Magična rečenica upućena nekome ko baš sada hoće sa vama da chatuje na fejsu msnu ili nečem sličnom, a vi imate pametnija posla
Najjednostavniji način da ga otkačite, ne započnete istorijsko prepiranje, a opet ostanete online i radite ostale zavisničke stvari..
Bolje rešenje od prošlog gde ste morali:
1. objašnjavate se po inboxu zašto stoji da niste tu, a ovamo spamujete tuđe profile
2. taktički kulirate upornog koji vam non-stop iskače sa novim porukama..
3. teškog srca odete s neta
Rečenica se još pojavljuje i u oblicima: Zapucava mi/ti se net/fejs/inbox.

Zajednicki naziv za sve online RPG igrice. Bolje je ne pocinjati, jer ovaj tip igrica unistava mlade ljude, zatvara ih u kuce, izoluje od ljudi, druzenja, sporta, prouzrokuje atrofiju misica i izaziva premestanje zivota u virtualni svet. Ove igrice deluju kao droga, i kada jednom probate, treba vam jos i jos, a jako je tesko skinuti se. Ovu vrstu narkomana mozete prepoznati po bledom licu, podocnjacima o koje se saplicu, izgubljenom pogledu i besmislenoj prici o quest-ovima, item-ima, spell-ovima, staff-ovima. elf-ovima i ostalim elementima epske fantastike. Postoje cak i klinike za odvikavanje.

Izraz često korišten kao pokazatelj drugoj osobi da il' a) ne zeliš više da se dopisuješ sa njom , ili b) želiš da prekineš vezu. Ovo je jednostavan način da se izvuče iz neugodnih, nepoželjnih situacija.

Komšija Mile, bivša super-teška kategorija, sa izrazito kratkim fitiljem.

Lepe a same? Granično sa naučnom fantastikom.

Dele se na tri vrste:

Lepa a sama i normalna, ta njena samoća traje 0,000001 sekundu.
Psihički preteška osoba (ova vremenom postaje i fizički ružna)
U treću grupu spadaju uobraŽENKE, a one se dele na tri podvrste:
1. Aseksualna
2. Frigidna, večna odlikašica i tatina ćerka
3. Ona koja čeka pravog

Serije novije produkcije na HBO-u i Showtime-u. Po scenama golotinje ne mogu(bar ne još) da pariraju hardcore pornografiji sa interneta, ali u odnosu na "erotske" filmove sa TV 1000 u svakoj drugoj epizodi naletite na "full frontal" golotinju.

najnoviji i krajnje humanistički princip stočarstvološkog lišavanja života teladi podrazumeva predsmrtno dodavanje halucinogena u genetski modifikovanu hranu. nakon što im puste kontraverznu Lucy in the Sky with Diamonds, telad se ishranjuju ludarinom izolovanim iz gljiva, a onda dožive svoja šarena Vrata Percepcije. pred vratima u tunel telećeg Raja ona ostaju zabezeknuta prizorom do tada nezapamćenog vrtloga boja i u psihodeličnom transu predaju svoja tela(d) budućim separatorima butova, šnicli i francuskih obrada (starih hitova). isključenog mozga, takva telad doživljavaju svoju smrt kao dekompozicionu Nirvanu, nastavljajući svoju kosmičku filogenezu u avatarima supa, čorbi i novoizraslih ljudskih telećih glava. mesni fond nabildovan neuhvatljivim doping sredstvima lišava ih ekstremiteta i kostiju, na koje je Priroda do sada naivno gubila vreme i novac, budući da služe kretanju što se od teladi i ne očekuje. prvi udar hemijskog kidnapovanja telećih mozgova bile su Lude Krave koje su vređale inteligenciju stočnog fonda pretvarajući im mozak u sunđer izjeden prionskim crvom.

Uzrok sve manjeg broja recki po studentskim sobama, razlog zatvaranja velikog broja kafana u kojima ostavih najlepše dane svog života i glavni krivac za podrigušu i polu beli 'leb na astalu. Ujedno to je i opis 80% novčanika u Srbiji.

Koristi se kako bi se istakla i pojačala negacija na kojoj se temelji sarkastična priroda odgovorne rečenice.

Jedna u nizu lazi, kojom zelimo da ubedimo druge da imamo i nevirtuelni zivot.

To je 5 minuta rebusa u koji ću uvek upasti...
Pored toga što ni ne očekujem da će se one iskreno nasmejati mom smislu za humor, još mi dodatno dignu pritisak svojim reakcijama i komentarima nakon ispričanog vica...
Obično je u pitanju sažaljevanje protagoniste vica uz blago teleći izraz lica... kao da sam im ispričao šta sam pročitao jutros u "Večernjim novostima", a ne vic ili fazon...

Drevno proročanstvo, koje naši roditelji izgovaraju uvek kada krenemo da pevušimo neku pesmu koja se po našem mozgu vuče ceo dan, a izbije napolje baš za stolom u vreme ručka kada si najopušteniji i uživaš u klopi.

Biće iz Pakla. Nečastivi nosi mnoga imena i lica. Onaj koji navodi na zlo - u verovanjima prikazan kroz zmiju...Ako djavola posmatramo kroz ekranizaciju ne mozemo a da se ne setimo Demjana iz Omena, Adriana iz Rozmarine bebe, iako nikad prikazan u svom originalnom obliku nastavlja da plasi, a neke i fascinira...

Ili Dr Albert Hofmann, čovek koji je daleke 1938. godine sintetisao LSD. Dan kada je sproveo prvi kontrolisani eksperiment sa LSD-jem ostaće upamćen kao "Dan bicikla", pošto se Dr Hofmann, unevši 250 mg LSD-ja u organizam( doza koju danas prodaju dileri u sličicama se kreće od 80-100mg) u pratnji svog labaratorijskog asistenta odvezao kući biciklom. Usput je doživeo razne avanture, kao i prvi bed acid trip. Stigavši kući, bio je siguran da je poludeo, i da mu je telo opsednuto demonom. Međutim, legavši u krevet shvatio je da strah nestaje i da ga obuzima osećaj lagodnosti i dobrog raspoloženja. Pred očima su mu igrali beskonačni oblici i boje držeći mu pažnju satima, a zvukovi koje je upijao pojačanim čulima pretvarali su se u vizuelne informacije, što je prvi slučaj narkotički indukovane sintetezije( ujedinjenja čula). LSD je inspirisao nastanak mnogih pesama, kao što su "Letim, sanjam, disem" i "Kapetan Esid" od Električnog orgazma i "Lucy in the sky with diamonds" od Beatles-a, kao i nastanak potpuno novog pravca u rok muzici, acid-roka.

Godina 1984, još nam visi Titova slika u predsoblju, a ja već postao gimnazijalac!
U džepu imam 20 dinara, i već dva sata razmišljam kako da usnulog ćaleta(sada pokojnog) opljačkam za još dvadeset dinara, pa da imam dovoljno za dva čaja(sa limunom!) u "Korani".
Posle munjevite akcije privlačenja tatinom buđelaru (tu moju akciju i danas izučavaju na fakultetima za nindže), dolazim do drugih 20 dinara, tako neophodnih za moju kompletnu sreću u životu.
Tragove tog svog zločina sam uklonio tako dobro da ni svi holivudski forenzičari zajedno ne bi mogli da snime o tome ni 15 sekundi u nekoj epizodi, toliko je to malo dokaza bilo ostalo!

Izlazim napolje sa dilemom kako da to najpametnije utrošim...
Dva su puta predamnom. Jedan je do naselja Aerodrom(4km), a drugi do Stanova(6km). Kola naravno nemam, a ni pare za autobus, samo za ta dva čaja(i to ako nisu poskupeli!). Na kraju one dalje destinacije me čeka ONA, ne tako lepa, da zajedno idemo u grad, a deluje kao da bi rado zastala u nekom od usputnih parkića. Možda se budemo i po'vatali!

Na kraju one druge i bliže destinacije je prelepo i prepametno žensko stvorenje u koje sam pomalo zaljubljen, ali sve deluje da će pre bilo čega morati makar 3-4 kanistra čaja da se popije sa njom, i to u dužem vremenskom razdoblju.

Namaknem kapuljaču, kiša je lila k'o iz kabla, pa odlučnim korakom krenem prema ružnijoj koju ne volim!

......

Godina 2010, živim u Luxembourg-u, jednoj od tri najbogatije zemlje na svetu.
Tita nema, u predsoblju mi visi kalendar uplata "Paribas" banke. U novčaniku par EURO novčanica i pregršt kartica sa četvorocifrenim limitima. Ispred kuće dva auta i džip.
Živim sam samcit u ogromnoj kući, najbliža familija je 2100km daleko, a čak i kiša ne pada.

Skoro je 7 sati i za nekoliko minuta će prelepo stvorenje koje se otvoreno loži na mene ("senzibilna skandinavska ženstvenost") da me zove da idemo zajedno na neki heavy-metal fest u jedno obližnje seoce.
Tamo nema čaja, samo Paulaner i Bofferding pivo...Neće ni da poskupi, a i da poskupi, niko to neće ni da primeti.
Sigurno će da me spopadne i to ne po parkovima, nego u mom ili njenom krevetu. I ona živi sama...ima i ona dva auta.

Jbg...samo što sam došao i istuširao se, a na Sky TV počinje Eddie Izzard da priča fazone...a ona ionako mnogo priča gluposti, stvarno nemam volje da nju slušam.

Gasim telefon na minut pre poziva.

Илити: "Create your character". За многе гејмере најбитнији део РПГ игрице, јер, подразумева се, од самог изгледа јунака са којим се играч идентификује зависи и доживљај у току игре.

Постоје различити типови јунака и углавном се праве тако да личе на играча или да изражавају неку његову особину. Грубијани не штеде на ожиљцима из борбе и тетоважама и мрким погледима, и преферирају варварине и патуљке са убитачним секирицама, док се убице меког срца опредељују за светлу таласасту бујну косу и беби плаве очи доброћудног праведног хероја или хероине, често човека или вилењака. Клептомани бирају ониже јунаке брзог погледа, гипког тела и лепљивих прстију, шуњала са луком и стрелом или малим пиштољима. (већ према врсти игре)

Но, понекад играчи бирају јунака супротног пола да би се дивили његовим бицепсима спреда (девојке) или гузи отпозади док јунакиња трчи опасана кратким бодежом или експлозивом, што већ зависи од тога да ли се игра Скајрим или Фолаут 3 (момци).

Кад се одреди пол, онда тек настају праве муке. Пред вама лежи милион избора: облик главе (округли, троугласти, срцасти, бундевасти, звездасти) , дужина и боја трепавица, шминка, сенка, маскара, ајлајнер; облик очију (хоћете ли конвексне или конкавне очи), боја дужице, боја зенице, боја беоњаче, боја обрва у односу на боју косе, месната набрекла уста и бабурасти нос или танка злобна горња усна и прћасти уображени нос; фризерај: дредови, реп, кика, чирокана, ћела, паж; боја коже: црна, жута, аватарплава, бебирозе, ванземаљскозелена кожа; женствена троугласта или рмпалијска четвртаста брада, готово невидљиве уши или Дамбо полетна варијанта.

Ако сте на почетку, авај, одабрали расу која није људска, чекају вас додатна подешавања у виду боје и издефинисаности крљушти или пак дужине репа, мекоте и густоће крзна. Само стварање карактера полако почиње да подсећа истраумираног гејмера на онај чувени виц о слању писма и пролонгираној куповини коверте који се завршио реченицом: "Е за ово говно ми је требао тоалет папир!"

iliti Peđa Stojaković po srpski. Ovo smo stalno slušali kada smo kao manji stalno gledali Sakramento Kingse i naše reprezentativce Vlade Divca i Peđu Stojakovića. Zanimljivo je da se Amerikanci nisu ni potrudili, a nisu uspeli ni da nauče pravilno da mu kažu njegovo ime za 13 godina koliko je u NBA ligi. Ali, ipak, mi smo voleli kada čujemo to kada američki komentatori kažu, jer smo tada znali da jebe sve redom, pa nam se usladilo. I dalje se sećamo njegovih čudesnih trojki kojima je rešavao utakmice. I za 30 godina, kada budemo pričali deci, on će i dalje za nas da bude "Peja Stooooooojakovic" kako su onda pričali američki komentatori. A ako i zaboravimo, tu je i igrica NBA 2003 koja će uvek da nas podseti na to.

Izraz koji danas sve više koriste štreberi po srednjim školama i fakultetima, što se inače odnosi da će i njima da svane kada stignu kući i budu "online" jer imaju već veoma popularnog, i traženog lika u World Of Warcraft-u ili imaju pristup administratorskom profilu na nekom CS serveru i njihova reč je poslednja ... naravno za razliku što se dešava na fakultetu: bubuljice, nevinost koju vuku sa sobom ( dok na internetu imaju čuvenih 23 cm ), priča kako je bio u Atini za Novu ( što povlači sa sobom da je proputovao celu Evropu ), a umesto devojke nimfomanke ima polu-pokretnu babu koja ne daje znake života u njegovoj sobi.

Učesnik igre. Čovek koji je upleten u neku priču i postao je uveliko deo nje. Sportista.

"Smatram da smaraju ovakve definicije, ali verujem da će nekome biti korisna" - autor
E pa ovako. Stara lična karta je istekla, a nova je obavezna jer jebi ga, ne možete više da je koristite prilikom sklapanja ugovora sa npr. bankama u vezi sa kreditima pa ste prinuđeni da vadite novu.
Odlazite u stanicu milicije, negde oko 16h, tamo vas čeka nasmejano lice dežurnog policajca kojeg najiskrenije i od srca bole đoka zbog čega ste tu. Njegovo je da bleji i gleda da li je sve u redu i da li je neko ne daj bože parkirao auto na mesto rezervisano za pandurska kola. Prilazite šalterima, gurate se sa masom zadovoljnih i srećnih sugrađana, dolazite do vrata na kojima čitko piše "nove lične karte". Hm, mora da je to, pomislićete. Upadate unutra onako bez kucanja, velite dobar dan i pomoz bog, može li lična karta ali ... vaši snovi počinju da se ruše usled odgovora: Imate li broj? Kakav bre broj? Pa gospodine ne možete doći bez broja, bla bla, truć truć, mrš u pizdu materinu (ovo naravno ne govori, jbg, ali volela bi da može i to da kaže). Vraćate se natrag savladani i skrhani bolom i tugom jerbo vađenje nove lične karte nije tako jednostavno kao što ste zamišljali, odlazite k dragom licu dežurnog pandura koji vam podrobno objašnjava da se svake noći preko puta stanice organizuje sektaški ritual potpisivanja na sveti spisak koji se ujutru u 8 uručuje gospođici koja vas je pre par minuta izbacila iz ofisa, i obaveštava da potpisivanje počinje u ponoć (!?) i traje sve do 8 kada se i poslednji potpisanik upiše. Prevaziđe li broj tih potpisa 64 (kakva slučajnost) možete samo da ga popušite i pokušate sutra.
Elem nekako se i to uspe, ne prospava se jedna noć, zakačite broj u sredini sa terminom za kasno podne, vratite se sa karticom u stanicu mupa uđete kod prijatne gospođice, metne vam kažiprst na skener napravi dve tri fotke, skenira neke papire i voila, kraj postupka. Kroz sedam dana je samo podignete i eto ga. Vaša sim kartica je kod vas.
Naravno ako ste tražilličnu kartu sa čipom. Znajući naš narod koji ne veruje u te moderne zapadno gejvropske tehničke stvarčice, malo ko se odlučio da uzima ličnu kartu sa čipom jer to zrači, mogu tako da vas špijuniraju preko satelita i tako dalje i tako dalje, u svakom slučaju smaranje je žešće i preporučujem da je ne vadite ako ne morate. Isto važi i za pasoš.