Jednačina sa jednom nepoznatom sa kojom zaljubljeni par i budući mladenci izglasavaju budžet za predstojeći najradosniji događaj u svih Srba. Algoritamska formula sa kojom bi i NASA-in lansirni panel u Hjustonu imao poteškoća...ali ne i pronicljivi roditelji trudnih mladenaca. I bakuta, naravno. Ustvari, od mladinih i mladoženjinih roditelja umnogome i zavisi da li će finansijska konstrukcija predstojećeg hepeninga izdržati teret ambicije i sujete koji joj je nametnut ili će se pod istim urušiti k'o onomad one dve straćare u Njujorku, pa za malo dana jopet.
Međutim, ako ste pod ovim prethodnim zamislili da su entiteti roditelja ti koji su odgovorni displjunu pare za čitavu operaciju zvanu “Svadba našeg Nikole/naše Ivane sa tamo nekom/nekim” – bojim se da su ta lepa vremena u nas Srba odavno prošla. Uhvatila, bre, kriza pa nikako da pusti (bismo mi nju al’ neće ona nas), zavladala insuficijencija na svim poljima, više ni kredit nije tako lako dobiti, gledaju ljudi kako će kraj sa krajem da sastave a ne sto sa stolom…uglavnom – kome je još do svadbe na ovu nemaštinu? Ali, eto, desilo se, deca se volu i to (snajka je u trećem mesecu;prim.prev.), pa je red da tu euforiju i ozvaniče pred zakonom, prijateljima i ljudima koje do tada nikada u životu nisu videli. Doduše, da je do nas dece, mi bismo verovatno napravili neku žurku za nas mlađe drugove & drugarice, ono, ništa fensi, neki ok prostor, lajv zika, previše alkohola i nešto za zobanje s nogu, pa ujutru na Kališ i gledanje izlaska Sunca uz burek od “Trpkovića” i jogurt iz čaše. Ili tako nekako. Avaj, ali, to su samo pusti i neostvarivi snovi poslednjih generacija stare Jugoslavije jerbo se danas svadbe redom prave zbog rodbine i tih gorepomenutih ljudi koje do tada nikada u životu nismo registrovali…što najčešće ume da bude jedno te isto, al’ ajde.
Bilo kako bilo, uz narečene elemente finansijske skljokanosti i dijametralno suprotnog broja gostiju na predstojećem radosnom događaju (čiji smo većinski profil svakako utvrdili u prethodnom pasusu), u čitavu stvar treba uračunati i poslovičnu predusretljivost nasumičnog ugostitelja po izboru a za čiji se šator budući bračni par opredelio da bude poprište centralnog slavlja (ždranje, oblokavanje, drpanje, trpanje i slične aktivnosti). Jer on je human čova koji veruje u pravu ljubav i vazda želi da joj izađe u susret…iako ta ista najčešće nema para da mu unapred plati za svoju kmetovsku promociju, jelte. “Platite posle svadbe” parola je kojom se vodi samo ne on već i gomila savremenih pružaoca svadbarsko-propratnih usluga a motivisana takođe savremenim običajem uručivanja koverti mladencima ‘mesto prevaziđenih i najčešće tripliranih escajga, tanjira, svećnjaka, miksera, sokovnika, pegli, usisivača, palmi, “umetničkih” slika, otirača, bade mantila, peškira, zidnih satova, bugarskog zlata i inih poklonoidnih kategorija iz doba mezozoika. To praktično znači da su u savremenom poimanju stvari svatovi nedvosmisleno ti koji će u najčešćem broju slučajeva iz ličnog džepa platiti za boravak i provod na manifestaciji na koju su pozvani svečanom crnom pozivnicom sa roze mašnom...koju su, ispostaviće se, opet oni sami sponzorisali. Kovertom.
Da, koverta. To zapljuvano parče papira koje u sebi krije još papira, samo od vrednosti. Ali koliko tačno vrednosti? E, tu dolazimo do jednačine iz naslova i više nego komplikovanog procesa prognoziranja sadržaja koverte svakog gosta ponaosob, u paru ili porodično, a kroz analizu njegovog porekla, karaktera, stanja zaposlenosti i rodbinske linije, preko marke kola koju vozi i destinacije na kojoj letuje/je zimovao, do toga kojim stilom se oblači, hrani i vara ženu sa neimenovanom studentkinjom 2. godine turskog jezika. Jer od toga zavisi hoće li naši Nikola i Ivana imati švecki sto ili 6-delni meni, hoće li torta biti od dva ili tri sprata, hoće li bend biti kršten ili nekršten i, konačno, hoće li prvi ples otplesati uz ono govno što istovremeno ispušta dim i mehuriće od sapunice ili će “FIRST” hi-fi linija žešće da baguje dok sa zvučnika bude zavijao “Moj svijet” od Sergeja Ćetkovića, jebem mu majku da mu jebem stvarno.
- A mehurići? Šta ćemo sa mehurićima?? Kako može prvi ples bez mehurića???
- Ćero, već sam ti rekla da su u familiji tvog oca sve stipsa do stipse, ne znam ni da l' će se pretrgnu i tu čokoladnu fontanu da plate a kamoli šta drugo...E, a da pozovem ja onu moju tetku-štali što živi u Sidneju, a?
- Bože, mama, pa ona ima 80 banki, gde bi u tim godinama zapucavala čak odatle?!
- Pa, možda i bi, šta znaš...al' barem mož' da pošalje nešto onih njihovih dolara, pa duzmemo one fine kifle 'mesto običnog leba...
Najčešće mesto gde ljudi iznose lične frustracije i stavove. Pre svega da kažem čast izuzecima, onima koji stvarno komentarišu pesmu, umirućoj vrsti. Inače da naglasim da nisam nacionalista i svako spominjanje za ili protiv nekog naroda je u duhu definicije i nije pisano sa namjerom da uvrijedi nekoga. Ako se neko ipak uvrijedi, ko mu jebe mater. Ako negde pomješam ijekavicu i ekavicu ne zamerite bre, izgubio sam se više u kojoj državi živim i kako treba da pričam bolan.
1. Tip: Onaj koji priča životnu priču
Prvo spominje neki trenutak koji je za njega ta pesma obeležila, zatim sledi opis kako je tačno došlo do tih događaja
Primer: "Eh ovo me podseća na leto 1983, kad sam upoznao jednu devojku u Crnoj Gori. Inače sam bio otišao na more. Sa bratom. Rođenim. 3 godine stariji od mene. Nosi broj 44. Predložio nam Zoki da odemo. Zoki je inače moj kum. Zokija sam upoznao kod Mileta u kafani. Mileta inače znam od detinjstva. Živeli kuća do kuće. Sad drži kafanu. Garant je lopov, čim je mogao da je otvori. Mamu mu jebem."
2. Tip: Anti-nacionalista
Nema veze sa Antom Pavelićem, nego anti-nacionalista u smislu da je protiv nacionalizma. Jedini je problem što se javlja i kad nema nacionalizma ni na vidiku. (A najčešće ga tako i prizove). Obavezno se poziva na Jugoslaviju, čak i kad pesma nema veze sa Jugoslavijom niti tim vremenom uopšte.
Primer: "Eh jebem ti politiku bilo je dobro dok je sve bila Jugoslavija, kad smo svi bili jedan narod, kad nije bilo važno da li si Hrvat, Bošnjak, Slovenac, Albanac ili normalan."
3. Tip: Nacionalista
Nađe desetu temu, poveže je sa nacionalnosti i onda napiše mišljenje. Inače ovde spadaju obavezno i oni koji ne znaju ni kako izgleda zastava ili grb njihove države, ali znaju da pišu o svom ponosu
Primer: "Prodajem metar drva (o ovome ćemo kasnije)
- Drva? Eh najljepša drva koja sam vidio bila su u Vukovaru. Dobro je što protjerasmo Srbe iz Vukovara. Jebem im mater."4. Tip: Englez
Najčešće tip čije ime na Youtube bude nešto tipa "Srpskiubica" ili "CroNinja" itd. Ko fol živi u Engleskoj ali eto slučajno nađe pesmu koja inače u nazivu sadrži sva naša slova
Primer: "I live in America, and I accidentally found this song. I don't understand the words but I love it. Kosovo is Serbia."
5. Tip: Pičkopaćenici
Nekako nekim slučajem je jednom jebo pre 40 godina pa ostatak života prepricava to i pati za tim
Primer: "Kristina volim te! Anđele moj, još te pamtim! 12.08.1957 <3 !!!!11 ."
6. Tip: Drvosječa
On prodaje drva.Primer: "Prodajem metar drva. Telefon "
7. Tip: Izlečitelj side
Fora stara 20 godina, toga se niko nije sjetio!
Primer: "Sidu leči"
8. Tip: Smrt dislajku
Sede satima i smišljaju najgore kletve da upute ovima što su dislajkovali
Primer: "Ovi što su dislajkovali da Bog da zatekli ženu sa komšijom u stanu, ispali kroz prozor, pregazio ih voz, silovao ih medved i onda pojeo."
9. Tip: Mučitelji
Tuče kera. Ko će znati zašto?
Primer: zar je potreban?
Vrhunac izdrkavanja političkih stranaka nad napaćenim narodom.Kao kad je Boris podelio boju za frabanje jaja. Što da ne !? Ofarbajte mi jaja, možda vam bude bilo lepše dok vas budem jebao u dupe naredne četiri godine .Treba smisliti neku poruku, neku elegantnu, lepu, koja će dospeti do ušiju naroda i ubediti ih da je vredno izaći na izbore i glasati baš za njih. A to nije nimalo lako, posebno jer većina ljudi tokom udarnog termina kad nagrnu sa reklamama ode da kenja. A i kome se ne bi prikenjalo.
( Štab DS , Izbori za Voždovac, Djilas u dilemi)
Djilas : U kurac bre ljud 'oćete da izgubimo te izbore, dajte neki slogan da zapalimo raju?
Balša : Da obećamo nova radna mesta, pohvatamo par huligana i obesimo ih za muda na Autokomandi?
Djilas : To otpada Vučić već 'obećo muda i huligane, nova radna mesta smo obećavali prošlih izbora, ima neko bolju ideju??
Čović: Žuti stavi Slogan neko mora i da krade.Obrnuta psihologija, ili ti daju glas jer si priznao da kradeš, ili misle da si pošten i da ovi drugi kradu.
Djilas : To Čovo u cvike te ljubim, mali piš' ovo i stavi sutra na onaj moj bilbord na Autokomandi.
----------------------------------------------------------------------------------------------------
(Štab Pups-a , pred Izbore)
Milan Krkobabić : Momci mora malo da se radne.Poskočite da smislimo slogan, kojim 'ćemo pobediti na izborima.
Omladina Pups-a : Obećajmo veće penzije i Dedilend na ušću samo za dedice.
Omladina Pups-a : I sisate bolničarke samo za naše dedice.
Milan Krkobabić E pa sad, neću od svojih usta da odvajam da bi te dedice lepo živele, treba mi samo njihov glas, jebe mi se posle.
Jovan Krkobabić : Da Može da mi se digne sad bih vas sve jebao u dupe, ništa bre ne znate.Podelite malo ulja, šećera, nekog mekog keksa za ove bezube.Dajte neko mizerno povećanje koje će da pojede inflacija i dobijamo podršku svih penzionera.
Milan Krkobabić : Dobro a slogan?
Jovan Krkobabić : Djilas je krao, Vučić vam ništa nije dao, Pups vas nikad nije zajebao.I stavite akcenat na ovo zajebao.
----------------------------------------------------------------------------------------------------
( Štab SNS, Vučić u dilemi)
Aleksandar Vučić : Miškovića uhapsio, plate ne mogu da obećam, radna mesta obećao, a i smejaće mi se Djilas što obećavam ponovo, navijači, ništa.ZNAMMM!!!!
Aleksandar Vučić : Mali spoj me sa Milom.
Milo : Aloo, odje Mile iz Crne Gore, ak' oćeš da kupiš cigare pritisni jedan, ak' oćeš da pričaš s' mene pritisni dva, a ak me zajebavaš oca ti u vr' guzice jebem.
( Pritiska dva)Aleksandar Vučić : Djes sokole sa Lovćena?
Milo : Djes' zmijo ljuta iz Beograda?
Aleksandar Vučić : Ne,ne trebaju mi cigare.I ne znam ko bi ih ovde kupio.Znaš kolko me interesuje što ti trunu u podrumu? Nego da ne znaš gde je Šarić, treba mi, sad će izbori.
Milo : A evo ga kod mene u dnevnu sobu trči na traku. Kladili smo se u kamion cigara će da izdrži sat.
Aleksandar Vučić : Pa ovaj znaš , reci mu da moram da ga hapsim, jebiga izbori će.
Milo : Nema baš si glup ništa te nisam naučio, smisli neki slogan oca ti u vr' guzice jebem.
Aleksandar Vučić : Kakav slogan?
Milo : Sa SNS nikad neš' da doživiš stres.
Aleksandar Vučić : To Mile ljudino od Lovćena.
Milo : Aj sokole, i pozdravi Tomu.
