Neizvesnost ishoda prilikom sastavljanja kraja sa krajem, posledica življenja na knap.

Prevarantsko udruženje za pružanje usluga sumnjivih nekretnina, njihovog izdavanja ili moguće prodaje uz proviziju od 50% ili 5% od cene zakupa ili kupopradajne cene.

Rečenica kojom doktori daju notu napetosti zahvatu koji će uslediti.
Kad ovo izgovore, gotovo da se može čuti tema iz dosije X-a u pozadini.

I onaj ko je grešio može da popravi svoje greške. Iako je neko pravio greške u životu, sve može na kraju da izađe na dobro. Koliko god da je neko loš i rđav uvek može nešto dobro da se izvuče iz njega

Vaš budući poslodavac, ako je suditi po izjavama mame i tate.

Prečica za uspeh u životu, pošteno dodeljena na osnovu rodbinskih veza, oguljenih kolena, principa mehanike dinamičkog uvlačenja ka otvoru dupeta uspešnog itd.

Voda? Je l' se to jede?
Njihova pivska linija života je uveliko obogaćena. Ma probali su i sa vodom, ali nije išlo. Ogledali su i ostale alkoholne đakonije. Ipak, ostali su vjerni pivu. Vidite, za ove ljude, a ja ih znam nekoliko, pivo nije piće. Pivo je stil života. Nemojte pogrešno da me shvatite. Nije riječ ovdje o običnim poguzijama koji će piti ispred dragstora ili obične prodavnice. Radi se danu s pivom, o mjesecu, godini, dekadi. Nerijetko je riječ o dobrim domaćinima, vrijednim i radnim, a ima i onih ljenčuga - nije li tako sa svime u životu? Neće mu se desiti da nema kod njega, i što je najvažnije, neće to svakakva drla biti. Kao što majke svom djetetu žele najbolju hranu, tako i ovaj gospodin, uzima ono, ne baš najskuplje, ali svakako sa najboljim omjerom cijene i kvaliteta. Isto tako, vizuelni efekat korišćena ogromnih količina piva neće baš izazvati prednost mogućeg konkurenta za mistera godine, i poželjno je izbjegavati periode oko svinjokolja da ga ne bi pobrkali s nečim drugim. Često se ni porodici neće svidjeti. Međutim, treba imati na umu da se takvi ljudi često odreknu svega ostalog. Za njihov alkoholizam ne treba strahovati pošto su navikli. Možda će im i jetra jednog dana jebati kevu, ali ipak, ljudi umiru i zbog mnogo gorih poroka, zar ne?

Kultna radio emisija Milovana Ilića Minimaksa (nadimak je dobio po radio emisiji, koju je prethodno uređivao i vodio), koja je emitovana 23 godine, na Drugom programu Radio Beograda, nedeljom, tačno u podne kako se i zvala, pa otuda skraćenica Tup-tup (“uvek nedeljom, nikad’ subotom”, kako je glasio jedan od čuvenih džinglova). Emisija je trajala 2 sata, od 12 do 14h, što je ljubiteljima radijskog humora izazivalo problem, jer se drugi sat emitovanja emisije poklapao sa takođe kultnom emisijom Indeksovo radio pozorište, koja se emitovala nedeljom od 13h do 14h na Radiu 202.
(Dovitljiviji slušaoci su ovaj problem premošćavali tako što bi odslušali Tup-tup, s tim da bi u 13h na drugom, obavezno radio-kasetofonu, snimili emisiju Indeksovaca. Na taj način mnogi su poput moje malenkosti formirali poprilično dragocenu kolekciju emisija Indeksovog radio pozorišta.)
Zaštitni znakovi emisije Tup-tup bili su: vicevi bez veze, Žika Obretković, i gospodin X . Emitovanje "priloga" sa poslednjom dvojicom, a posebno se to odnosi na Žiku, su prvi primeri ismevanja mentalno zaostalih ljudi, što je kasnije prekopirao Saša “Grand” Popović. Takođe u emisiji su promovisane neafirmisane pevačice narodne muzike, poput Lepe Brene, Lepe Lane, ili Snežane Babić koju je Minimaks krstio kao Super Sneki. Iz prethodno navedenog se može zaključiti da je pomenuta emisija bila daleko od idealne, ali za “ono vreme” prilično revolucionarna, naravno uz neophodnu veliku hrabrost autora .

Deo izjave slučajnog Šiptara prikazane na RTS-u u toku rata na Kosovu a iz arsenala Milorada Drecuna. Izjava je inače postala sinonim za "objektivno" izveštavanje o lojalnim Albancima sa Kosova a kasnije i "pobede" nad NATO paktom.

Umetničko umetničko ime tvorca i mogula tzv. urbanog folka, gospodina Aleksandra Vuksanovića aka. Ace Lukasa, nastalo kao pošalica nebeskog naroda na njegovu transparentnu i danas, navodno, bivšu sklonost prema kolumbijskom izvoznom produktu br.1, tom čuvenom prašku za zube i nozdrve - koksu.

Mogul, gospodin, a pre svega alfa mužjak, ovaj istinski roker zarobljen u telu iskonske ljadže ukrašavao je svojom muzikom - a ukrašava, fala Bogu, i dan danas - sve naše važne proslave, slavlja i bahanalisanja...tj. ako si, o dragi čitaoče, i iole pripadnik plemena homo-balkanicusa. Sa pesmom za svaku priliku i tekstom za svaku seljačinu, on je svojim repertoarom za sledećih 100 godina namirio sve primalne porive našeg unutrašnjeg majmuna...ali je na tom putu davanja negde morao i da "uzme". A uzeo je ono belo, praškasto...najslađe. I 10 godina kasnije u javnosti otvoreno govorio o toj ali i drugim svojim zavisnostima. "Nisam ja to radio zato što je drogiranje bilo fensi, već zato što sam tada bio bolestan..." izjavio je svojevremeno Lukas u jednom intervjuu i dodao: "Kada sam 2001. godine došao u teško stanje, uplatio sam lečenje na jednoj klinici u Švajcarskoj u kojoj je bio i Dijego Maradona. Dao sam 50.000 franaka za neki turbo program koji mi je dosta pomogao. Nije bio u pitanju nikakav detoks tretman, već akutna psihijatrija. Sve je u glavi."

Aca Šmrkas. Zato što je sve u glavi.

Kao i čuveni čistač ulica kome je san da bude onaj što upravlja šmrkom, a ne onaj što vuče i razvlači crevo, svako sa relativno niskim ambicijama potajno želi da je bar za jedan stepen više u nekoj hijerarhiji, makar se stvari suštinski ne promenile.

Veoma česta pojava u američkim filmovima. Iako je u stvarnosti samo 10% osoba levoruko, šanse da serijski ubica u nekom filmu bude levoruk su znatno veće. Ta će osobina naravno uvijek biti ključna pri identifikaciji ubice.

Žanr koji je štetniji i od Koka-kole. Ne nagriza jetru i kosti, ali nagriza srce i mozak singl devojaka. Prvoklasno smeće, koje dovodi u zabludu pripadnice ženskog roda da mogu promeniti muškarca, samo ako su dovoljno slatke, fine, originalne i ako skaču k'o mali majmunčići kad su srećne. Kod predmetnih subjekata (žena) stvara se krajnje nepotrebna iluzija da Gospodin Pravi zaista postoji, te na osnovu nerealnih očekivanja odbijaju sasvim pristojne, dobre momke, koji ne poseduju više od 80% potrebnih kvaliteta. Jebi ga, nemaju široka ramena i ne znaju "Pesmu o keruši" napamet. Takođe, veoma je pogubno za liniju.

Radnja obično izgleda ovako: ona je sama, jadna i živi sa mačkom, obično samostalna kučka sa dugačkim jezikom. On je neki kreten, neotesan, sirov, loš momak, ništa što bi ona poželela. Prvo se mrze, pa se zaglave u nekoj situaciji gde su primorani da budu zajedno i napiju se. Onda se, da prostite, kresnu već prvo veče, i on se zaljubi u nju k'o konj (a svi znamo da to nije realno). Posle se još malo mrze, i onda se ispostavi da on nije toliko loš, jer voli malu decu i životinje. Potom se malo kao druže i ona zbog njega nadogradi kosu, jer je čula da on voli da se drži za nešto dok ga otresa u rč. Zatim, odu u luna park, pa se na kraju smuvaju na ringišpilu. Možda se još koji put posvađaju, ali na kraju se dramatično pomire na nekoj stanici za leteće objekte, bilo da je u pitanju aerodrom, ili pristanište za helikoptere, odnosno leteće balone i skajdajving.

Sredstvo za podmazivanje koje znacajno smanjuje trenje i omogucava lakse prolazenje kroz tesne i teske situacije.

Glagolski pridev pretenciozni. Na lestvici iza regular radnje koja je komotno mogla tu da se završi čime bi vuk bio sit, a ovce na broju i "nečega više" jer je vuk sada već postao proždrljiv kao đubretarski kamion. Na kraju mu presedne i ono što je prvobitno pojeo.

Strah od Deda Mraza. Endemska vrsta fobije - postoji samo u zemljama bivše SFRJ, kod ljudi koji su kao deca primali paketiće u društvenim firmama svojih roditelja. Za razliku od kapitalističkih zemalja, gde je gospodin Klaus najbolja reklama za igračke, te stoluje na najlepšem delu tržnog centra, ovde ulogu obavlja neko ko nema pametnija posla, nije gadljiv na hranu u menzi, pa time ni na zbunjenu i neuglednu decu čistačica i domara, koji u samoupravnom sistemu zaslužuju iste paketiće kao i deca direktora. Zabava za decu treba da ostane u duhu proleterijata, te tako nema suvišnog i neukusnog buržoaskog ukrašavanja. Jedna jelka, pometena sala, ugašeno svetlo i neki čovek maskiran u Deda Mraza po principu nešto crveno, neka kapa i nešto kao brada (pravu bradu nije smeo da ima da ga petogodišnjaci ne bi zamenili sa četnicima). Ako se ne može pronaći brada, može da posluži i plastična maska sa vašara, izrađena u rusko-rumenom stilu, nasmešena kao licemerni kinez. Pošto dece ima puno, kod deda mraza nema zadržavanja. Provuku te kroz mrak i gužvu, stave te u krilo kod znojavog crvenog čoveka, pod svetlost reflektora, škljocnu fotografiju, onda roditelji skoče na tebe iz mraka i odvedu te. Pošto si već u Deda Mrazovom krilu počeo nekontrolisano da plačeš, i sad ne možeš da se zaustaviš, roditelji brzo otvaraju paketić i daju ti žele zeku ili cipiripi blok. Smiriš se, pogledaš šta sve ima u paketiću i polako zaboravljaš na traumu. Lik Deda Mraza ostaje zaključan u podsvesti. Onda posle pet godina odeš kod druga čiji je tata automehaničar, da pogledaš ekranizaciju ,,It'' od Stivena Kinga. Dok se on i njegova sestra kikoću scenama iz filma, ti se znojiš i privlačiš sebi kutiju neotvorenog jafa keksa, koja vam je ostavljena za posluženje.

Siroče koje je oduvek imalo samo jednog roditelja.

Izmilelo se iz njegove omladinske skole, obično imalo prosečnu karijeru i nakon iste, a na osnovu toga što mu je roditelj bez kinte, postalo je i šef stručnog štaba.

Dokaz da roditelj voli svoje dete nalazi se u tome sto dete opstaje na klupi uprkos sramnim porazima i rezultatima, koje ovo pravda neverovatnom ljubavlju prema svom jedinom roditelju.

Izaziva zavist ostalih smrtnika prema vlasniku prazne gajbe.

Nadimak komentatora sa sport kluba koji ima tu moć da od dobre utakmice napravi dosadnu svojim monotonim komentarima. Karakterišu ga iznenadni prekidi nakon započete rečenice koji traju sekundama, a nekada i munitima. Obično prvi put gleda timove baš onda kada i prenosi utakmicu, a obično navija za tim koji je stavio na tiket.

Starac koji radi u porodilištu.