Rečenica koju su svi bezbroj puta izgovorili, misleći na omiljeno sastajalište svih Beogradjana. Fenomen je to što spomenik koji se toliko puta pominje nije spomenik konju, već njegovom jahaču. Činjenica je to (proverio sam lično, kad sam radio anketu za članak) da od deset ljudi koje sretnete kod konja, osam neće znati ko je osoba koja je na konju. Neverovatno zvuči, ali još neverovatnije je što ta ista osoba ima i ulicu nazvanu po njemu, odmah pored, kroz koju dnevno prodje hiljade ljudi. Njeno ime svi znaju.

Kad ti to kaže mlađa sestra, ne znaš da li ide da kenja ili da se slika.

odgovor detetu gde ste vi pošli i istovremeno odgovor vama gde su vaši roditelji išli...

Seljački izraz ljudi koji nisu odmakli od kućnog praga,kojima je sve u životu što su videli kućno dvorište i druženje sa par seoskih baraba i lokalnih alkosa.

Često se može čuti od naših ljudi koji žive u dijaspori i čije 'tamo kod nas' priče često zajebu i romane Isaka Asimova.

Popularni naziv za dva najbolja restorana hrane sa roštilja u - verovali ili ne - Zagrebu. Restorani se, inače zovu, MZ i Mitnica, ali ih svi zovu "kod Srbina", jer je gazda, Milan Labus, Srbin, a takođe i šef kuhinje, Voja Miličević iz Kruševca. Više o tome.

Loš izbor restorana za ručak.

Glavni razlog zbog kojeg vas roditelji kao male nisu puštali na rodjendan nekog drugara

Savremeni nacin u svetu elektronskih komunikacija da se nekome stavi da znanja da je glup.

Najveća i najčešće izgovorena laž.

Lanac trgovinskih radnji robe široke potrošnje lokalnog karaktera. U zavisnosti od kraja ima različita imena "Kod Sime", "STR Lika", "Mali Miloš", "Market Marko"... Karakterišu ga mali prodajni prostor (voće i povrće ispred), standardni asortiman robe (nema sve od svega, ali ima od svega ponešto) i mogućnost kreditiranja građanstva sa proizvoljnom kamatom (tzv. crta). Zbog načina zaračunavanja kamate po slobodnom izboru vlasnika je i nastao naziv trgovinskog lanca.

Rečenica koju izgovara osoba, koja pamti najmanje jednu državnu zajednicu u kojoj je bila Srbija, pre nego što je ponovo postala nezavisna država. Ista grupa ljudi još uvek koristi izreku: "Baš me briga što Mađarska nema more."

Kratko ošišane babe, kojima se diže jezik iz neobjašnjenih razloga i ne mogu da zaćute (Pretpostavka: Ni muževi više ne mogu da ih gledaju, a kamoli da ih zajašu). Ovakvi primerci vrste bi te odmah naguzili, da im se umesto jezika diže nešto drugo. Guze i oni, ali na sve ostale načine. Obično se nalaze na čelu nevladinih organizacija, tužilaštava i političkih partija. Likom najčešće podsećaju na tolkinove sile zla iz srednjeg sveta koje su zaposele dubine planine Morije. Dokaz njihove potencije se nalazi i u višku testosterona koji se agresivno ispoljava prema pripadnicima drugih vrsta. Žive i u vlažno-mutnoj kao i u suvo-čistoj sredini zavisno od toga za koga rade i ko je na vlasti. Zato ih neki naučnici svrstavaju u vodozemce. Ako te uzmu na zub, bolje ti je da menjaš identitet, jer postaju prava noćna mora.
Mere zaštite: Nikako ne govori da si Srbin. Ako i nemaš drugog izbora, onda reci da si srpski gej ili da te žena redovno fizički zlostavlja po kući, kao i da si perfektna domaćica, jer ova vrsta ne trpi pripadnike suprotnog pola sa istim nivoom testosterona.
Najbolje bi bilo da promeniš nacionalnost u Amerikanca ili Albanca, jer njih najviše vole. Nikako ne govori da te je pokojni deda savetovao o životu, jer će i dedu i tebe proglasiti fašistom. Trudi se da nosiš što više radosnih boja na svojoj garderobi. Neće te napasti ako ih budeš podsećao na štiglića ili na nekog lika sa fashion TV-a. Neka ti iz usta izlaze samo sledeće reči: EU, USA, ljudska prava i demokratija. Nikako ne spominji stradanje srpske dece na Kosovu, jer ih to vređa.

Šaljiv izraz koji se koristi u pojedinim situacijama kada nama nešto potrebno u tom momentu nije dostupno, ali kao efikasnu zamenu imamo nešto još bolje i efektnije.

Često ima smarača koji postavljaju glupa pitanja, pa im se često i odgovara na glup način..

Česta rečenica u svakom muškom društvu. Treba da se gleda fudbal, da se cepa PES na Sony-ju ili da se igra poker, ali nema interesenata koji bi ponudili svoju rezidenciju za ovaj hepening, jer ih nakon istog očekuje pranje ogromne količine sudova, izbacivanje gajbi sa praznim flašama od piva ili vetrenje stana od smrada cigareta, naravno sve propraćeno neizbežnim komentarima ukućana ("Au, koliko ste to popili", "Hoće li ovi tvoji skoro, hoću da spavam" i sl). Obično u takvim dogovaranima oni sa najtanjim živcima prvi popuste, i svesno se žrtvuju, da bi neko iz mase zatim dodao čuvenu rečenicu "E mogli smo i kod mene"

Суперлатив женске оћности. Кад дође до овог питања, рачунај да се потенцијална швајс комбинација отворила два прста. Ипак до овог питања стижу само искусни чарлишини, тј. они који одвајају пичке ко шашу од кукуруза.

Izreka koju oženjeni navode kao razlog za uzdržavanje od šaranja. Čemu bacati kintu na pljesku, kad možeš da uživaš u blagodatima domaće kuhinje. Jeste pljeska sočna, slasna, dojajna, ali brate, rizikuješ holesterol, gojaznost, infarkt. Šnicla koja te čeka kod kuće možda jeste prepečena, možda se već i ohladila, ali tvoja je, kakva je da je. Aukurac!

Izgovor koji se koristi kad se objašnjava da ti je neko rod a nije.

Izraz koji označava uvek bogatu ponudu hrane, veliku gozbu kao i neminovno prejedanje kod određene osobe, usled cega si prisiljen da otpuštaš kaiš najmanje dva puta.