Donekle lepa a moze da prodje ruzna ali ona svoju ruznocu nadoknadjuje velikim sisama (sto vece sise,vise para stane u njih) i jos vecim dupetom (sto vece dupe, vise para stane u njega). Moraju da budu plavuse ili crnke,nijanse izmedju ne dolaze u obzir. A njen glas dovodi pijane goste (uglavnom muske) u ekstazu,dok oni trezni ili ''donekle'' normalni pokusavaju da razumeju tekst pesama. Obavezne pesme na repertoaru su : ''Avlije,avlije'', ''Tri poljupca hocu ja'' i tako te...

...je vlasnica, prirodno stečenog i neodređenog broja veselo neukrotivih loknica, kovrdža, talasa i talasića, frcoklica.....
Prekrasno dete prerasta u lepoticu koja će najveći deo života plaćati frizerima da joj uklone ovaj božiji dar, isprave i poravnaju kovrdžice.
Frizersko ’remek delo’ traje, na sreću, samo do prvog pranja.
Tršavice nikada ne primećuju da najbolje drugarice pokazuju baš NJENU fotku istim tim frizerima i izgovarajući: '’Hoću takvu, potpuno istu'’.
Tršavice jednostavno odbijaju da shvate koliki je izazov jedna jedina loknica za muški kažiprst koji bi tu rado kružio prateći njen oblik.

Sajt zbog kog:

- pomislim da se britanski bend zove Kaizen, a ne Kaiser Chiefs
- me ime filma Reservoir dogs neobjašnjivo podseća na nekog tigra
- imam predrasudu da su ljudi po imenu Neša puniji
- govorim gospodža umesto gospođa
- me Jimmy Page više ne asocira na Cepeline
- tripujem da pesmu " Tihi ubica " peva muško
- kad čujem da neko pravi tulumbe ili kaže da drži nešto u malom prstu, samo se slatko nasmejem
- me vrsta ribe, barakuda, podseća na pingvine
- kad vidim reč iskusni, na um mi pada interpretacija, a reč talentovano automatski nastavljam sa glupošću
- sam promenila uzrečicu, pa neko više nije mirođija u svakoj čorbi, već kolač
- svakog psihijatra uzimam za ludaka
- me euglena ne asocira na algu već na zelenu devojku
- mislim da je svaka Ivana veliki sanjar
- sam zaista počela da permutujem slova kad hoću da kažem Vukajli...odnosno Vujaklija.

Jedino što možete priuštiti sa vašim skromnim primanjima i megalomanskim kamatama današnjih bankara kad poželite da se osamostalite i iselite iz ćaletove kuće ( jer je počeo da vam traži kintu za grejanje, jer ne možete da jebete vlastitu ženu kad poželite, jer on i keva idu u 10h na spavanje, jer vas mrzi da šišate travnjak i okopavate tulipane sa kevom itd...) na sprat od 240 kvadrata koju je zidao dok su se krediti dobijali na Hoću Tita mi

Lik koji je sa umro sa 27 godina (1961)...
dakle kasnije su ga kopirali Hendrix, Janis Joplin, Jim Morrison i Kurt Cobain koji su takodje umrli u 27-moj godini!

Imao je utripovane pesme, njegova najpoznatija pesma je
"Poeziju ce pisati svi"
Zanimljivo je da se u pesmama domacih grupa pojavljuju stihovi iz ove pesme, ili se vec na neki nacin ljudi pozivaju na ove stihove:

*Partibrejkers Hocu Da Znam "Tamo gde je srce, tamo sija sunce";
**Bijelo dugme Jugoslavijo "ko ne slusa pesmu slusace oluju!";
***Zabranjeno Pusenje Od Istoriskog Avnoja "Sloboda ocigledno nije umjela da pjeva"

pogledaj dole u pesmi

Majkl je definicija kuloće. To je jedini lik koji je hladan u apsolutno svakom trenutku. Ne samo što je hladan, nego mu glas ne prelazi visinu srednje jakog šapata.

Svi se mi posle par popijenih piva osećamo znatno pametnije i imamo potrebu da svoje enormno znanje Serbske istorije predočimo ljudima koji nas okružuju u tom trenutku. U alkoholisanom stanju dolazimo do ishitrenih i neretko pogrešnih zaključaka. Tako je jedan moj prijatelj skontao da ga devojka vara i da je šipovala Halilu (kao da čovek zna kakav je ukus sunećenog muslija), da bi nakon toga raskinuo sa njom, a ona jadna u stvari samo jela tunjevinu.

Elem, hoću reći da su takvi zaključci normalni, sve dok ne rešimo da uradimo nešto povodom istih.

Crni Audi nekog od ministarstava naše Vlade kada dozvole vozaču da poseti rodbinu na selu pa ih ovaj potovari i ceo dan vozi po selu. Da komšije crknu od muke.

Sećam se da sam ih ranije tamanio kao lud. Voleo sam te zelene, kisele šljive pa da ga jebeš. Kad je uzmem, a ona onako tvrda, i zelenkasto-ljubičasta, pa je pocepam na pola, a ona onako zelena unutra, tako zelena i tvrda da ponekad ostane deo koštice u njoj. Sada počinju da mi se grče mišići vilice, kada pomislim na njenu kiselost. Voleo sam taj osećaj, iako bi mi se faca izobličila, pa bi majka često pomislila da imam mongoloidnu idiotiju. Pa kad ih jedem, samo ih malo sažvaćem, i odmah progutam. I odmah drugu. A posle toga hoću da crknem od štucanja, jer mi se začepili i disajni i digestivni putevi, zbog nedovoljne sažvakanosti. Ali voleo sam da ih jedem, makar imao proliv po pet dana.

A onda samo odjednom, to je prestalo. Počeo sam da ih se gadim. Uzmem ih s vremena na vreme, ali to nije to. Sad me privlače ove druge. Zrelije. Sad volim, da kad je otvorim da bude onako narandžasto-žuta iznutra, i da se sama prepolovi. Volim tu slatkoću koju čuva u sebi i tu mekoću koja mi dozvoljava da ih jedem koliko hoću, a da se ne uplašim za život. Međutim, sve više volim da uživam u njima. Žvaćem je po dva minuta, iako za to nema potrebe. Čak volim i košticu da glođem s obzirom da se uvek malo nahvata oko nje. Da li što ja starim, ali sve mi se više sviđaju ove zrelije. Mekše. Slađe. A i lakše se otresu...

Iliti skrpiti igrača, često se ovaj izraz primenjuje u fudbalu za jako grub start na protivničkog fudbalera. Naravno, posle ovakvog starta kartoteka radi svoj posao od strane sudijskog bibliotekara.
Nije lepo smejati se tuđoj nesreći al' nekada je draž videti umetnost čišćenja, još ako je štoper taj igrač, užitak je zagarantovan. On zna tačno kako da izdigne napadača do zvezda i to u trenutku kada ovaj probije sve moguće linije odbrane, ipak je on majstor za ovakve stvari, hoću reći za čišćenje.

Urolog.

Dobro da bolje ne može biti.
Jer, kako god pogledaš, preko je bolje.
Preko grane je zapad, nekada Trst a danas EU.
Preko Dunava je bila zemlja Sovjeta, komunistički raj.
Preko Save je Vojvodina, tamo žive prečani a kažu da je njima lepo.
Preko brda bolje rađa šljiva a i bliže su gradu.
Preko ulice je ono novo naselje, imaju i igralište.
Preko puta tvojih vrata živi ona komšinica...
Ima nešto u tome, mada ima i u onome: "Mali brata rek`o, neću ovo mleko, hoću ono tamo jerbo je daleko".

Dan 1. Ustaneš, odeš na posao, dođeš kući, izblejiš na Vuki, odeš da spavaš
Dan 2. Ustaneš, odeš na posao, dođeš kući, izblejiš na Vuki, odeš da spavaš
Dan 3. Ustaneš, odeš na posao, dođeš kući, izblejiš na Vuki, kresneš nešto, odeš da spavaš
Dan 4. Ustaneš, odeš na posao, dođeš kući, izblejiš na Vuki, odeš da spavaš
....
Shvatate šta hoću da kažem....

Opis osobe koja se na nekom javnom mjesto ponaša nevjerovatno slobodno i bahato, kao da posjeduje zrak koji ljudi udišu oko njega.
Klasika, razbacivanje, samo mu fali kauč da se izvali i počne da zapovijeda.
Prosto vrišti iz njega taj stav "boli me uvo za sve, ovo je moja teritorija, moja pravila, tako da ću se ponašati kako ja hoću, a vi.. ako vam se ne sviđa, znate gdje su vrata!"

Normalno da nekad prevarim nekog. Zajebi ti to šta sam se sa kim dogovorio, eto, sad mi bolje ovako i ćao, kraj priče. Nema tu šta ko da se ljuti. Jesam ja rekao da to neću uraditi, ali vidiš, bolje mi da hoću. Zato što ću onda imati više, uživati, pojebati.

Ljudi to razumeju. To je normalna stvar. Nije problem da nekoga ojadiš za ličnu korist, podrazumeva se. Al' ako to uradiš tek tako, e jedino tad se postavlja pitanje za čijeg kurca zdravlje si to uradio.

Preparat za potenciju koji se koristio pre dolaska vijagri, cijalisa...
Moć prirode.

Najvatreniji navijači holandske fudbalske reprezentacije. Nebitno o kakvom sportskom ili kulturnom događaju je reč, oni su uvek tu da "oboje" sve u narandžasto.

Srećnog li detinjstva. Nismo imali iksBoksove, Soni plejstejšne, Sege, Gejmbojeve... Jebo te, pa nismo imali ama baš ništa. Nismo gledali Naruta, Zmajevu kuglu, Nindža kornjače, Moćne rendžere, Duška Dugouška, Dizni crtaće... Doduše, ovi Dizni su tad počeli da se crtaju, ali džabe, kad nismo imali televizor. Tad smo terali kotur kroz ulicu, krali bostan, gađali se praćkom, igrali žmurke. Žmurke pogotovo kad je počeo Drugi svetski rat. Tad smo počeli i sa paljenjem žita. Bila je to luda igrarija.
Pa kad se setim Belke, moje prve ljubavi. Svako jutro mi je darivala čašu mleka. Kasnije smo je pojeli.
Hoću nazad svoje detinjstvo!

Ti ne znaš istinu. Veruj mi je bih ti rekao. Al opet sa druge strane i ne mogu. Nije da neću, hoću ja ali ne bi to da ti kažem direktno. Bolje da te pripremim za to, onako okolo da krenem, polako dok ti skroz ne popizdiš, dok ti ne nabijem pritisak 300 sa 200, iz ušiju ne počne da ti izbija para kao Ćiri kroz Šargansku osmicu u najboljim godinama i lice ne dovedem do boje babunove guzice. Tada će ti verovatno biti lakše da podneseš ono što ću tek da ti kažem.

Izrac koriscen najcesce od strane dece uzrasta do 10godina. Obicno signalizira udarac "iz sve snage" sa jednog kraja improvizovanog decijeg igralista na drugi kraj. Inace, to je cesto koriscen signal u fudbalu kad je bolje da sagnes glavu nego da je izgubis.