Izbacivanje gasova iz organa za varenje, na jednu od dve moguće ili na obe strane, nakon obilnog obroka. Muškarci se, uglavnom, ne libe da to urade javno, sem uglađene gospode i buljaša. Devojke uglavnom trpe, do prvog blindiranog wc-a. Radije eksplodiraju, nego da to javno urade...sem onih sa povišenim nivoom testosterona.

Fenomen koji me uvek raznezi. Zvuk od koga mi se nadraze sva cula. Najcesce se moze cuti iz kamiona gospode koja kupuje ''stari komolatori,mariniju,bakard i stari sporeti'' ili na vasarima kada ga koriste u prodaji razlicitih artikala od ostraca za nozeve,preko kuhinjskih setova,do legendarne masti koja leci isijas,reumu,lumbago,artritis i od koje kurje oci progledavaju.

U slengu se koristi kao sinonim za: velik' nos, muski polni organ, pistolj ili bilo koje drugo vatreno oruzije... Najcesce ga mozete cuti u drustvu 'fine gospode' i ostalnih sub-kulturnih 'ujedinjenja' sa kajlama i roleksima u kancelarijama, na prijemima itt. kada razgovaraju o Baticu jos poznatijem kao 'Ticba' ili 'nosata orlusina', svima nam obozavanom John Holmesu(R.I.P.), Ronu Jeremy i ostalim tabu temama, Tu vec otkrivaju svoje pravo lice...

Omiljen "fataliti" određene grupacije učesnika foruma i svih vrsti online rasprava koji u nedostatku bilo kakvog argumenta udaraju po pismenosti sagovornika.Na taj način hrane svoj ego i u sebi stvaraju laznu sliku da je njihov sagovornik u najmanju ruku jeti ili čubaka koji od skole ima samo razglednicu sa letovanja u Canju iz 4-og razreda. U toku kucanja odgovora ovog tipa preovladava mišljenje "Oh Gospode kakav bednik, ni pravopis ne poznaje!"

Kad uđeš u Merkator, (koji je, inače, glavno šminkersko mesto za izlazak u kom god gradu da se pojavi),
prljav, neobrijan i mamuran, i s poslednjom studentskom sićom, od 1,2 i 5 dinara, (koje si pre pola sata iščačkao ispod kreveta i pod tepihom),
pazariš samo pola hleba, 200 gr. salame "podriguše" i pivo, pod budnim pogledom nadrkanog obezbeđenja, koje je spazilo uljeza, i zgroženim pogledom prisutnih šatro-dama i galantne gospode s punim kolicima, koji su tu došli da kupuju, gledaju i da budu
primećeni.

Po mišljenju dotične gospode, oni su jedini razlog zbog kojeg su svatovi i došli na svadbu. Na osnovu toga, oni imaju verifikovano pravo kod suda u Saksonvilu, po kojem imaju pravo i obavezu da ispune sledeće standarde:

1. Volumen odavrnuti iako se:

a) u prostoriji nalazi 20 i kusur dece mlađe od 5 godina
b) dva rođaka,koji se vide posle 5 godina, na 20 cm ne čuju jedan drugog
c) sve u prostoriji bole bubne opne
2. Volumen odavrnuti
3. Volumen odavrnuti
4. Nema smisla za bavljenje muzikom
5. Volumen odavrnuti

Karakterističan sindrom kod Srba. Predstavlja nemogućnost svršenja procesa urbanizacije i deruralizacije ličnosti. Koliko god fraza imala bukvalno značenje, ona sadrži i određenu metaforičku komponentu. Engleski buldog vekovima predstavlja statusni simbol, psa koji krasi samo gospodske kuće, s velikom porodičnom istorijom. Takav pas nosi neki šmek urbanosti i bežanja od paorskog okruženja i malograđanštine. Kao takav, njegovo ime mora biti u korelaciji s duhom porodice, njenog ugleda, statusa i istorijske uloge. Takav pas mora imati ime koje zvuči toliko moćno da pomisliš da sam pas ima plemićko poreklo. Atila de Jesus, Milton von Levenbach, Ricardo of Windsdor i sl. su pravi primeri engleske pseće gospode, koji daju potpuno drugu konotaciju izrazu pasji život.

Naravno, suština ovog sindroma nema veze samo sa odabirom imena za psa. Ovaj sindrom ima mnoge druge primere iz života. Vratili su ti dedinu imovinu što mu komunisti uzeše posle rata, kupio si sebi Jaguar iz serijske proizvodnje oduševljen džentlmenskim stilom ostrvske gospode, ali umesto klasične muzike, mora da se pusti Jandrino Jato, da se vrate nostalgične misli iz kevinog krajiškog kraja. Uzeo si ženi original "Luj Viton" torbu, ali ona i dalje vezuje onu seljačku punđu ala Jorgovanka Tabaković, a na novu "Soni Braviju" stavlja babinom rukom štrikani milje.

Sve u svemu, ovaj sindrom predstavlja konačnu barijeru u procesu nasilne građanizacije i asimilacije u civilizacijske tokove ekonomski više klase. Danak u krvi modernog društva.

Zagrebačka varijanta Zemuna. Kako su Zagrebčani mahom gospode pičkice preziru ovaj dio grada naseljen većinom Slavoncima i Bosancima. Svaki Bosanac ima neku tetku tamo ili makar kojeg kuma. Studenti odlaze vikendom u taj dio grada oprat robu i pojest nešto kuhano i vraćaju se kući prije mraka. Čak i Cigani izbjegavaju taj dio grada, a većina Zagrebčana nije sigurno da li su Sesvete grad ili dio Zagreba. Inače mirno mjestance s razvijenom građevinskom industrijom, vedri ljudi, narodna glazba i naravno trenerke.
Izvinjavam se ako sam uvrijedio kojeg Zemunca, Sesvećanina ili treće osobe.

Kad te pop cenom usluge natera da se ipak setiš Boga.

Alatka za kopanje, odnosno razbijanje kamena. Gdje ašov ne može, tu kramp stupa na scenu. U današnje vrijeme mnogo zapostavljena alatka jer je sve manje radnika, a sve više gospode, a gospoda je alergična na žuljeve na rukama, a ne vole ni da se znoje. Dok je vladao drugi režim, onaj prije ovog prošlog, kramp je bio jedan od omiljenih alata.
Ljudi iz svih republika su išli na radne akcije i radili, a kramp je bio prava alatka da dokažete da ste pravi muškarac i da vas zgodne drugarice primijete. Mnogo je brakova sklopljeno poslije radnih akcija i još više djece začeto, upravo zahvaljujući krampu. Kad djevojka vidi momka kako krampa i znojem okupan drobi silni kamen za bratstvo i jedinstvo, da bi omogućio da se tu napravi put ili pruga, odmah mu nosi vodu i rezerviše ga, ili da kažem bukmarkuje, za ono što u današnje vrijeme zovu afterparti ili žurka poslije posla. Tako je to bilo nekad, prihvatiš se krampa i kad te žene vide, otimaju se za tebe, pola posla je već odrađeno. Kako se izmijenjaše vlasti, tako se izmijeniše i kriterijumi kod žena, pa je tako smanjeno i korišćenje krampa. Radna etika se zamijeni lopovskom i najebaše svi koji krampaju. A dok se krampalo u velikim količinama, svima je bilo bolje, i narodu i državi. I nije bilo problema sa nejebicom, a samim tim i padom nataliteta, a i ljudi su bili nekako srećniji. Nekad si krampom sticao prijatelje, a sad je za to dovoljan i jedan klik mišem.

Ili sindrom engleskog gospodina. Pojava koja je postala veoma česta razvojem društva i političkog i društveno odgovornog obrasca ponašanja. Predstavlja sindrom veštačke i nespontane pristojnosti, uštogljenosti i uglađenosti po uzoru na kult gospodstva i džentlmenskog držanja engleske gospode (oni koji piju strogo čaj, nose crni šešir, izglancane crne cipele i jebački crni mantil).

Engleski sindrom predstavlja masku uglađenosti iza koje se krije društvena zver i čovek koji bi sutra sve oterao u tri lepe... zbog sindroma opsovati neću. Maska predstavlja onu sliku za javnost, koja zahteva poštovanje opšte prihvaćenih obrazaca ponašanja. Eskaliranje sindroma uglavnom nastaje posle dugogodišnjeg paćenja od istog, i to u nekoj srednjoj dobi, ali što se duže eskaliranje odlaže, posledice su sve eksplicitnije.

Ali, kad maska padne, dešava se svašta.

Smrt. Ende. Vecna lovista. Potok.

U savremenom srpskom jeziku, jedan od rutinskih i verovatno najradije korišćenih odjeba kada je svakodnevno spuštanje nasumičnog sagovornika u pitanju. Lucidan komentar garniran cinizmom koji će subjektu od preko puta na ipak veoma nedvosmislen način staviti do znanja šta mislimo o utemeljenosti rendom tvrdnje ili mišljenja koje je prethodno izneo. Eufemizam za ono narodsko "Aj' ne seri, 'leba ti!"

Elem, pozajmljena i kasnije sasvim preuzeta od cenjene gospode "s onu stranu Lamanša" ( kojima, doduše, i dalje priželjkujemo skori Armagedon ili, barem, epidemiju lepre sa jednako katastrofalnim posledicama; prim.aut.), pomenuta rečenična konstrukcija svojim iole spretnim korisnicima pruža praktično neizbrojiv broj "rešenja" za i više nego pristojno prozivanje maltene svih kategorija "nemača pojma" koji im se nađu na putu. Srdačan.

Eksperimantalni ženin specijalitet koji kao nus-pojavu ima molitveni doručak.

Gospode Bože smiluj se i bar nam daj digitalnu centralu!!! Muka mi bre da u 21. veku ja telefon ne mogu da koristim ko čovek!!! Ako treba do kraja života, svaki put kad dignem slušalicu, da slušam onu komšijinu malu i njenog dečka kako moli da mu da čke, a ona kao neće a pola sela je zna, pa nek ide sve u rac! U moje vreme saobališ to iza plasta sena, pa ako oće oće, ako neće ima koja oće. Bem ti ptt, zato li ja plaćam telefon!? Da sam teo da slušam druge, studiro bi psihologiju, a ne veterinu! Pola sela me zove zbog svinjske groznice a ja ne mog da se javim, kolko sam samo pare izgubio zato što ona neće da mu da, a ptt boli rac za to!

Sve ono što ne valja .

Najveći teniser među tviterašima i najveći tviteraš među teniserima.

Vrhunac poznavanje gramatike svakog tru KV šljakera koji drži do sebe. Prosti sabirci - skraćeni oblika glagola "jesam" u drugom licu jednine i povratna zamenica "sebe" u zbiru uvek daju množinu omiljenog ženskog atributa u muškim očima.

Titula rezervisana za, u trenutku govora, neprisutnu žrtvu najčešće nezahvalne porodice. Ovim odaljavanjem: onaj, i ovim retkim pridevom divni žrtva se nekako izdiže i odaljuje od realnog bivstvovanja i dobija svetačke i mučeničke karakteristike. Kad kažete za nekog onaj divni čovek odmah zamislite nekog ispijenog plavookog težaka žilavog, ali bogobojažljivog, nekog junaka Dostojevskog koji okreće drugi obraz, ima dva posla i svoje mučitelje (čitaj razmaženu obitelj) blagosilja umesto da im se sveti i vošti ko čovek eda bi li ih tako na pravi put izveo.
Ali najčešća istina je, međutim, da je takova žrtva zaista radenik i muž kreposan mio bogu al ne baš tolika rajska cvećka i doborodelatelj, nego jednostavno zakasao čovek, muka ga priterala pa jedini radi i prehranjuje gamad koja ga koristi, a on nema gde, njegovi su, šta će, pa trpi i guraj i psuj seme proliveno uzalud avaj gospode ih lele što se ne ubih ispod one kruške.

Seljački lord. Čovek koga u selu svi žele kopirati i biti kao on. Balansijer između užarene gradske kaldrme i curula prasećim govnima natopljenih. Caki je licko. On pazi kako se oblači i čupa redovno obrve, čisto preventivno.

Caki je najurbaniji seljak u svom selu. On je prvi otišao u grad i tamo se snašao. Da mu nije sve blagog crnila ispod noktiju, ne bi ni bio provaljen od strane urbane gradske gospode. Caki nosi ono što nose gospoda. Ok, ono što su gospoda nosila iz kolekcije leto 2005, ali ipak ono što su nosila gospoda. Caki nosi Polo Ralph Lauren košulju, i za svaki slučaj kupi onu sa konjanikom dimenzija zrelog patlidžana. Paciotti 4US nije za nas, već kao da je za njega stvoreno.

Kada se Caki vrati iz grada, svi ga gledaju kao boga. Cakijeve dogodovštine su highlight seoskog zalaska sunca, dok se mladići odmaraju od baliranja i nadaju se životu u asfaltiranoj idili.