Mitsko biće koje sve radi kako treba, odmereno i sa stilom.

Izraz koji koriste roditelji za svoju decu,u glavnom u negativnom smislu.Obično se ovim izrazom odbijaju dečiji zahtevi,uz mladi gospodin ide i rečenica kojom će vas ućutati do sledećeg zahteva

naziv vuce na to da se pomisli na 'obicnog' gospodina, ali nije bas tako...

naime, ova konstrukcija se pretezno upotrebljava 'u svoje ime, i za svoj racun'. osmisljena je na nasim prostorima i popularna je u narodu. onaj ko je izgovara zeli time da ukaze na ispravnost svog postupka, jer GOSPODIN je onaj ko ima odredjene kvalitete, u drustvu pozeljne.

Gospodin koji veći deo svog slobodnog vremena provodi kucajući poruke.

U predpolitička vremena titula koja se teško zasluživala, retko dodeljivala i koristila medju najboljima. Trenutno je siluju političari u pseudokurtoaznom obraćanju jedni drugima. A neki i dalje pamte da gospodin nikad nije bio ni lopov ni lažov, a kamoli oba - političar.

Izraz kojim sirotinja, penzioneri i ratari (preklapanje ovih grupa je ogromno) neironično časte individuu koja im se sere u ljudska prava. Što ih neko više jebe i uši im zavrće, to je veći gospodin. Mazohizam čisti, pa eto ti.

Lik koji je kulturan u javnosti kada god ga sretnete. Uvek lepo obučen, doteran, namirisan... Da ga svaka majka poželi za zeta. Mada baš u privatnosti i ne mora da bude idealan.

Najčešće upotrebljivani pleonazam jer "Gospodin govedo" baš i ne ide zajedno.

Galantni gospodin u Srbiji je vrsta koja odumire i obicno se poistovecuje sa matorim perverznjakom.

Jos jedan dokaz da su muskarci sebi jezicki omogucili promiskuitet. Rec "gospodin" nam ne otkriva bracno stanje date osobe, dok "gospodja" i "gospodjica" otkrivaju i etikete "udata" ili "neudata".

Pored redovnog starog pretka koji je zaklao Turčina i prešao u ove krajeve, u porodičnom stablu Srbina je isto tako obavezno i prisustvo institucije takozvanog pretka predratnog gospodina. Ova vrsta obično spada u nešto mlađe pretke u odnosu na dobru staru klasu turkoubica i ona već pokazuje prve znake prefinjenosti i gradske dekadencije naspram naprasitosti i sirove snage osnivača familije. (Prima Turkoktonos)

Gospodin predak predratni gospodin obično je bio jedini pismen u selu i najpametniji okolo tries kilometra, prvi je došo u grad, obuo cipele, poljubio kaldrmu, i počeo da nosi šešir polucilindar engleski Swisslionson i odelo od škotskoga tvida šiveno najvećim delom u Budimu dok su peševi išli u Prag na štepaneka kod čuvenog majstor-pešlije Žumborskog i sinova. Gospodin predak predratni gospodin je posle, uz pomoć, pre svega umeća, znanja, poštenja a donekle možda i ljubavnim vezama sa bogatim ružnim ženama uspeo da stekne ogromno bogatstvo, sedamdeset kuća, stanove u Pešti, osamneset ćupova je imao zakopanih, razne male radnje, kafane, hanove, česme, simfonijski orkestar. Pored toga uveo je i razne inovacije u mnogim privrednim granama, recimo, konkretno, moj predak je izumeo električno kolovratilo za lumbalni deo, neki drugi predak je izumeo baštu, neki možda auspuh i tako dalje, svako već prema interesovanjima; Jelenin deda izumeo je panj.

Dodaćemo još da je, uz sav taj, da kažemo, profesionalni, aspekt gospodskog bivstovanja, gospodin predak predratni gospodin bio (a i samo mu ime kaže) i pravi gospodin ovako u životu, što znači da je bio boem, švaler, vinograd i ministar i obavezno se, pazite sad, vozao gradom jednim fijakerom a u drugom, iza, vozili su mu štap, šešir, tabakeru i burmuticu, to je neka fora bila tad ko sad bemvea da provozaš polako sa izbačenom rukom i jakom muzikom - to je valjda bilo glavno seljačenje tada odnosno glavna odlika gospoštine gospodina pretka predratnog gospodina koja je ostala u pamćenju potomaka da se prepričava na slavama kao jedini sačuvani trag i simbol velikog nekadašnjeg gospodstva našeg

Laskanje radi prcanja

Sitni lopov u Srbiji. Morate ga tako oslovljavati jer za krađe do 15000rsd se kod nas ne odgovara krivično tako da možete da najebete ako vas taj gospodin tuži da ste ga nazvali lopovom. On ustvari pozajmljuje na neodređeno vreme, a ukoliko bude uhvaćen on to vrati, to nije krađa.

"Gospodin covek" je nekada bio sinonim za osobu koja ima manire,kulturno se ponasa i oblaci sa ukusom.Danas je to sinonim za bilo koje govedo,koje je na bilo koji nacin doslo do love i to se trudi da na svaki nacin,svakome to da pokaze....

Jedna od pratećih pojava tranzicije koja se polako uvukla u sve sfere društva je i oslovljavanje sa "gospodine", bez obzira koliko to bilo neprimereno ili suvišno.

Da bi bio gospodin prvo moraš da budeš Čovek: hiljadu puta mi je draže da mi Čovek kaže "druže", nego fukara "gospodine".

Gospodin pravi je san svake žene. To je imaginarnan lik patentiran od strane ženskog roda. Interesantno je da svaka žena ima svog gospodina pravog, a da oni svi liče jedan na drugog. Žene ih doživljavaju kao virtualan novac, znaju da oni negde postoje, ali ne mogu da ih fizički osete. Ponekad je maštanje o njemu jako opasno.

Po zavrsetku Drugog svetskog rata, na nasim prostorima zavladao je komunizam. Svi su bili drugovi i drugarice, pa je sa "drug" bio oslovljavan pripadnik zajednice.

Petooktobarska revolucija za posledicu nema nista novo napravljeno ili izgradjeno, vec su se samo menjali nazivi (od skola, ulica, pa nadalje). Tako se izgubio i drug i na scenu je dosao gospodin.

Sada je doslo vreme gospodina drugova.

Seljačina puna love.

napomena: Ne mešati poljoprivrednika ili ratara sa seljačinom.

Kada neko radi nešto što je na višem nivou od osobe koja priča o njemu, a može i da izražava nečiju nadmoćnost nad nekim.

Svako ima nekog komsiju, rodjaka, ortaka koji se u sve razume i sve zna da radi.