Plamen je dugo, dugo snažan. I uspravan.

Ponekad zatreperi, nekad i povije, pa se opet uspravi. I sveća nastavi da gori.

A onda, pred sam kraj, kad sveće skoro da više i nema, plamen počinje da drhti, kao da se otima… Kao da ga nešto odvlači, a on se ne da… Kao da se poslednjom snagom hvata za tu, skoro već nepostojeću sveću… Kao da ne želi da se odvoji od nje… Da li ste primetili?

I onda se plamen pretvori u dim. I nestane. I sveća se ugasi.

Savremena verzija pretežno prijateljske komande "Seti se". Apel na memoriju upitanika sa ciničnom dozom gikovskog humora u istom.

Ustvari, dobro da danas uopšte i imamo memoriju pored svih hardova, usb-ova, pički materina...

Srpska kožno-venerična panaceja. Može se kombinovati uz razna pomoćna sredstva.
Kažu da "izvlači" i temperaturu.

Jedino što ujutro može da te probudi je jaka,crna domaća turska kafa bez šećera.Bunovan si i mrzi te da je kuvaš pa odlaziš kod babe u dnu dvorišta da ona to uradi umesto tebe.Udobno se uvaljujes u babinu rasklimanu fotelju iz '45(nosilac partizanske spomenice)dok stara veselo skakuće oko šporeta radujući se što joj je neko od sabajle došao na kafu.Ignorišeš babine interesantne priče o prošloj epizodi "Regalice"("Slagalice" prev. prev.)gde je konačno uspela da složi reč dužu od 3 slova-ĆEZMA (Džezva prev.prev),ignorišeš babino jutarnje razdragano recitovanje "sećaš li se pesme Grličica grče Petar konja trče..."jedino što ti je potrebno je JAKA DOMAĆA TURSKA KAFA...
Jednim prstom čačkaš oko i u uglu istog pronalaziš krmelju jer nisi stigao da se umiješ od preterane želje za kofeinom.
Šoljice iz kuhinje zveckaju dok bunovno blejiš u jednu tačku.U pravcu pogleda baba spušta belu šoljicu ka.....crne providne tekućine .Iz pokušaja učtivosti prema staramajki što ti je uštedela dvominutni trud,srčeš tekućinu ali se lice grči od ukusa koji podseća na komad papira u vrlo tečnom stanju.Ostavljaš šoljicu skuvane trt tekućine,odlazeći žurno uz izgovor da su te upravo zvali drugari na partiju jutarnjeg boćanja.
Utrčavaš u kuhinju stavljas džezvu sa vodom zakuvavaš kafu ne štedeći na istoj.Sedaš,otpijaš prvi gutljaj pržeći jezik jakom ...Oooo daAAA KAFOM...dok u glavi planiraš dan....

Opaka bolest, odnosi se na osoba koja prolazi kroz različite muzičke epohe. Recimo, čuje u seriji dobru rege pesmu, i preko noći odluči da pusti kosu i napravi dredove, da počne da puši travu i da sluša samo rege muziku. E, sad, stvar je u tome što on ne zna niti jednu rege pesmu jer je do juče uživao uz zvuke Vitoroga, te se odlučuje na siguricu i skida Best of reggae music sa torent sajta. Taj dan je u opakom rege fazonu. Sutradan se zakaže pijanka kod ortaka, haus muzika, ludilo. Jebe mu se više za rege, haus je Bog. Pušta se snimak koncerta Fatboy slima, laseri, ekseri, strobovi, pičke, alkohol, brz ritam. Odlučuje da sutra kevinim hidrogenom izbeli kosu, napravi od kose čuvenu Bekamicu, kupi fensi maju, tike, šoferske cvidže. Na youtubu se gledaju nastupi, mašta se o jebanju cupi iz kadra. Dođe veče, zove cura na večerinku. Sveće, romantika, ruže, Sergej, Jabuka, lagane stvari. To je muzika koju on želi da sluša, to je ono što ga ispunjava uz voljenu osobu. Nakon što pojebe voljenu osobu, i odsluša još par hitova Saše Kovačevića, uzima taksi i pali ćiku. U taksiju trešti Metallica, srce zaigralo. Cupka noga. Adrenalin. S vrata na Pirate bay da se skine Best of Metallica. Od sutra crne majice, masno ispod oka. Surfuje se u potrazi za instrumentima, gitarom. Što zajebanijom, da je u obliku strele i da na jednoj ima dve gitare. Sabajle, komšija zida obor, a iz kasetofona Žare i Goci pevaju o velikom srpskom kapetanu. Ne da srce mira...

Se često pokušava podvući u starogradsku ili sevdalinku ili izvornu muziku da joj se da neki smisao ali to su čiste gluposti.Još i prije Južnog Vjetra,postojali su razni sjeverni,zapadni i istočni vjetrovi ali nisu mogli doći do izražaja jer je trebalo imati muda,sposobnosti i pjevačkog znanja pa zapjevati na Radiju ili Televiziji Beograd.Dolaskom Južnog vjetra ovaj kvazimuzički žanr pali mase u staroj Jugoslaviji jer je imao dva čina..trrr...trrr...trrrr..trrrr EEEEEEEEEEEEEEEEEE...(ne bih dalje da opisujem trilere i sola)..pa su stadioni bili puni sa svevelikim pukom koji je bio sit,dobro obučen i zadovoljan.
Rambo Amadeus ga početkom krasnih devedesetih krsti u turban-folk(ako je ovo narodna ispade da svi narodi imaju veze sa turbanima)koji se pogrešno prevodi u turbo-folk .S obzirom da intelektualci,znalci i obrazovani ljudi u Miloševićevoj državi nisu vrijedili ni pišljivog boba(osim ako nisu bili u službi režimu) ovaj izraz je postao drugo ja tadašnje Srbije (a Boga mi i Crne Gore,Bosne i Hrvatske mada tajno u ove druge dvije svakako).Zaglupljujući refreni,ljubičaste kravate i sakoi,minići i plave perike su i dan danas ostali simbol šunda.Šund konačnu transformaciju dobiva u Grand Planeti sa Njenim Veličanstvom Lepom Brenom Prvom i Premijerom Sašom Popovićem koji se trude da njihova država pokrije svaki kvadrat bivše Jugoslavije.Oni pjevači koji nisu upali u ovaj cijenjeni krug se svim snagama bore da postanu podanici...

'Oće dat'.

Pojava koja postoji od pamtiveka. Od kad postoje živa bića postoje i podele na grupe. Novonastale grupe se uglavnom dobro podnose i lepo slažu.

Najfrekventnija kombinacija rime u domaćim pesmama.

Anoreksičari. Nemaju 30 kila s krevetom. Ljudi za koje najmanji vetrić predstavlja najveći problem. Zbog toga su uvek u nekom strahu. Pa tako i u busu.

- Jebote, koj' ti kurac, uhvati se jednom rukom kao sav normalan svet, pola basa zauzmeš u toj poziciji! - Izvinite gospodine ne smem da pustim drugu ruku, ne osećam se baš prijatno tad, mislim, osećam se nestabilno, ako me razumete... Obično ovoj vrsti ljudi pripadaju samo neki štreberčići sa pegama po licu i nekim naočarama tipa Adrićki ili sa ogromnim staklima ali mogu se i naći izuzeci tipa neki jebeni dvometraš koji ne jede ništa al' izrast'o od drkanja.

A autfit? Sporcki, bez obzira na doba godine. Nose uvek belu majicu na krakte rukave, za fizičko il' za spavanje, jebemliga ne mogu prepoznam. Šorc voljenog kluba ili one kratke vojničke bermude tu su taman da istaknu tanke nožice koje bi bile idealne za šetnju pistama po Milanu. Tu obično bude i neki poluprazan ranac marke Puma (crne boje ako je muško, a roze ako je žemsko u pitanju) čisto da zauzme još malo mesta.

Sve u svemu, iako ne zauzimaju veliku površinu telom u basu, rasponom ruku, koji im je k'o kad albatros raširi krila, to nadoknađuju. Al' jebiga, šta ćeš kad u Studentskom gradu ne daju da se jede... Ne moš biti demba i da 'oćeš!

Skup apgrejd Dželjane. Po MTVju to peva. Rođeta je verovatno od oca ili majke crne crnkinje pa je dugo smatrato da će poprimi taj natural luk-izgled, međutim dogodilo se opozitno drugačije. Na opšte čuđenje bliže rodbine u Njujorku gradu i one dalje negde u Africi, ali ne i one najdalje u Indiji, ona je naprasno pobraonela, dobivši miks boja mekog proliva i jačeg makijata. Glavni dokaz pronalazimo u onom njenom najnovijem od novijih njenih novih spotova gde se ona sva raščupana i musava od šminke valja po krevetu i razbacuje svoje smrdljive čarape i gaće po sobi i stalno krešti, kunući i proklinjući muža što joj nije valjda kupio dukate od zlata i šarene drangulje oko vrata kojepičke. U prilog tome sve više je primetno njeno druženje sa kojekakvim nastranim muškim koje oblači i nosi sekundarne sirovine, građevinski materijal, nameštaj, belu tehniku, kuhinjski i wc pribor, dok mu se autfit - "krik mrtvih krava" pere u mašini, sa bićetom koje voli da se jebava po nekim tamo žemskim zatvorima praveći kamene face u pauzama za poker. Posle video telefonom zove ovu pa pričaju kad će zajedno snime novi spot, pošto su prošli snimili nema ni 15 minuta. Dok mi dvaput dupe obrišemo papirom posle jednog kenjanja, eto nje već snimila šestotrijesdeved novih spotova, i još krešti, valjda oće nešto da nam da do znanja, šta li?! Njen ciganski pogled i osmeh nas proganjaju na svakom koraku. Tolko je svuda ima da više ni cigane na ulici ne možemo da gledamo istim očima,...dobro možemo.

Voćka koja nije tvrda, mada jeste čudnovata, a koristi se kao sinonim za lepe ženske grudi. Nije ovo izraz koji se koristi za dojkare, za to služi izraz lubenice, već za one fine, sočne, što stanu u šake taman i nigde ne beže kad ih do'vatiš.

Pa majku mu jebem,ti si jedini koji ima porodičnih problema? Tebi se jedinom sudba posrala u život?

Šta je? Živiš sa ludim matoricima koji ti ne daju kintu zato što ne radiš, lomiš im grbaču od kad si se ispilio i sad ti je djavo kriv? Ma nemoj. Moji su milijarderi ne mrdaju dupetom a ja se kupam u parama, e pa kurca medo, ni meni ne cvetaju ruže.

Ne ide ti, ženu jaše neko drugi, tebe jašu deca, ćale ti se njiše u invalidskim nakljukan lekovima, pa si odlučio da izadješ, da se napiješ pa da svima jebeš majku? E pa bato ne ide to tako.

Ostavila te je žena?
- Nemoj izlaziti iz kuće.
Ne možeš da slušaš više matorce kako ti zvocaju i zbog toga si jako ljut?
- Uzmi dvolitru ili četvolitru i upropasti se u svojoj sobi, useri se u gaće ispovraćaj je celu, skoči sa terase, skoči sa mosta, samo nemoj tako sjeban i ljut izlaziti medj svet!!!

Koliko mi se samo puta desilo da mi takve prikaze sa svojim imaginarnim problemima pokvare veče, dan čitav jedan milenijum. Grozim se tih sebičnjaka.

Nemoj da me pogrešno shvatite znam ja da je svakome svoj problem najveći, ali bato za sve ima rešenje, istresanje po drugima to nije.

Razumem da si ljut i besan ako se boriš svim silama pa ti ne ide ili ako te je neka teška tragedija zadesila, ali ako si ljut i nezadovoljan svojim jebenim pogreškama i lenjošću,zajebi me.

Previše je sjebanih iovako. Ceste su natopljene nervozom, ceo jebeni život gradimo sebi inferno a okrivljujemo okolinu i na kraju njima padamo u naručje sa negativom i remetimo im normalno funkcionisanje.

I većina takvih na kraju posrne, praveći u sebi vrtlog crne mrlje koja ga na kraju celog proguta.

Malo ljudi zna za ovo što ću vam sada ispričati. U samom srcu Afrike, ipod jezera Viktorija, živelo je nekada drevno pleme Kosmodijana, ljudi srednjeg, zdepastog rasta, punijih usana i crnog tena. Oči su im obično bile crne crne, jer na površinu nisu izlazili, a jelte, logično da onda ne mogu imati svetlu boju. Bilo kako bilo, nisu ni oni bili baš naivni, il kako ih mnogi zamišljaju dobroćudni. Naprotiv, neretko su lovili slepe putnike i bacali ih u roblje gde bi radili do iznemoglosti. Bavili su se i oni istim radnjama kao i mi, živeli istim životima, ali su imali jedan nerešiv problem. Bili su grbavi. Neko mi je pričao da je to posledica nekog prokletstva, ali ja tad u to nisam verovao. Njihovi debeli listovi nosili su teret sve krivlje kičme koja bi u jednom trenutku došla do stadijuma kada izgleda kao banana. Njihov kralj Rektar I Hadžasempulatimirkovister već decenijama se borio sa tom neizlečivom bolešću. I tako, jednom on, kad mu je već dopizdelo da se lupa tukijem o čelo dok trči, naredi da se angažuje 10000 radnika i da se iskopa dijamanata dovoljno za jedan pojas koji bi se prostirao od bulje do moždine, sa sve prilepcima za oko kuka i grudi. Radili su danonoćno, kažu da je postojao red takozvanih "stepenika", kosmodijana poredjanih prema veličini grbe, tako da su oni koji najviše dohvataju bili na kraju i kopali pri vrhu, dok su najgrbaviji bili na početku i kopali pri dnu. Red se tako zvao jer ako bi ih pogledali iz profila, zbog veličine grba ličili bi na stepenice. Vratimo se na priču, oni su tako kopali dobrih godinu dana i bili bi nagradjivani svake 2 nedelje dobrom jebačinom sa okolnim kuravama... i to za džabe. I tako, kada skupiše potrebnu količinu dijamanata, kralj naredi da mu skuju gore pomenuti pojas, i na to se baci 1000 najboljih kovača. Kada je konačno stavio pojas, zanemeše celo kraljevstvo pred nesvakidašnjim prizorom. Pojas zasvetle i izleči kraljevu kičmu u sekundi. On čovek ne veruje, pa poče da trči, kad primeti "Tuki me više ne udara u čelo", i tad povika "Večeras slaviće kraljevstvo celo!". Ljudi počeše da se raduju, nabiše se u red da i njima pomogne ova magična sprava. I tako je kosmodisk u jednom danu izlečio više od 10000 zadovoljnih korisnika širom Kosmodije. Od radosti, i sam kralj se složi i nadenuše pojasu ranije pomenuto ime "Kosmodisk", što na kosmodijanskom znači "da se svetli u tami". Vremenom, njegova je funkcionalnost opadala sa opadanjem broja nepokradenih dijamanata, pa je danas napravljen od neke jadne plastike i još nekih gluposti. Šta ćeš. Ali ključna stvar u svemu, zapamtite, cena raste obrnuto od funkcionalnosti. Nekad je za dž lečio sve vrste kičmenih bolesti, vraćao sreću u kuće, babama i dedama podario unučiće, nesrećnim parovima darivao ljubav a neki kažu da je mogao i da reguliše stolicu. Ne znam, možda. Danas ne samo da te izadje pola plate sa još kamatom, već ti od manjeg problema napravi više većih, pa ti deluje kao da je taj mali nestao. Al jebiga, 21. vek je ovo, posle jebanja nema kajanja.

Iskonska polovnjača na rasponu između dvadesetih i tridesetih godina, seks simbol autobuskih stanica u zemljama bivše Juge. Zlatna sredina na više nivoa: niti dovoljno lepa da bi se mogla okarakterisati prepičkom, niti pregolem garib da se ne bi mogla posle dva-tri piva bogougodno oplesti. Ofarbana u plavo, ne baš tako lepih zubi, izbačenih sisa kroz v-izrez tigraste majice, domaćinskih jedrih dojki i vešto uvučenog stomaka, igra ulogu srcolomke sredovečkih wannabe jebača utegnutih u crne bodi majice sa motivima zmajeva i pokojeg lako-zaljubljivog zagorelog studenta elektrotehnike, rodom sa sela. Vekovna želja konduktera brkica sa čačkalicom u ustima, samostalnih bijeljinskih poljoprivrednika i skoro svakog vlasnika tezge na pijaci.

Od obrazovanja ima srednju trgovačku, literarni opus Paola Koelja, sva izdanja magazina Svet i Treće Oko i zbirku tekstova sa kompilacija Grand letnjih hitova 2003-će godine. Između crveno nalakiranih noktiju od nekoliko cantima, večito uglavljena slim cigareta, dok polurokćućim osmehom flertuje sa dokonim mušterijom, obilno vlažeći na old-skul švalerske fore iz osamdesetih godina, koji je brčati čiča keršme izbrusio muvajući Čehinje kad je onomad kao mlad gušter služio JNA u Dubrovniku '84-te godine. Mada, nije ni upola dronfulja kakvom je karakterišu ljubomorne žene čiji muževi samo kod nje na trafici kupuju novine i cigare. Ona je obećana svom momku, gastarbajteru iz Kostolca na privremenom radu u Vijeni. I ona ga čeka, držeći sliku u roze novčaniku, sliku lika sa počupanim obrvama, DG sunčanicama i dva'js'pet kila viška.

Radnica iz kioska je, kao i Slađa, institucija. Busevi odlaze i dolaze, a ona stoji kao sfinga, simbol erotike za sredovečne ljude koje je zlo i nesrećno vreme pregazilo, podsećajući ih na mlade Čehinje iz Dubrovnika te '84-te godine i vremena koja se nikad neće vratiti, vremena kad si mogao u parku na klupi zaspati i niko te nije smeo dirati...

Populacija: Zajedno sa Rusima - 300,000,000
Starost naroda: Iz vremena ameba
Poznati Srbi: Azis, Marino Bogdan, Bog, Milka Canić, Slobodan Milošević, Ceca, Ruška Jakić, Paris Hilton, Vesna Vukelić - Vendi i mnogi drugi...

Srbi su stanovnici Srbije ali dosta ih ima i u Holandiji, najviše su koncentrisani u gradu Hagu. Laici ih često mešaju sa Velikim Srbima, stanovnicima Velike Srbije. Brojno stanje Srba nije poznato, ali se sa sigurnošću može tvrditi da je u pitanju ceo, pozitivan broj.

Sudeći po fosilnim ostacima pronađenim u blizini staračkih domova i groblja, kao i po signalima koje emituju crne rupe i kvazari, Srbi postoje od početka vremena i prostora, mada se sumnja da su postojali ranije, a neki idu toliko daleko da tvrde kako su Srbi stvorili vreme, baš zato što ga nisu imali dovoljno. Tačnije, uopšte.

Ukoliko se zanemari širenje i skupljanje Srbije, Srbi su oduvek bili tu gde se trenutno nalaze (u velikom sranju).

Jezik se u Srbiji uglavnom koristi pri ishrani, a za govor samo u posebnim prilikama. Dva osnovna jezika u upotrebi su nemušti i visokorodni srpski jezik. Visokorodnim srpskim jezikom govore malobrojni, a kao lingvistička zanimljivost se izdvaja to što postoji obilje dijalekata - seoski, gradski, gradsko-seoski, banjski, poslovni, svetovni, svešteni, fenserski, pozerski i sl.

Osoba koja je ubedjena da se izdvaja od svojih vrsnjaka i generalno od okoline po nekim svojim neordinarnim ubedjenjima. Koristi svaku priliku da bude sarkastican i da omalovazi druge. Odmereno prica koristeci knjizevne termine i anglicizme kako bi odao utisak svoje uzvisenosti u odnosu na ostale obicne smrtnike. Bilo kakva argumentacija sa njim je besmislena jer je uvek u pravu. Drustveno je izolovan, ima najvise 1-2 prijatelja koji su ubedjeni da je on "izabrani" u nedostatku samopouzdanja i svojih licnih zivota. Zivi po principu kontradikcije te jedino cemu se mozete nadati u njegovom prisustvu je raspravci i nerviranju.

Kaže se za lika čija je svaka riba imala brkove, dva metra visine i dovoljno snage da iščupa domaćeg političara iz bulje stranog investitora.

Zlurada opaska na oblačenje i izgled osobe koja svojom odevenošću, ali i fizickim izgledom u celini, neodoljivo podseća na serijske ubice koje imamo prilike da vidimo u filmovima i na poternicama.

Fantom kablovske televizije. Televizijska stanica koju nikad niko nije memorisao, niti bi naravno to želeo al ne- tu i tamo se pojavi, iščezne, opet pojavi, onda je nema na šaltanju sto godina pa odjednom na nekim srednjecifrenim brojevima iskoči kao zec iz šešira koji veze nema đe mu je gazda zglajz'o da ga vrati u nevidljivost jer mu je tamo i mesto.
Pojava čiji je razlog postojanja misteriozniji od pitanja ima li života u univerzumu, kanal za koji postoji zamalo pa urbana legenda da postoji čovek koji je jednom i film odgledao na njemu mada su to zaista sve neprovorene informacije.
Avangardni revolucionar među televizijama koji se odupire svim komercijalizacijama prkoseći tako svim nepisanim i pisanim pravilima da nekad nekog i iole poznatog treba dovesti pred kamere, jebeni rijaliti prenositi, zakuvati nešto protiv nekog i negde da bi se iko i zadržao makar dvadeset sekundi ispred ekrana.
A jok oni. Nema ništa od tog moj jado.