Čovek koji i kad progovori tihim glasom, svi zaćute da ga saslušaju. Suprotnost je budala koja se dernja iz sveg glasa a niko je ne sluša.

Spust za dojučerašnje stanovnike Pičkovca na Mlavi koji se danas furaju da su urbane gradske face.

Gužva. Velika koncentracija ljudi na jednom mestu. Podseća na fudbalere koji se skupe u kaznenom prostoru i čekaju igrača da izvede korner udarac.

Stanje koje je neiscrpni izvor inspiracije. Opisano je na milion nacina i nikada se niko nije usudio da ove opise kritikuje, jer svi razumeju ozbiljnost situacije. Propraceno je mnogobrojnim Jao jeeestee...lol i svesrdnim saosecanjem. To vise nije puka fizioloska potreba, mi smo je digli na visi metafizicki nivo, jer to je ta nit koja nas povezuje sa gomilom srodnih dusa, i ko zna kome se bas u istom trenutku isto tako mnogo kaki; u autobusu, u skoli, na njivi, ili na nekoj ravnici koja nije obdarena bar lepim zbunom koji place za djubrivom.

Naš narod je poznat po tome što se krsti za svaku začuđujuću pojavu. Dobro, ne svi Srbi, daleko od toga, ali veliki deo naroda to praktikuje. Sve je to praćeno rečima "iju", "pu pu", sa brzim kršćenjem (tri puta, naravno).

Napredniji oblik toga, odnosno, još veće isčuđavanje (kada nas nešto baš zaprepati/začudi/na čudan način obraduje) je kršćenje praćeno rečima "da se krstim i levom i desnom". Pošto se hrišćanski svet krsti desnom rukom, onda shvatate da je ta izjava data pod utiskom nečega zaista nesvakodnevnog.

Najnapredniji oblik začuđavanja je "da se i nekršteni krste" odnosno, da čak i nekrštene osobe (ateisti ili vernici koji nisu kršteni) ne mogu ostati ravnodušne na ono čemu su upravo bile svedoci.

Kažu stariji ljudi: Svi smo mi djeca dok su nam roditelji živi. Isti ti roditelji se nikada nisu pomirili sa činjenicom da su njihova djeca odrasli, samostalni ljudi. Udatoj kćerki će reći da ne pije kafu jer će joj izrasti rep a sinu od 40 godina će nuditi 20 eura da kupi nove farmerke jer ne razumije zašto su njegove pocijepane na koljenima.
Najgore od svega je što vjeruju da su im potomci nesposobni da se rukuju sa poznanicima na ulici. Svakom se bar jednom desilo da rece mu je majka ili otac u prisustvu treće osobe rekla: Pitaj se! Jer da ta naredba nije izrečena vi biste kao bivol stajali pored.

Simfonija pucanja kurca. Bolenje uva. Pandan američkom ''zero fucks were given that day''. Poseban efekat ima ako se koristi dugouzlazni akcenat na ''e'' u reči ''jebe''.

Narodna izreka koja na najslikovitiji način objašnjava naizgled komplikovani mentalni proces koji se odvija u dve različite glave i zbog kojeg dolazi do transfera blama. Pomenuta pojava je prisutna u skoro svim segmentima društva sa izuzetkom filmske industrije za odrasle, iz očiglednog razloga prirode posla u istoj.

Devojke koje vole da se druže sa muškim društvom jer kako one to znaju da kažu ''to je zato što se bolje slažem sa muškarcima nego sa devojkama''....Laž. Vole da su u muškom društvu, i to često da su jedina ženska osoba u društvu ne zato što se ne slažu dobro sa ostalim devojkama, nego zato što pate od toga da joj momci posvećuju pažnju i da su uvek svi muški pogledi usmereni samo ka njoj jer to hrani njenu sujetu. Oseća se zadovoljnije i poželjnije.

Srpska alternativa za "Ima se - može se".

Vrhunac opuštenosti i ravnodušnosti na događaj ili vest koju upravo čuješ.

Kondom koji će ostati da se mazi i razgovara sa ribom nakon što ti zapališ kući.

Kažeš kad žena pomeša ova dva glagola, pa ispadne smešno.

Osoba koja se blanjuje je zapravo "mesecar" (kako kazu, neki ljudi zbog mesecevih mena ustaju nocu i ponasaju se kao da su budni, a u stvari su u dubokom snu).
Ako zelite da znacenje izraza bude uprosceno, onda mogu reci da je blanjivanje sinonim mesecarenju.
Medjutim, ipak postoji znacajna razlika, jer kada se neko blanjuje on ima uvek vrlo agresivno ponasanje u smislu lomljenja stvari po kuci, skidanja i rasrafljavanja lustera (koje ujutru kad je budan ne ume da natrag zasrafi), skakanja kroz prozor (bez bilo kakvih povreda, ogrebotina itd), polivanja drugih hladnom vodom u cilju gasenja pozara koji naravno ne postoji..itd; a kada se kaze da neko mesecari onda se obicno ima slika osobe koja dok je u dubokom snu seta sa rukama ispruzenim ispred sebe i ne radi nista od prethodnih dramaticnih radnji.

Kuknjava usled 12 godina studiranja fakulteta za koji je inače potrebno maksimum 5 i odbijanja finansiranja od strane porodice, poznanika i prijatelja jer su svi provalili da je u pitanju loše ulaganje.

Najžešći bedak. Kao dete bez osmeha, zima bez snega, veza bez seksa. Sve je tu, ali ipak nešto fali. Nije to ono najvažnije, može se igrati i igra se bez mrežice, ali ona je neki šlag na torti koji presudjuje na kom će se terenu igrati.

Najbolji primer za ovo su pornici na TV1000. Tamo se svi kao jebu, a ne vidis da ikom nesto ulazi.

Jebo bi je.

Ne može se reći da je ultimativna fora za muvanje, jer ovo koristi čovek koji se sa logikom pozdravio. Ne poštuje onu čuvenu doktor Hausovu tezu o muvanju i samoproceni, da se jedinice na skali smuvaju sa jedinicama, a desetke sa desetkama. NE!! Ovaj lik nije ni jedinica , ali muva ribu koja je 765 faktorijel. Sa šarmom prodavca praziluka i izgledom napušene veverice ustremljen je ka cilju. Svestan je neuspeha, ali ako pada, pada kao Spitfajer u plamenu, džiberski, a sa stilom, rušeći sve barijere i postulate. Taj lik treba da ima svacije postovanje!!! Ima bre da jebe!

"to je jedan nepovratno izgubljen osećaj,kojeg ću se sa setom,i iskrom u oku sećati dok budem ziv,ili potentan",tako nekako zvuci konstatacija na pricu o prvom poljupcu,ali onom pravom,sa usnama o usne,plus landarajući jezik.Muzičari,filmadzije,ugostitelji,svi igraju na kartu neprolaznosti prvog žvalavljenja,i ljudi nasedaju na to.Činjenica je da tri četvrtine ljudi ima traume,ili se pak radije trudi da zaboravi gorepomenuti dogadjaj.U stvarnosti,prve asocijacije na prvi poljubac su,mučnina sa elementima trovanja,fraktura nosa,ukus crnog luka,kvarni zubi i dve litre nikšićkog,i ponekad flesbekovi,sa slikama vas u kanalu pored prodavnica,i nasmejane kasirke koju zavede vasa maloletnička alkoholisanost.