba koja se ubacuje iz drugog plana, jebe otpozadi, na mala vrata ulazi i onda pravi bum. Njega nema, ne znaš da je tu, ne primećuješ ga. Onda ga primetiš, ali uvek kasno, kad te je već sjeb'o.

„Kuliram“ na Etiopljanskom.

Stres, frustracije i problemi dugo sakupljani čuče nagomilani u unutrašnjosti, čekajući pod pritiskom tačku pucanja i konačan izliv i oslobođenje. Ćutiš, trpiš, misliš proći će i sve gutaš. Ali kurac, sva ta sranja nemaju đe da odu i talože se dok ne dođu do grla, a onda je dovoljna i samo jedna riječ da te nadraži da izbaciš sve iz sebe, i to najčešće po nekom slučajnom prolazniku koji te je samo pitao koliko je sati. Tada sve što te muči silovito izlazi napolje, bujica iskrenosti koja svuda okolo ostavlja trajne fleke.

Vrlo rasprostranjen izraz korišćen od strane likova, uobičajeno muškog pola, kojim žele da ispotenciraju svoju silu i snagu. Dodatno, tu svoju silu neće demonstrirati ovaj put, jer je potpuno superioran, nema šta da dokazuje, ali postoji prizvuk da, sledeći put, ko zna...
Alternativno: Gde ćeš na planinu (uz mogući sufiks: bez opreme).
Prim. aut. obično se stena iz prvog pitanja može copy/paste i na mentalne kapacitete Subjekta, kojem je tako ova opaska zgodna jer ne nudi puno opcija za "uzvratnu doskočicu".
Ali avaj ali, ponekad se i nađe pametnjaković...

Trenutak u konverzaciji kada sagovornik, ogovarač, samo na kratko prekine laprdanje, pozove se navodno na degutantnost ili poverljivost ostatka priče, malo podigne svoj moral a mnogo više znatiželju kod druge strane, iako je već 99% sadržaja izneo.

Izraz koji se koristi za osobu koja kada se pozdravlja cmokne tako da vam uvo odzvanja kao da ste na ratištu cijeli dan.

Ono čega bi trebalo da bude na Vukajlija.com, ali ih, na žalost, u poslednje vreme nema. Sve se svodi samo na copy/paste i definisanje pojmova koji su znani samo onima koji ih definišu, tj. interna zezanja u krugovima od 2-3 čoveka! Valjda je razlog tome taj što je ovaj sajt postao veoma popularan i IN u poslednje vreme, pa su svi poželeli da deo svoje ''duhovitosti'' podele sa drugima...
Bolje napisati jednu definiciju nedeljno, ali da ima šta da se pročita, nego baljezgarije, lupetanja i pokušaje duhovitosti kojih u poslednje vreme ima na ovom predivnom i prekreativnom sajtu...

Omiljeni muzički instrument dokoličara.

Covek koji nije glumio u "Titaniku", jer da jeste- sve bi ih spasao!

Poziv na seks među pripadnicima romske nacionalnosti.

Hrišćanski monaški red osnovan od strane Zorana Kostića Caneta. Uprkos opštem uverenju, nema mnogo dodirnih tačaka s Franjevcima, osim sličnog imena. Canjevci se odlikuju time što su uspeli da spoje nespojivo - rock'n'roll, muziku bunta i promene, sa institucionalizovanom religijom. Odlikuju se time što su nakon 50 godina seksa, droge i alkohola doživeli prosvetljenje (verovatno jer je kita prestala da se diže a krvni pritisak da se spušta). Slučajno ili ne, niko od njih u vreme komunizma nije pokazivao neko preterano interesovanje za religiju, a prosvetljenje po pravilu dolazi devedesetih. Glavni predstavnici monaškog reda su već pomenuti Zoran Kostić, Bora Đorđević i Neša Galija. Po sramnosti onoga što rade stoje u rangu sa onim licemernim Ircem i holivudskim usvajačima afričke dece.

Stilska figura koja je, osim u književnosti, široku primenu dobila i u psovkama.

Devojka koja je omogućila da se 2008. godine evrovizija organizuje u Beogradu, što će biti najbolja promocija za našu zemlju. Devojka koja je pokazala svetu da se i u Srbiji pravi kvalitetna muzika. Devojka koja zna odlično da radi ono čime se bavi (da peva). Devojka koja apsolutno nije kriva što je priroda nije obdarila nekom lepotom (jer niko ne može da bira kako će da izgleda) a samim tim nije zaslužila da bude ovoliko popljuvana na ovom sajtu. Devojka koja takođe nije mogla da bira svoju seksualnu orijentaciju, pa ni zbog toga nema razloga da se po njoj pljuje (premda se i tu radi možda o glasinama i ne možemo 100% biti sigurni jel ili nije lezb.) Devojka koja je s druge strane sama izabrala da maksimalno iskoristi, na pravi način, ono što joj je Bog dao, a to je njen glas.
Bravo Marija!

Zakon fizike koji je gospod Bog nekako prevideo kada je onomad od Adamovog rebra stvarao Evu. A da nije, žene bi danas bile srećnije, a bogami i prema muškarcima predusretljivije. Jeste da bi plastični hirurzi izgubili klijentelu, al' ko ih jebe ionako su prebogati.

Nema tu zajebancije, kakav jablonja kakav mudonja, kakav čardak na nebu kakav Beograd na vodi. Pripovijetka koja je i najkrvoločnijem ratnom zločincu probudila u djetinjstvu kap sjete, gorke patetike zbog koje bi na kraju srameći se samoga sebe ili počeo da kolje ili ušao u politiku.Kako god, priča navodno inspirisana istinitim događajem, a sama činjenica da piše da je nešto potencijalno istinito u Srbina budi objeručko prihvatanje... Dječak i otac su išli po ogromnoj mećavi, dječak je vodio kravu za konopac, ocu je bilo žao da sin trpi jake udare vjetra i bidrio ga riječima da se ne okreće,da gleda naprijed, i tako dječak na kraju puta se tek okrene i skonta napušeni debilčić da u ruci ima samo kanap, a da su ćale i krava negdje zameteni....
Toliko je to ušlo u naš narod da su počeli da razmišljaju đe turaju glavu, određena su i pravila, kada se spava glava ne valja da je prema vratima, kada se iznosi čovjek kroz vrata mora prvo glava, osim ako se preselio, tada je suprotno.To je činjenica koja je pomirila alternativce i medicinu, i svugdje je poštuju pa čak i u ratu.

Zlo i naopako. Katastrofa. Ugas. Što bi rekli naši stari - dizasta.

Kako kod nas, tako i svuda po svijetu, gavran-ptica simbolizuje smrt, nesreću i ostalu zlehudu sudbu. Vjesnici nevolje su često i četiri jahača Apokalipse, neke druge ptičurine, Drašković Vuk, svastika i krvav uložak, ali gavran ipak djeluje nekako najzajebanije. Zbog toga ga umjetnici u svojim ostvarenjima želeći da dočaraju žestok bol, tugu i patnju, nerjetko meću đe leti, grakće na nekoj krstači ili đe kljuje sirovu utrobu maloga zeke.

Bilo da je riječ o sreći i veselju ili o kuknjavi i zapomaganju, u Srba nikad ništa pa ni to, ne dolazi u obzir ako je umjereno i nije hardkor. Tako mu je i epski narodni pjevač s gavranom dao po pičci.

Je l' ti nije bio dovoljan jedan gavran kukavče?! Metalikama u spotovima jeste, a tebi malo...To nisi htio da odstupiš od teze da nesreća nikad ne dolazi sama? Kažeš "dva vrana"... Morao si da naglasiš da su crni pizda ti materina!?! Da niko od čitalaca ni slučajno u glavi ne stvori sliku žutih ili tirkizno-plavih gavrana. Bilo je neophodno da turiš baš njih, nisi mogao vrane kao gospodin Hičkok? One ti nisu bile dovoljno jezive...Pu!

Jedini ko je imao muda da u svom djelu ovu pticu ponizi i unesreći je baksuzni Ezop, u basni Gavran i lisica, al' i on je završio kao rob u antičkoj Grčkoj. A čim su ga oslobodili, odmah je likvidiran. Zbog parčeta virtuelnog sira, ej! Pa ti vidi...

S gavranom izgleda stvarno nema zajebancije.

Neosmišljen potez. Nešto napravljeno bez kohabitacije sa mozgom.
Kao da si prešao u četnike '45.

Izraz koji na većem dijelu teritorije na kojoj žive Srbi ne znači apsolutno ništa. Međutim, na prostoru sarajevsko-romanijske regije blisko je povezan sa terminima bol, prelom i hospitalizacija.