Uvreda koja se koristi na online sastanku sa strancima. Prednost je sto se ne moze prevesti na "Google Translate"-u :)

Врло ризична операција која може довести до тога да вас убије Роберт Де Ниро.

Zagrobni život, rezervisan za sve one koji uredno izmiruju svoje obaveze.

Isto što i brat, braćala, brale, buraz.

Ujedno najkorisnija i najnekorisnija stvar na Fejsbuku. Nemam ništa protiv dopisivanja i ćaskanja ali ne mogu da shvatim ljude koji samo četuju. Još kad konverzaciju započinju ljudi koje ne znaš nego su ti oni poslali zahtjev za prijateljstvo, i samo što si upalio čet lik te spopada "E đe si, što radiš, odakle si, šta voliš(!?)"a vi mu istinito odgovarate što cijelu priču čini još glupljom. Možda je htio da izdrka a nije našao nijednu aktivnu ribu pa je dopisivanjem mnome ubijao vrijeme do ubijanja kurca virtuelnom pičkom. A ti si uključio čet da bi ako zatrebaš kome taj neko vidio da si aktivan i rekao ti nešto što ima ati mu odgovorio a ne da razmjenjuješ životopise sa ljudima koje ne znaš. Zbog toga mi je čet uvijek isključen, tako da pošalji poruku, i ako mi išta u životu značiš pisaće ti "seen" a ako sam baš dobar s tobom pisaće ti svašta nešto sa sve smajlijem na kraju.

Ići negdje bez ikakvog drugog cilja ili svrhe osim da ti Guzica Vidi Puta.

Po nekim seljačkim spisima jebanje, ali ono iskreno bez ikakve glume pa se izraz uglavnom koristi od strane manje sofisticiranjih ljudi.

Sirak tužni bez iđe ikoga. Vječito na birou.

Čovek, Beograđanin, lingvista, pisac, umetnik, jedan od prvih koji je imao dovoljno hrabrosti da ukaže na sve kontroverze, nameštaljke i spletke vezane za B92 i Drugu Srbiju. To je učinio najpre svojim filmom Slobo-Klintone (1999), zatim angažmanom u prvom srpskom web-zinu "Krompir" (1999 - 2005) i sve to krunisao alegorijsko-satiričnim romanom "Leposava" (Kornet, 2007) kojim je uzburkao strasti u redovima Druge Srbije i za svaki slučaj od strane najuticajnijih njihovih predstavnika (Teofila Pančića i Nataše Kandić) proglašen za fašistu. Ovaj roman nominovan je za NIN-ovu nagradu, a Ćosić posle toga više nije pisao romane, ali je objavio kapitalni "Rečnik sinonima" ("Kornet", 2008.) koji predstavlja ogroman korak u savremenoj srpskoj leksikografiji. Koliko je moguće saznati danas, bavi se pisanjem svog drugog romana za koji se nada da će, kako navodi u intervjuu za srpsku Wikipediju, dostići jednak uspeh u Srbiji i Hrvatskoj i time ponovo po nečemu postati PRVI.
Inače, Pavle Ćosić je delovao u umetničkim trupama "Pipi kola", "Talent Factory" i "Ilegalni poslastičari". I dalje predstavlja deo srpske andergraund, avangardne umetničke scene.

Bosanski sleng, vršenje velike nužde.

Zapita se čovjek je li to toliko strašno u 21 vijeku... Slušaš priče starijih kako su oni noći i noći provodili u hotelu sa bezboroj zvjezdica i kažeš sebi jedan je život.
Elem, krenem sa đevojkom u tu avanturu, noćenje na plaži, traži se pogodno mjesto, da li na ležaljke ili ne, ma jok nije to to!
Nađemo dobro mjesto, fin pjesak na prvi pogled, spojimo dva peskira, jedan pod glavu i ljepota...
Romantika brate mili, zvijezde sijaju, mjesec još više, brodovi u daljini... ja se napalio.... trt. dobila! Kaže jutros prokrvarila! A kučka tempirala je kunem ti se! Pa ti jebem i malo i veliko, pa šta svu noć da radim...
Al ajd' da ne ispadnem papak, drugi neki put ću jebat' na plaži još sam ja mlad...

Počinje lagano vjetar da duva i već postaje 'ladno šupičku materinu! Stisni se jedno uz drugo malo se zagrij, al' treba zaspat', tvrdo pod glavom iksan crni nenaviknut... Taman se malo navikni, okreni se, neki kamen bode iz pijeska... Izvadi ga (kamen, na žalost), opet ustani istresi pijesak jer se nakupilo pa bocka me po licu..
Taman u neka doba da zaspem nešto šušnu, đevojka skoči, taman kao ono izjutra kad se prije nje probudim pa oću mučki da joj ga stavim, skoči, rastravi mi životinja! Ama kesa ženska glavo vidiš da je plaža puna, lezi đe si jer nisi ni za đe si!

Opet se namještaj, sklanjaj kamenje i kamenčiće ispod sebe da ti bar malo bude meko, poljubiš đevojku i nastaviš da pokušavaš da zaspeš...
Već je oko 5h počinje polako da sviće, oka na oko nisam sklopio. 'Vata me prvi san... nešto šeta po meni... jebi mi oca neka šeta ja ne mogu više, evo ga na lice (pukoh sam sebi šamar), skočih, skoči i ona, poče da se smije, pauka sam nekog posl'o na oni svijet...
Sjedi, nema spavanja, ljudi počeli da dolaze, govore nam kako smo poranilo, kako nismo kao ostala omladina koja spava do 12h... (mislim se u sebi, ama svašta se mislim!)...
Sve bi lako da me neka avetinja ne pita jesam se naspavao! Da sam se naspav'o bacio bi krevet! ščuo!?
E tad sam prokleo sve svoje do 16 tog koljena unazad!

Pojava koja baulja sokacima u ranim jutarnjim satima.

Tradicionalna inicijacija potomka, pretežno sina muškog pola, u tajni život odraslih. Narodna veština obučavanja malih nindži za buduće ratove koje ćemo voditi, na takav način da malo po malo osete krv, da se ne bi ostrastili prerano. Prvo kokoška pa pevac, posle prase, pa svinja, naposletku jare ili jagnje - da ne bekne, jer si tek onda nežni majstor koji kolje s ljubavlju.

Ko je ovde kenjo više ne gleda horore... A još manje jede pred koncerte. Ne bih ušao tamo više pa makar morao sam sebi u usta da se poserem.

Utopi se da ne potoneš .

Živeti istetoviran maskirnim šarama. Sent Kamelona slaviti a svom Svetom Georgiju reći: Jebiga Đoko, mor'o sam, ne znaš ti kakve su ove aždaje ovde.

Nije da ne znaš ko si, ali brzo provališ i ko su i kak'i su i ti međ' koje si doš'o i da baš ne mirišu tak'e ko ti. I trudiš se, al' baš se trudiš da budeš kao oni, da prekrojiš svoj pazl po njihovom šnitu, da te ni rečenica, ma kakva rečenica, reč jedna jedina, ni pogrešno akcentovano slovo u njoj, ne odaju.

Kada se ringla ispod bosanskog lonca usijala, jebo je i onaj ko je uključio i onaj ko je zaboravio, i kad je po po rahmetli avnojevskoj materici krenulo da se koka, razleteli se Bosanci ko kokice. Po Srbiji, Šokačkoj, Deželi, Alemanji, Beneluksima... Do Australije, ma šta do Australije, do Ognjene zemlje poneki zemo frknuo.
Posle početne đe ste pičke, stigo Boske, štaće pičke popit faze, opora realnost polako i u tvrdu lobanju ugura svest da ništa ne uspeva da rastera druge kao neuspeh, a da dijagnoza izbeglica nosi i neizrečeno: neizlečivo i preporuku: smestiti ili u izbeglički centar ili na društvenu periferiju.

E ne’š ga majci, ja da sam donji hteo biti, ja bi ost'o pod balijama/ustašama/ćetnicima. Nema tu kako mora, nego kako treba. Monako je mog'o doć u moje selo, a mom selu u Monaku mesta nema? E nećemo tako Dino! Ako je tako neću ni ja u monahe, odo u Monašane... Ekavac, ikavac, špreha, ženi pegice crta da se ne razlikuje od pirgavih kona... Sve radnje radi... Jebe mu se sa čim je burek, neki kurac moraš jest'. Slađu sanja, Katrin zove darling. Na karoserijema prefarbanih TAS Golfova zasijaše znakovi mercedesa, fiata, audija...

Čunu moju će provalit' da nisam odavle. Što mi rodženi Odavlani kažemo: Oj živote, čudni algoritme.

I taman uspeš, kad sa uspehom dođe i poražavajuće saznanje: u toj priči tebe više nema.
Plakao bi kad pogledaš đe čoek. Plakao bi, al nema ko da plače. Nema čoveka. Niđe ga, ispario u havu.

Cesto pominjan izraz u TV igrama za decu tipa Izzy/Hugo posle koje u velikom broju slucajeva sledi gubljenje zivota, odnosno game over.
U sali se koristi da dezurnom vozacu naglasi da treba da skrene desno.
Analogno ovom, koristi se izraz: "Ajmo cetiri".

Seoski žargon za popričati, pozdraviti se, ili na kratko porazgovarati s nekim.

Atmosfera je ista. Samo čekaš da ti iskoči neka karakondžula, koja se prethodno šunja kojekuda, dok ti trošiš poslednje atome snage i spretnosti da izvučeš i iskoristiš svoje puške protiv neprijatelja. Naravno, karakondžule se pojavljuju ni od kuda i to kad im se(a i odakle, boga mi) najmanje nadaš... Game over!

Izraz tipičan za krajeve istočno od Drine. Po samom smislu i sastavu krajnje neodređen prilog. Koristi se da od proste rečenice napravite prosto-proširenu, a da pritom ona nema ama baš nikakvo značenje. Najčešće se koristi u međuljudskoj komunikaciji, premda se može koristiti i kao odrednica kojom stoci (ovce, krave prim. aut.) vičete gde da skrene.

Nepovrat propuštenih prilika kroz bahatu prizmu filmske replike zapaljenih sela. Svođenje računa na manje popularan način i omaž vozu na koji samo malo okasnismo. Kajanje.
:Radismo onako kako htedosmo i naravno pritom bejasmo valjani, časni i pošteni, već nam sutra nametnuše drugačije! Valjda smo se snašli! Ko danas dohvatio obojke a ko opanke bolji je makar onoliko od onoga što sutra neće ni toliko!... Fora, je l'? Hehe, jepse pesimisto!: