Na salašu ima jedna baba
njen je unuk najveća baraba

Pet je popodne. Baba prilegla. Puštam muziku na zvučnike da joj vratim za ono buđenje juče.

SA MANJAČE KRENULI SU VUCI I ODOŠE PREMA BANJALUCI

Baba ustaje, od šoka je zanemela malo. Najzad progovara

-Ti tačno nisi normalan.
-Ajde baba, skuvo sam ti čaj.
-O sunce milo babino. Dođi da te ljubim. Da ti baka podgreje pilav?
-Nemoj bako jeo sam pre dva sata, nisam gladan.
-Ma kakvi nisi, vidi koliki momak, ajde ajde.
-Nemoj bako, molim te.
-Moraš.
-Dobro bako.

Jebiga, ne možeš ubediti babu da nisi gladan. I ovako sam debeo još kad ona počne da me hrani, gotov sam. Mada, što kaže pokojni deda, čovek je izgledniji kad se ugoji.

Malo sam prošao kroz selo danas. Ravnica ko ravnica. Upoznao sam jednu malu, dobra ko tanjir supe. Peta šesta kuća od mene. Bio joj prozor od sobe otvoren a sa kompa piči Hajde hajde ma zašto frajla sedi sama. Malo će mi trebati da se prebacim na ovaj fazon.
Rekoh:
-E izvini molim te, koja ti je šifra za wi-fi, samo da proverim fejs i vajber.
-Viber se kaže kod nas. A ko si ti?
-Ma ja sam tu, komša, peta-šesta kuća od tebe. Kod babe sam tu već par dana. Bane.
-Aha, pa lepo, ja s....
blow kiss fire gun we need somebody to lean on
-Halo?
-Ej Debeli, gde si?
-Evo, kod babe, što?
-Aha, kad ćeš do Begea?
-Pa ne znam, za par dana, što?
-Dobro dobro, nema veze. Ništa aj.
-Aj.

-Izvini molim te.
-Hahahahahah.
-?
-Debeli? Pa i nisi debeo.
-Ma to mi ostalo iz detinjstva. Kako se zoveš nisi rekla.
-Melanija.
-Pa baš lepo i neobično ime. (smešak)
-Pa baš ti hvala. (smešak)
...
gledanje i smeškanje
...
-E a šta si rekao, čiji si unuk?
-Ma baba Gospave, znaš je sigurno.
-Ma kako ne znam, divna bakica.
-Nego daj mi taj vajrles.
-Ma ajde udji lepo, popijemo sok neki pa lepo sedi.
-E baš si ljubazna.

Nastaviće se...

Направили ми ову кућицу. Везали ме, и доносе ми остатке њихове хране, кад има... Жалим се. Кукам. Цвилим. Лајем. Узалуд. Покушавао сам и да се ослободим, да побегнем, да се осамосталим. Покушао...
Понекад ме пусте да се прошетам. Обично се тада залепи неки паразит за мене, па ми се смучи тренутна слобода. Дупло је платим. Пије ми крв и пије и пије... Не пушта... А ја се гризем, глођем, гребем, покушавајући да га се отарасим.
Кењам где стигнем. Најчешће, како сам везан, кењам у својој кући и око ње. Због тога ненормално много смрдим, што другима често смета. Али ја сам такав какав сам. Очекујем да други чисте моја говна. Очекујем. Али не... Највише волим да се посерем онде где је чисто, у зеленилу у неком парку. И не размишљам да л' ће другима да смрди и да л' ће неко да угази у моја говна. То је мени небитно. Ја често пливам у својим и туђим...
Сви редом ме пљују, псују и газе. Неки ми се радују. Кажу да сам добар. Ја машем редом. Радујем се кад ми се укаже бар мало пажње. Неки ме се и плаше, док други знају да пас који лаје не уједа, па су равнодуши на моје претње. Сувише сам мали ја за њих. Они су велике силе, а ја тек обичан српски пас.
Са осталим џукцима из краја пљујемо једну странкињу - чиваву - Фифи. Лицемерна је. Послушна улизица трпи разна срања и јебавања како би спавала у стану са газдарицом и добијала редовно воду и храну. Газдарица јој чак и говна чисти, а ова стално кења по каучу и стану уопште. Смешна нам је. Пре ћу да будем у говнима до гуше него да се повинујем неком и да носим оне геј розе чипкасте хаљинице.
Па ипак, и ја трчим, машем репом, глумим идиота јурећи лопте и гране које ми други бацају. Ни сам не знам зашто то радим. Биће да је генетика начинила идиота. Пљујем Фифи, а исти сам идиот. Само што лошије пролазим.
Увече лајем, јер тако морам. Нањушим лопове на километар од куће, ал ме газда често због тога шамара - каже да му не дирам пријатеље. Тако често гледам како нас пљачкају и ништа не радим да то променим. Не смем. Чуо сам да ако уједем руку која ме храни може да дође до боц боца боц па да ме успавају. Скоро су једног везали у џак и бацили низ реку. Ненормално се плашим тога, па машем репом и лижем прсте онима који су изнад мене.
Све у свему, неспособан сам да ишта променим, и дозвољавам да ми паразити уништавају крзно и крв. Свестан сам чињенице да сам се родио, да живим и да ћу да умрем као само један обичан српски пас. Само један обичан српски пас...

"niz moravu vetar duva" - narodni pevac,iz malog mesta u unutrasnjosti,peva o lokalnim prilikama i sanja o svetlima velegrada
"prodo je i poslednju kravu da bi na estradi stekao slavu" - narodni pevac odlucuje da ulozi sve sto ima u svoju buducnost i polazi u beli svet da okusa srecu.
"mala soba tri sa tri,a u sobi ja i ti" - zivot u gradu narodnog pevaca je isprva skroman,a pocetak, kao i svaki pocetak, je tezak.no,narodni pevac je resen da uspe.
"koka kola,marlboro,suzuki" - narodnom pevacu je konacno krenulo.umesto domace ljute sada pije koka kolu, umesto drine kupuje marlboro.izlazi u diskoteke,umesto ispred zadruge i njegov zivot pocinje da lici na onaj koji je eventualno mogao videti na reklami.nikom nije lepse nego njemu.
"vodka i dzin, to je sada in. dobra lova, brza kola,ribe oko stola" - narodni pevac je prevazisao klasican zivot sa reklame i postao je trendseter.posto pije dzin,to je onda in. vremena su druga i brzo se zivi,nova riba novi splav i tako svaki dan. za sve nase ludosti holivud je mali.
"plava motorola, najskuplja nova kola,gucci i armani..." - narodnom pevacu ide bolje nego ikad. ali on se uzdize iznad materijalnog i on ne zeli takvu da povede na kafu: gleda bazen,gleda sprat,pita jel to rolex sat..to njemu ne treba.
"kao monte carlo sija montenegro" - narodni pevac se okrece visokom drustvu i inostranstvu. sada pije martini i to suvi, igra rulet, seksipilan je i galantan, svetskih manira - kao 007.
"diskonektuj se s neta,odjavi se sa ceta" - narodni pevac se okrenuo ucenju stranih jezika i mora da ide u korak sa vremenom i novim tehnologijama. time promovise i svoju ozbiljnu zabrinutost za globalne probleme, kao sto je otudjenje medju ljudima.

Ovo su rijeci koje se najcesce cuju u kladionici kad neki skrti igrac udje da podigne dobitak, a sve u cilju da ne bi morao radniku kladionice da ostavi baksis, jer naravno "drug" ciji je zapravo tiket ce odmah da posumnja da je zakinut za 2-3 evra...

Kada sa clanom porodice/komsijom gleda Evrosong/Farmu/Veliki Brat i na osnovu svog "instinkta" pogodi ko ce pobijediti. Nakon sto je uspjesno pogodio pobjednika,doticni Balkanac ide po komsiluku i likuje kako je pogodio pobjednika rijaliti soua koji gleda pola njegovog grada/sela/itd.

Druga verzija je kad se pred jednom osobom doticni kune da ce taj i taj da pobijedi,a nakon sto bas taj izgubi,Balkanac ide po selu i likuje kako je pogodio da ce neki lijevi pobijediti.

LOKACIJA: Najčešće na periferiji glavnog grada, prednost imaju divlja naselja. Bonus ako se nalazi na klizištu ili pored autoputa. Asfaltirani prilaz nije neophodan. Ali zato kapija sa gipsanim lavoima jeste.

VELIČINA: Minimum Prizemlje + 2 sprata, ne toliko zbog potrebne površine, već zbog visine, kako bi komšiji bacila što veću senku na dvorište. Veci deo objekta je prazan, a zimi se greje samo jedna soba.

BOJA: Prepoznatljiva crvena boja nezavršene fasade od giter blokova čini ovakve objekte vidljive kilometrima daleko. One kuće koje se pak završe moraju biti od crvene ili banana žute.

NEOPHODNI DETALJI: Pored glinenih lavova (negde i orlova, ili kombinacije lav-orao) na kapiji, nužno je napraviti i ogormnu terasu sa ogradom napravljenom od betonskih oblih stubova.

OGRADA: Masivna, betonska iili zidana, iako je deblja od noseceg zida, nije nikako viša od 1,2m, sve da bi se videla kuća i dvorište. Ograda ima prioritet kod malterisanja u odnosu na kuću.

GARAŽA: Vrlo retko se pravi, najčešće samo nadstrešnica da bi se videlo čedo od Mercedesa ili BMW-a u dvorištu.

ENJOY, bješti neon. Neko je skoknuo u ofsajd budućnost i doneo gomilu strašnih uspomena. Mudre su i poučne. Predskazanje trajektorije serpentine kojom će civilizacija gmizati. Dakle, ENJOY!

Slike društvene disocijacije, beskonačno naporne dokolice, dekadencije bez kriterijuma i granice, involucije svih vrednosti, potpune dezorjentisanosti pojedinca i krajnje društvene atrofije do bezobličnog rudimenta. Svi problemi su rešeni, pa čak i oni sofistički, ljudima preostaje samo da uživaju.

Degeneracija ljudskog bića se koriguje implantima, protezama, graftovima i veštačkim organima a nesavršenost mašina se koriguje time što su one sve humanoidnije i socijalnije. I što je ljudsko biće kibordskije a androidi replikantsko humanoidniji pozorište je zanimljivije. Teško shvatljivo tvistovanje za boeme. Za inženjere je to samo puki izazov i mlaćenje para uz okačenu poruku: mi to možemo a vi napišite ode i poeme o fenomenu ako će vam biti lakše. U prevodu, možete da ga duvate, odosmo mi dalje. Napravićemo vam pičketinu po želji sa pravim feromonima. Merlin Monro, Adrianu Limu ... koju hoćete ... pa ćeš i ti masni, cvikeravi, ćelavi bubuljičavko od metra+žilet sa Jogurtovog avatara jebati vrh pičke. I što je najvažnije za tebe, tvoju sujetu i mačoizam, one će biti uverene da si ti alfa mužjak planete, njeni feromoni će ti parati mozak ali će ona sama biti gluva za feromonski ples neuronima jer tvoji feromoni su realno grozni. Ona će zubima parati sopstvene i tuđe vene samo zbog tebe i na kraju, umreće zbog tebe. Toliko je moćan taj naš softver. Odoli ili ENJOY. Apdejtovanje ili zamena starog modela za novi uz 50% popusta. Godišnje dopunjavanje rezervoara feromona – gratis! ENJOY!

I taman da neshvaćen upadne u ofsajd prošlosti i zaborava – dobićemo nastavak. Nastavak kao novus spiritus movens ili memorijski rifreš prošlog dela ili optimistička korekciju ili možda najavu novih ciklusa tame i dekadencije. Biće da je ovo poslednje. Očigledno neko to zna. Neko je ponovo bio u ofsajdu budućnosti.

Dno metropole budućnosti je identično dnu metropole srednjeg veka, roštiljijada, gatanje, zabava, tezge, cirkus, jurnjava, ubistva ... Na višim spratovima su režiseri života i smrti. Bogovi. Oni stvaraju, kreiraju, planiraju, programiraju, repliciraju ... I baš kao što bi običan smrtnik stao pred Bogom i naravno zatražio poboljšanje i produženje života, replikant je to isto učinio pred svojim stvoriteljem. I baš kao što bi Bog odbio takve zahteve običnom čoveku, stvoritelj je odbio replikanta. Zaigrali se Bogova.

Nešto mora da se citira i u originalu, jer original je jedan jedini. On je savršen i nedodirljiv. Dakle: „All those moments will be lost in time like tears in the rain“. Voleo bih da imam um autora ove rečenice, mada sam sasvim zadovoljan i sa ovim kojim osećam njenu lepotu, poruku, značaj ... I to je nešto ... ili možda nije ... jer će svaki blistavi trenutak, svaki orgazam, svaka pobeda, uspešno rešena jednačina, uspešno očitavanje, merenje, pa i svaki poraz i gubitak, nestati u beskraju vremena kao suze na kiši. Ali dok kiša ne padne ... ENJOY!

Neophodna vještina svakog dilera.

05:00 - Ustajanje, traženje gaća, čarapa i radio stanica na tranzistoru iz šesetreće.
05:30 - Posle par odslušanih numera, čeka se prevoz ili se ide pešaka do lekara, usput se uzimaju novine.
05:40 - 06:00 - Vreme kada se stiže i zauzima busija na šalteru za knjižice.
06:05 - Nakon ostavljanja knjižice na šalteru, izlazi se iz zdravstvene ustanove i ide se na pijac i da se prelistaju novine.
06:30 - Vreme kada se stiže na pijacu i sreće se vršnjak (ako ima živih, ako ne onda neko približnih godina) sa kojim sledi ocrnjavanje današnjice i naklapanja o "srećnim vremenima", u međuvremenu se kupi koja glavica crnog i belog luka, ponekad u kesu upadne jos što-šta.
08:00 - Vraćanje u zdravstvenu ustanovu i svadja sa mlađim ljudima koji su tu, jer ne ustaju da baba/deda sedne, bez obzira što čovek jedva diše i što ima mesta za sedenje u čekaonici. Nakon par minuta naklapanja penzos seda na toliko željeno mesto, uz neprestano gunđanje.
10:00 - Završen pregled kod lekara, ide se kući da se gleda popodnevni dnevnik, ali pre toga se ide do obližnjeg parka da se sretne još koji vršnjak radi još koje trač partije.
11:50 - Vreme dolaska kući, gundjanja kako mu/joj nije dobro, grabljenje daljinskog i puštanje dnevnika uz gromoglasno psovanje.
12:20 - Po završetku dnevnika ide u svoju sobu seda pored prozora i snajperiše kraj, sa vremena na vreme drekne na dečurliju koja se tu igraju, da ne galame, to traje par sati, taman da se vidi kada i kako komšiluk dolazi sa posla.
16:00 - U medjuvremenu se ručalo, izogovarala se okolina sa komšikom (takodje penzionerkom), sada sledi gledanje serija uz ponovno grabljenje daljinskog i gromoglasno psovanje. (kada je u pitanju baba,deda u to vreme spava)
20:00 - Odgledane su sve turske, španske, 'talijanske serije, i još par čije je poreklo nepoznato, zatim sledi gledanje dnevnika.
20:30 - Dnevnik odgledan, zatim sledi gundjanje kako na nju/njega niko ne pazi, niko ne pita kako je, da li joj/mu treba nešto, i kako se oni nisu tako ophodili prema svojim roditeljima i svaka 2 minuta ponavljaju "čime sam ja ovo zaslužio/la".
20:45 - 21:00 - Vreme odlaska na spavanje uz nastavak gundjanja.

Почетак реченице којом пројектујемо своје глупе поступке из прошлости на апстрактну јединку.

Lako!!!

Posledica dobre rakije zadušnice na srpskim sahranama.

Obično se ljudi strpe dok kukavca ne posade u zemlju, a posle toga se opjane kao ćurke, pa moraju da ih nose kući.

Граматички екстремно неисправна флоскулетина зацементирана у говору нашег народа.
Користи се спорту, када се човеку који се суши ставља до знања да ће по завршетку партије имати могућност да бира неког од играча који су изгубили меч, те ће са одабраним одиграти наредни.
Неправилност је наравно у томе што играчи нису нигде изгубљени већ су изгубили партију.
Толико уврежена у свакодневни говор, да је овако изговарају чак и академици и професори српског када играју баскет или викторије.

Izgovor za nastalu pegla situaciju.

Vrlo čest razgovor između čoveka koji radi nekih 20 godina "preko grane" i našeg čoveka (koji nema ni kučeta, ni mačeta).

Ne, nije kad promašiš poslednju utakmicu na tiketu za veliku lovu, već kad promašiš prvu uatkmicu, a onda ispratiš sve rezultate do kraja i vidiš da ti je ta utakmica jedina koju si promašio!

Instant-teleport u vilu Hju Hefnera.

Критеријуми заљубљености мушкарца. Степен када пређеш праг своје сопствене толеранције емоција. Ситуација у којој прелазиш из разузданог Чарли Шина у питомог Роса из Пријатеља.
Све те муње са лептирићима по утроби и твојим површним емотивним "слатка-је-к'о-дијабетичерка" стањем изгледају смешно у односу на два критеријума која схватиш озбиљно тек када после пар месеци бациш поглед назад.

Ogleda se u tome da se sa ortacima dogovori taktika o jednom zaustavljanju u najbližoj i najjeftinijoj kafani zbog alkoholisanja, čitaj dolivanja goriva i podmazivanja motora, prije izlaska u grad.

Opis čovjeka koji ne zna piti pivo iz flaše!
Jebi ga , neiskustvo čini svoje, pa dotični začepi cijeli otvor tako da nema dotoka vazduha i nastaje problem malog cuga i sporog ispijanja!