Ocinsko poricanje i potvrda ocinstva, koje ume da varira i po nekoliko puta dnevno.

Potvrda, odnosno poricanje ocinstva, prebacivanjem "vlasnistva" na majku, zavisi od toga da li smo nesto dobro ili lose uradili.

Šaljiva rečenica,koja kada ne bi postojala,verovovatno 70% klinaca ne bi znalo značenje glagola "bivati".

Omnipotentno bice.Soba je apotekarski sredjena,kuva,cisti,pere,pegla,u isto vreme ide na kurs engleskog,nemackog,svira klavir i drombulje,ne izlazi (nocu),uvek je nasmejan/a,zavrsava skolu u inostranstvu,ili zavrsava ETF u roku sa tricavim prosekom od 9,99.Nema kompjuter,ne zna sta su fejs,spejs,jutjub,vukajlija...
Obicno je o doticnoj osobi rec kada zaserete nesto.

Onaj sin koji je najplemenitiji od svoje starije braće i koji uvek uspe da pobedi, ali samo u narodnim bajkama.

Lik sa 'malo' većom obućom.

Za razliku od raznoraznih Toljaga, Tocila i Buzdovana, Joca Doca je fin dečko, patološki ljubomoran na svoju "promiskuitetnu" ženu. Ona se zaljubila u potpuno drugu osobu, njega, učtivog i obrazovanog intelektualca, dok je nije imao. Kad ju je oženio, ona je morala da bude ukrasna zvezdica na novogodišnjoj jelkici, i da ga prati verno kao pas. Ubrzo je shvatila, da to ipak nije život kakav je ona zamišljala, jer je ne ispunjava kao osobu i njena ličnost ne dolazi do izražaja, te da ne sme da ima drugarice, jer sve su kurve, drugare, jer svi hoće pičku, slušala ga je jer joj je govorio da joj želi sve najbolje, a ona je bila mlada i naivna. Jednog dana, odlučila je da se razvede od Joce Doce i to mu saopštila. Ubio je boga u njoj. Verovala mu je da je u pravu, mislila da je ipak ona pogrešila. Podbacivao joj je da ona voli kad je on bije, da sve žene vole to. Još više se povukla u sebe i počela da rezignira. Pokušala je da pobegne, dohvatio ju je, okobasičio još nekoliko puta i bacio u ćošak. Nije verovala šta joj se dešava, pa on je fin dečko, obrazovan, vaspitan. Bolje da se udala za Krampona. Konačno, osvestila se, odvažila se i nazvala jedan broj.

naziv poznatog filma iz Sarajeva koji objašnjava kako je teško biti fin
što bi rekli stari ljudi: nikome ne ugodi, niko im ne ugodi, ti njima prst, oni hoče ruku...
u filmu dominiraju poznate srpske, hrvatske, bosanske psovke i glumci i kriminal na komičan način, smiješno i žalosno
također to je pjesma od Jale Brata dok još nije potpisao pakt s đavolom

Početak rečenice koji kod većine roditelja izaziva hladan znoj, ubrzano kucanje srca i "oduzimanje" nogu do kolena.

Sindrom majki koje uvek dižu u nebesa čedo odbeglo iz porodičnog gnezda u potrazi za slađim i lakšim životom. Koliko god joj drugi sin (ili ćerka) bio dobar, sin iz inostranstva je uvek bolji, vredniji, poslušniji, pažljiviji,... Ne uzima se u obzir činjenica da je sve odjebao i da ga ne zanima niko živi iz njegove rodne grude.

Govore je izbacivači, gorile, sekjuritiji i tako to liku koji je od premiksa alkohola, droge ili čega već prosto odsutan pshički. On ide po klubu krećući se poput morža i smara ribe, razbija čaše, flaše, kači se sa svima. Uglavnom, pravi sranja.

Sin kojeg roditelji cijelog života čuvaju pod staklenim zvonom. Za razliku od njega, vi ste derni sin koga će bespoštedno trošiti. Štedni si ima ajfon, ljeti ne ide na selo radi plastidbe, nikad nije dobijao batine, ne ide za novine, smije da puši pred ćaletom... Ti se možeš jebati al' sve ti džaba. Ostaćeš druga violina dok god si pod roditeljskim krovom.

Vrsta koja jednostavno ne postoji, nijedan momčić do 17, 18 godina nije fin, dobar i vaspitan, može samo da bude namazani krelac koji glumi finoću. On pomaže baki da pređe ulicu, mami kuva ručak, on stalno ima vremena da porazgovara sa penzionerom, i oni ga ne smaraju svojim dosadnim umirem forama, on je vaspitan i kulturan, svaka bi ga mama poželela za zeta, ali... Kad njegovih fanova nema u okruženju on je samo normalan klinac poštovanja bez, on ogovara babe i druka ortake i više nije onolika ulizica, svaka rečenica mu je puna psovki i više nije nasmejan, razmišlja koga će da povali i zajebe...

Svako je sin neke mame, ali nije svako mamin sin -> "Jao što je on jedno dobro dete, pa on se nikad ne tuče, ne pije, ne puši, ne gleda porniće, on se trudi da bude odličan u školi, ali profesori ga mrze" ... ili tako bar misli njegova mama.
U stvarnosti on je umišljena lenština koju mama kljuka parama, vozi ćaletova kola, ide na privatni fakultet i jednog dana će naslediti mamicinu i taticinu firmu i živeće ko bubreg u loju do kraja svojih dana.

Kada se sin nalazi sam u sobi roditelji uvek mislie ''mora da drka'', a ako je ćerka sama uvke misle da je nešto tužna ili tako nešto. A da se ne priča ako si se dugo zadržao u wc-u.

Mamin sin, kojeg je tata zaposlio.

Najmladj sin, pošten, plemenit i pun vrlina koji će jedini uspeti.

Aha! Neko postao pametan. Neko konačno odlučio da zajebe šta prijatelji pričaju o izabraniku njenog srca i da nastavi glavom kroz zid sa istim. Ako to već nije pravilan način življenja, makar je svakako lakše u dvoje. A i zabavnije! Zamisli kad ne moraš sam glavom kroz zid? Kako bi to bilo super. Ovako se smenjujete, pa kad se on izubija, ona nastavi gde je on stao i tako dok i zid ne popusti. A jednog dana će morati. I onda lepo provučete se kroz pukotinu koju ste zajedničkim trudom napravili i najebete se mile majke svima koji su vas zajebavali da ne vide ništa u vama. Dok ne naletite na drugi zid.

Moderna verzija one "Bolje ćerka kurva, nego sin pandur".

ono sto ponosne mame kazu kad njihov sin uglavnom antitalenat udje u igru

Sin od nekog, a ne kao obična raja od nikog.