Juče ssam bio glavni dao ssam prvi gol
ssada me cure jure to nije bio fol...

Najmlađa Vip ličnost koja je skakutala na malim ekranima devedesetih godina.

Plavi decxkic od 9-10 godina, mali baja, trsitelj tinejdžerki, koji je postao popularan tokom noći kada je stara baka svom unuku čestitala rođendan putem televizije K21.
Zbog mnogih samoubistava među mladom populacijom originalnog spota nema ni na jutjubu.

Idol među devojčicama i pravi simbol mlađanog vragolana. Na one plave okice nema koja nije sebi zabila patent olovku u venu. A tek njegove fudbalske sposobnosti na terenu, pa to bi mu i svaki igrač-petlić na ovom svetu pozavideo. Jedini on daje golove. ON. BELI. Ceo stadion skandira njegovo ime a naivne devojčice SVE trče ka njemu. SVE.
Ali, on voli onu debelu sa repićem koja stoji i čeka dok ga svaka ne iskrljoše pa tek onda ona nastupa. Daje mu poljubac u obraz a on njoj loptu. Osmehuju se i crvene dok ostale ljubomorne kucxkice macxkice kuju plan kako da je zakolju. Koliko god im bilo krivo što voli samo nju svaka je potajno maštala da ima takvog dečka pored sebe koji gleda i voli samo nju. Mica.

Sa druge strane on je bio plava pederčina, smotani krembil sa krivim nogama koji nema veze sa fudbalom a kamoli sa loptom... mislim, on daje sa pola terena gol, eeej bre, pa neće se lažemo... a šatro protivnička ekipa nema odbranu u pravcu njegovog šuta a golman je iznenađen kako je lopta zatresla mrežu... feget kome se ribe nude da ih plodi a on se drži za ruke sa jednom i ljube se u obraz. Cccc...

Ajde, sve na stranu, neka bude da su drugi momci bili ljubomorni na njegov izgled, na njegovu omiljenost među devojčicama, ali ono šuštanje slova S, naročito u drugoj strofi je bilo prosto iritantno. I on VIP? ON? BELI?

Definicija za takmičenje Mizantrophy II

Retoričko pitanje, koje se izgovara kada te sagovornik “izbombarduje“ velikim brojem pitanja u jedinici vremena.

Zajebati se, pa se uhvatiti za slamčicu. U fazonu, daj šta daš, jer se mora živeti od nekog. A ni pička nema oči...kad zagusti.

moze da bude gotovo jednaka ako ne i veca neprijatnost od kupovina kondoma u malom mestu, sve u zavisnosti od situacije i iskustva u kupovini istih

Ovaj izraz vezan za ogromne lustere veže se za Srbe još od doba kada smo imali kraljevinu pa su naši tadašnji visoki funkcioneri išli na velike evropske proslave. Veliki lusteri od davnina nam tjeraju strah u kosti . Umjesto da se dive ljepoti i tehnici izrade lustera koji potiče iz doba Napoleonovih osvajanja, Srbi te lustere i danas izbjegavaju u širokom luku.

Sklonost domaćeg glumišta mlađe generacije, da suštinu igranog karaktera, sažme u izraz lica. Dovodi do toga da profesori sa FDU-a zgranuto pilje u mali ekran i proklinju svoje kolege što su im dovodili sinove i kćeri da ji uče glumatanju.

Jedan od omiljenih komentara đembelih gmazina što s kompa ustanu samo kad im dostavljač zazvoni. Tada se nekako iskobeljaju, jamiju picu s više sira, daju čkodeu dostavljaču kurac mesto bakšiša i vrate se za tastaturu. Žderu taj truleks s narendanim sirnim proizvodom, zalivaju ga rujnim energetskim pićem i komentarišu ko je, po njihovom skromnom mišljenju, precenjen.

Нема даље. Колико треба да смориш некога коме је цео живот копање по нуспродуктима крављег ждрања фауне? Одавде до Алфа Кентаурија па назад и онда све то на минус десети. Има таквих индивидуа које те причом оплаве око врата као да си у деветнаестом веку у Енглеској силовао краљичине млађе сестре побратима. Комбинација свеопштог народног дркања на Новака са дуетом Дејана Цукића и Ђорђа Давида, помешано са мало прекидања церта ради држања слова о свемоћној Русији Боре Чорбе и још само прстохват Јелене Бачић Алимпић која износи своје мишљење о Алхемичару Паола Коеља, уз саундратк Масима Савића.

Тај неки рад, сморио ровца.

Magično remek delo kojim se otklanja svaki crv sumnje ili nedorečenost.
Većina misterija se rešava po našim tabloidima tako što udarni naslov prati bezvredna vest.

Živa istina. Kada god se desi nešto loše,obavezno se posle toga desi još nešto,po pravilu gore.

Pitanje koje sebi najčešće postavljamo dok smo u dubokim govnima.Tada se oslanjamo na životno iskustvo i snalažljivost svojih idola kako bi što prije isplivali iz izmeta u koji smo se sami uvalili.

Skrpiti, završiti. Naći rešenje za problem.

Kovanica pretežno estradne provincijencije, koja je pritom potpuno neispravna terminologija za - u ovom slučaju - mnogoljudno posećenu koncertnu lokaciju na livadskom delu ušća dveju reka ispod Avale, a obzirom da se prostor pod svodom nebeskim fizički i ne može napuniti, zar ne? Donekle je, doduše, takva fraza i razumljiva usled običaja da glasoviti "vokalni umetnici" koji pune gorepomenuto Ušće uglavnom nastupaju po manjim zagušljivim klubovima van Beograda i u dijaspori (diskoteka "Prestiž" u Bernu redovno viđa i kompletnu prvu postavu Jang Bojsa kad peva Radmila Manojlović; prim.prev.) te otud i naviknutost da prostore puniš vernim ovc..., pardon - fanovima.

Ili je, sklon sam da ponekad i sam poverujem u to, kroz ovu frazu estradni umetnik zapravo samo vešto i radi apoteoze moći upotrebio prave reči, svestan kognitivnih kvaliteta svoje cenjene publike (nadam se da se određeni čitaoci neće naći previše uvređenim...kao ni druga oboistkinja iz ansambla "Jugend muzicirt", pozdrav ovom prilikom), tj. stada koje i samo iskreno veruje kako je došlo u velikom broju i, kao takvo, u sposobnosti da "napuni" jedan otvoren prostor. Za tu rulju, definisanu čistom desetkom na Ljaksametru, bi se najčešće moglo i reći da svi imaju nevidljive amove a onda usled toga i nevidljivi, nisko postavljeni plafon radi upotpunjavanja sopstvene ograničenosti.

Elem, napuniti Ušće je, uzevši zbirno ove na bini, plus ove ispred bine, sinonim za Festival skučenosti pod vedrim nebom... a ja odoh sad da pokupim kravatu sa hemijskog, čeka me puna dvorana i to, hehe...

Majstor ubedjivanja i sitne prevare. Ima sposobnost za trgovinu na kojoj bi mu pozavideli i prodavci čarapa na subotičkom buvljaku. Savest mu je mirna i čista isto koliko i pseto koje čuva auto-otpad. U osnovnoj prodao kuvarici užinu. Kriza, besparica? ’Sti lud?

Najomrazenija rec za moju kevu.

Pandan od idi mešaj malter. Direktna poruka sagovorniku da ne mrsi muda, već da se prihvati nečeg korisnog za civilizaciju, ili bar nečega što će da držati zaposlenim i odvraćati ga od grlica na laksativu moda. Može i idi slaži kaldrmu, idi udavi se u akvarijumu ili idi grli sekvoju.

Populacija: Zajedno sa Rusima - 300,000,000
Starost naroda: Iz vremena ameba
Poznati Srbi: Azis, Marino Bogdan, Bog, Milka Canić, Slobodan Milošević, Ceca, Ruška Jakić, Paris Hilton, Vesna Vukelić - Vendi i mnogi drugi...

Srbi su stanovnici Srbije ali dosta ih ima i u Holandiji, najviše su koncentrisani u gradu Hagu. Laici ih često mešaju sa Velikim Srbima, stanovnicima Velike Srbije. Brojno stanje Srba nije poznato, ali se sa sigurnošću može tvrditi da je u pitanju ceo, pozitivan broj.

Sudeći po fosilnim ostacima pronađenim u blizini staračkih domova i groblja, kao i po signalima koje emituju crne rupe i kvazari, Srbi postoje od početka vremena i prostora, mada se sumnja da su postojali ranije, a neki idu toliko daleko da tvrde kako su Srbi stvorili vreme, baš zato što ga nisu imali dovoljno. Tačnije, uopšte.

Ukoliko se zanemari širenje i skupljanje Srbije, Srbi su oduvek bili tu gde se trenutno nalaze (u velikom sranju).

Jezik se u Srbiji uglavnom koristi pri ishrani, a za govor samo u posebnim prilikama. Dva osnovna jezika u upotrebi su nemušti i visokorodni srpski jezik. Visokorodnim srpskim jezikom govore malobrojni, a kao lingvistička zanimljivost se izdvaja to što postoji obilje dijalekata - seoski, gradski, gradsko-seoski, banjski, poslovni, svetovni, svešteni, fenserski, pozerski i sl.

Rečenica koju ćete čuti čak i od najneiskrenije i najćutljivije osobe.

... uzmite i terajte se svi u pizdu lepu materinu!!!- orilo se u zgradi.

Krajni stadijum iznemoglosti i istrošenosti čoveka. Bića, koje je sačinjeno od ugljenika, vode, kalcijuma, gvožđa a od njega ostane samo, duša, peto agregatno stanje. Jedino za ovaj vid materije ne postoji formula u molekulskom obliku.

Današnji način života i svakodnevnica doprinose da se naše telo sve brže i brže raspada. Stres je odličan katalizator.

Čika Tadija je bio jako dobar i pošten čovek. Živeo je na trećem spratu u jednosobnom stanu sa ženom Milunkom, sinovima Darkom i Markom i ćerkom Svetlanom. Familija za ne poželeti. Jedino on što je bio dika i ponos porodice. Ovi ostali nisu bili ni za kurac.
On je jadnik po osam sati radio težak posao u fabrici da bi priuštio porodici sve što žele a posle posla je redovno išao u baštu da bi ishranio stoku od žene i dece. Taj nikad nije odbijao poziv za red. Ne, c. Samo da zaradi koji dinar.

Žena? Pff... šta je njoj para davao za dijete mogao je sebi da kupi garažu za auto. Kad joj je na lep način rekao da samo treba da probuši kašiku i da će smršati, ova debela krava je zinat njemu nabavila personalnog trenera i počela da jede onaj skuplji musli.
Sinovi kao u svakoj gde ih je dvojica, jedan mora da bude gori. Marko je bio dobar student na menadžmentu ali je studirao u Beogradu. Daj za knjige, daj za skripte, lenjire, olovke, menzu, dom, džeparac samo za osnovne potrebe... i to košta. Al, nije mu bilo žao kad mali puca sve desetke.
Darko je bio budaletina svoje vrste. Završio tamo neku srednju, zahvaljujući ocu. Privatni časovi, popravni ispit, razredni ispit, i tu je trebalo malo podmazati. Tu je krenulo već i srce da mu slabi od nervnih slomova koje je doživljavao kad mu pozvoni telefon u jutarnjim časovima. Razredna, milicija, mafija, tetkica Rafida i ostali.

Svetlana mu je nož zabila u leđa kad je pobegla u 15 godina od kuće za Ramuša ciganina. Inače, menađera firme ''Kablovi - Jagodina''. Kiselina ga je već polako izjedala.

Više čika Tadija nije bio taj čovek koga znam. Ne. Znao je nekad da se iskrade od kuće i cele noći samo da šeta. I na poslu bi bio ćutljiv. Kafane je počeo da izbegava. Kasnije su se već pojavljivali i tikovi. Na spomen herbafasta, kirkoline čaja, kolokvijuma, poker aparata, baj pas je pretio da eksplodira.

Iliti, umreti pre smrti.
Prvo koža nestaje od dranja, mišići koji su teglili atrofiraju, krv se sisa polako na slamku a džigerica i ostale iznutrice se natenane jedu. I od čoveka ostanu samo koske, koje će kasnije da smažu crvi i bube.

Ali je zato duša na slobodi...

... BAM! - odzvanjalo je u hodniku.

Često čujemo ovaj izraz jer se još od 90-ih vuče po novinama i TV-u. Aj ko ga jebe, niti čitam novine, niti gledam vijesti na TV-u. Ali kad krene da se vuče i po internetu, a tek privatnom životu(ako ga neko ima), onda je to već problem.