Broj koji iz momenta pomnožimo sa parama koje smo dali za to parče papira i ljubomorno izgovaramo: " E, 'voliko je uz'o za ovo".

Rečenica koja opisuje nečiji smisao za trgovinu.

Ono što se postaje kada vam neko pomogne oko problema koji vam je predstavljao nepremostivu životnu prepreku. Međutim, srpski narod dobro zna za jezičko-semantičku caku koju ova reč nosi, pa se izbegava stvaranje ovakivih dužničkih odnosa.

Izraz koji opisuje veoma neugodnu situaciju u kojoj se nalazimo,al zbog okolnosti nismo u poziciji da bilo šta prigovorimo niti da se usprotivimo.

1. Najdraža ocena u srednjoj.

2. Pojam za dobar komp.

3. Moji drugari iz detinjstva kada se igramo nindža kornjača.

4. Ponos bogom datih devojaka.

ne dam!

-Brate, popio sam sinoć 20 dunja u klabani. E, brate, i prepičke neke sa medicine slavile diplomu sto od nas. Mnogo ekstra bilo, brate, trebao si da podješ s nama.

Popio si ti dvaes mojih kurca. Pošteno si popio za tri dobre loze, pola kila vode i ekstrat za tortu sa ukusom dunje. Niko normalan ne bi dao dunju ispod 15 evra. A ovaj ti prodaje čašicu za sto dinara, a znaš i sam da mora da zaradi bar duplo na nju. Pa sad ti izračunaj, da l' to moguće. To što ti miriše na dunju ne znači da je od dunje, jer prava dunja ne miriše na dunju nego na rakiju. Uostalom, boli me kurac pi' šta 'oćeš, samo mojne meni da se hvališ. Ja volim rakiju i rado je se sećam. Je l' vidiš ti moj jednjak? Normalno da ne vidiš kad ga nemam, to atrofiralo, to pogorelo. Vidiš kakva mi kičma? Pod šljivu se iskrivila, a ruke na kazan pogorele. Jebale te tvoje dvaes dunje i tebe i tvoju familiju i onog ko ti ih sipa.

Totalna sigurica. Pošto je sto posto - siguran događaj, onda je milion posto nešto baš zacementirano pouzdano, zato što je milion mnogo veći od sto.

Za danasnje pojmove, ultra-posteni i pravicni covek. Postoji samo u pricama i medijima.
U stvarnosti je ismejan.

Najviši stepen slobode koji se može dobiti. Česta posledica odrešenih ruku su vezane ruke.

Lobi koji stoji iza divljanja huligana u Beogradu.

I tako dok juriš na posao, jednom rukom završavaš nešto na laptopu, a u drugoj ruci držiš sendvič sa 2 kriške salame i 500 gr jebene salate, jer je salata "mnooogo zdrava". Gledaš u te zrake sunca koje ti i tako slabe smetaju očima, zrake sunca od kojih si se odvikao radeći po srbizovanom evropskom radnom vremenu od 8-18 h. I tako dok se saginješ da zavežeš pertlu, iz džepa ti ispada recept za lek za srce, a ti imaš 30 godina, i još si pripravnik, koji može biti otpušten ako je šef nervozan jer mu žena sinoć nije dala. Još se nisi oženio, primaš 450 evra koji ti jedva budu da sklopiš kraj sa krajem, a kamoli ženu da nađeš.

Nekad u prolazu kada vidiš nekog krezubog klinju kako vozi biciklo, setiš se kako je lepo bilo biti dete, kad si sa roditeljima vikendom sedao u vašeg žutog Fiću i išao na kampovanje. Setiš se svog starog, sa tarzanskom frizurom, plavom Adidas majicom i majke, sa skoro istom frizurom, u haljini sa cvetićima.

Tada opsuješ u sebi - "Ovo sada, ovo je kurac!"

Crnogorci su pre par godina umislili da imaju obalu bolju od Azurne,da imaju bolje hotele od Monte Karla,lepse more od grckog,pa su resili da privuku elitne turiste ....
Posto infrastuktura u CG je ,najblaze receno ,smesna,vode nema u toku leta,putevi su losi,obala neuredjena...resili su da proglase svoju obalu kao elitnu zonu i umesto da krenu da sredjuju obalu,oni su resili da krenu od kraja i prvo su podigli cene,za koje verujem da su previsoke i za Monte Karlo!
Sve bi to ,mozda i islo kako su oni zamislili ,da nemaju jedan ogroman problem....a ,to su turisti iz Srbije.Turisti iz Srbije su jedna stoka,koja sere po plazama,jede paradajz i lubenice i sto je najgore,nije ih sramota da dolaze dole,da zakupljuju apartmane,trose novac i prave guzvu,pa njihovi elitni turisti ne mogu da uzivaju!
Ove godine ce im se ostvariti zelja,jer ce vecina srbijanskih turista ,koji su tradicionalno isli u CG,zato sto nisu mogli da idu bilo gde drugo zbog viza,otici u Grcku ili bilo gde drugde,samo ne u CG ,gde nisu pozeljni!

Konačno izmerena vrednost jednaka je polaznoj tački merenja sabranoj sa etalonom mere. Pojava da različiti uslovi merenja neke vrednosti dovode do dobijanja različitih konačnih vrednosti za isti predmet ili objekat na kojem se merenje vrši.

Pitalica kojom se služi cura koja nema problema da oblajvi masnog jazavca koji se oseća na jarčevinu.

To je osoba koja hoce da se pohvali sa necim ali ne zeli da ima status hvalisavca

Ne radi se ovdje o velikim gradovima, gdje se zna kakav takav red tj. pješaci znaju da budu stoka neopjevana pa nit' vide, nit' hoće da vide. Jedan turio one džidže uuvo, drugi gleda kakvo je vrijeme, baba zinula u ceker, onaj drka ajfon...Svako fura svoj fazon. Tada i vozači malo više paze na crveno, osim tatinih i maminih žgadijaša. Bato, u malim gradićima, varošima, kasabicama, gdje imaš dvije, eventualno četiri zebre u tragovima, gdje semafor čeka odobrenje za urbanističku saglasnost od 1973., zna se red! Prednost ima baja u askoni, ili golfu. Zato i jeste baja, a ti sirotinja, jer pješačiš. U malim gradićima se uči pravilo gledanja lijevo-desno prije nego što pređeš ulicu dok se ne oženiš, a i onda te ćaća ponekad opomene, jer, tako je poginuo taj i taj. Ipak, diskaveri, nacionalna geografija, ponekad i domаće televizije, uče motorizovanu malograđanštinu da ponekad stanu na pješačkom prelazu, da puste pješake.... Nuspojava je tragikomična. Dok ljomber u askoni, lijevim laktom maltene izbačenim u drugu traku kroz pendžer, polako staje, uz škripu dotrajalih kočnica i smrad lože iz auspuha, on, skidajući kineske rejbanovke, lovi tvoj pogled, tražeći zahvalnost za to što je stao, što te nije zgazio. Ti, jadan, pogleda uhvaćenog buljavim očima krezavog vozača, cimaš glavom, staloženo, u znak poštovanja, respekta, užurbano prelaziš na drugu stranu uz "Jebem te živote"!

Izraz koji u sebi izgovaramo kada sami sebe ispalimo. Najradije bi ga uzvikivali na sav glas, ali iz samopoštovanja ne možemo.

Takođe, izraz se koristi kad želite iskazati nezadovoljstvo onim što što su vaša braća/sestre napravili (u ovom slučaju vikanje se podrazumeva).

Kada u neku tešku i debelu knjigu staviš dragu uspomenu da se lepo ispresuje.

Izmišljanje domaćih nazovi zvezda,o tome gde se oblače i koliko plaćaju odelo.