- Brate ne mogu da verujem, kad god plešemo u klubu, nešto uradi guzicom i digne mi se.
- Au, pazi. Sve ti to piše u jednoj knjizi koju mogu da ti posudim. Prouči je dobro , trebaće ti. Zove se "Kako da dresirate svog zmaja", a saveti za tvoj problem se nalaze od 85-89 stranice.
- Jebote ti to sve naučio napamet?
- Naravno, šta misliš otkud toliko trebi oko mene u zadnje vreme.

Ulazite u haustor, ona se kikoće i lupa štiklama. Sapliće se o stepenik i viče IJU! Psssst! šištiš jer komšiluk samo tako nešto i čeka. Eto vas u stanu.
Ona se osvrće:
- Ijao što je lep fikus!
Sklanjaš čarape sa fotelje i guraš ih u džep, skeniraš prostor da nema još neka bomba.
- Nije fikus; to je dracena...
- Ma šta god... A jel si video onu što je stajala tamo kod bubnjara, kako je debela?!? Baš je debela a kakav nakit nosi, prava seljanka...
- Nisam video, gledao sam tebe.
- Pa naravno... A ona sa crvenom kosom, što imala onaj krzneni prsluk, šatro leopard, moja maca a ne leopard, jesi vido nju? Kakva seljanka...
- Nisam ni nju video, zato što sam...
- Ijuu a jel si ti neki naučnik? (Gleda po tvojoj polici sa enciklopedijom umetnosti.)
- Pa, nisam… student sam. Istorija umetnosti...
- Istorija... jao kako sam bila slaba iz istorije, nikad nisam uspela da zapamtim nijednu godinu…
- Ovo je istorija umetnosti...
- Molim? Pa to kažem, sve te bitke, to je tako teško...
- Ovde se ne uče bitke, nego umetnost, slikari, arhitekt...
- A pa tako reci: slikarstvo! Znači slikar? Pa jesi nešto naslikao? Gde su ti slike? Imaš onaj čiviluk za slikanje, kako se zove... nešto na štrafte…
- Štafelaj... Nemam, ja nisam slikar...
- Kako nisi slikar? Pa sad si rekao...
- Rekao sam istorija umetnosti; učiš da tumačiš umetničke pravce…
- Da tumačiš?!? Nešto kao prevodilac?
- Ne bih rekao; više da umem da raspoznam pravce u umetnosti, i logiku umetničkog razvoja...
- Jao to je mnogo komplikovano... a jel imaš sestru? Kolko ti godina ima sestra?
- Nemam sestru, jedinac sam. Otkud ti sestra?
- Pa vidim crvene jastučiće na trosedu, to je tako ženski, a imaš i taj fikus...
- Dracena...
- Ma nema veze... Znači nemaš sestru?
Donosiš piće, hladno belo vino, šardone iz 2002.
- Nemam. Piješ bel...
- A šta si to doneo? Neki sok? Od jabuke? Molim te samo bez šećera, ne pijem ništa sa šećerom!
- Ovo je vino, belo vino...
- A jel imaš šampanjac? Ono što puca kad se otvori?
- Pa... nemam, imam Šardone...
- Ne pijem belo vino, to je kiselo.
- Šampanjac piješ, to ti nije kiselo?
- Šampanjac je šampanjac, to je otmeno...
- Otmeno? A šardone nije otmen?
- Šarbone je kiseo!
- Nije šarBone, nego šar...
- Kako god, kiseo je! Jel mogu da podignem noge na fotelju? (Podigne ih ne čekajući odgovor. Štikla joj se zabada u tvoju kožnu fotelju. Gledate se. Ona počne da se vrpolji.)
- Pa što sediš samo tu, tako?
Ugasiš cigaru, ustaneš polako, sedneš na rukohvat fotelje, ona te gleda odozdo, trepće očurdama, ti joj položiš ruku na obraz, pa je spustiš ka sisama, ona počinje odmah da dahće i koluta očima, ti zavučeš ruku u sise, bradavica smežurana, ona dahće kao da tegli kamion na sajlu, sagneš se da je ljubiš, ona otvorila usta, taman guraš jezik, ona skače:
- UGASI SVETLO!!!
Ti odskačeš kao da te struje udarila… Uh, jebote, šta je bilo…
- UGASI SVETLO!
Ustaješ, gasiš svetlo, i vraćaš se.
- Spusti roletne!
Spuštaš roletne i vraćaš se.
- I ono svetlo u kuhinji!
Gasiš svetlo u kuhinji i vraćaš se. Sedaš u prethodnu pozu na rukohvatu, u mrklom mraku vidiš da ona koluta očima, i opet dahće. Malo se ljubite, njen jezik ko uspavana zmija se valja po ustima. Uzmeš je na ruke, odneseš do kreveta, baciš je kao stvar, spadnu joj cipele, dobra okolnost ne moraš da se trudiš oko toga. Skidaš je, ona drekne:
- NEMOJ DA ME GLEDAŠ!!!
- P…pa… ništa ni ne vidim, mrak je…
- NEMOJ DA ME GLEDAŠ!!!
- Neću da te gledam, u redu…
Skidaš je dalje, skineš sebe jednim potezom kao Kinez na trapezu, kreneš da joj smuljiš suknjicu…
- NE SKIDAJ ME SKROZ!!! (Povlači suknjicu preko struka, da joj dođe oko stomaka). NE SKIDAJ ME SKROZ!
Smuvavaš joj gaće, nakvasiš prstima međunožje, jedva se snalaziš u mraku, radiš na pipanje, ona leži kao fosna, ne pomera se, samo dahće kao fizički radnik dok nosi dve vreće cementa uz stepenice, ruke joj složene na krevetu sa dlanovima na gore (oči ti se malo privikle pa nešto i vidiš), ti je uzmeš za ruku da joj oližeš dlan i staviš ga na tukija željnog maženja, njoj ruka padne nazad. Nema veze, naciljaš joj ga naslepo, razmaknute noge...
- ČEKAJ, IDEM DA PIŠKIM!!!
Ležiš u mraku sa tukijem koji splašnjava dok ona prska u šolju. Čuješ je odande kako komentariše tvoje peškire, boju na zidovima, plastičnu zavesu oko kade i miris sapuna. Vraća se, tukidid ti izumro. Okrećeš se ka njoj dok ulazi u sobu.
- NE GLEDAJ ME!!!
- Nipošto, kažeš i ne pomeraš se.
Ona se trti da legne nazad, leganje joj otežava to što neprestano pridržava suknjicu oko stomaka da joj slučajno u mraku ne ugledaš strije koje nema. Legla je. Namešta se, na leđa, gađa istu poziciju iz koje je krenula na pišanje. Smirila se i počinje da dahće. Ti se ne pomeraš. Ona još malo dahće, okrene se:
- Ajde!
Ti ležiš bez pokreta, razmišljaš o Partenonu, korintskim stubovima, mikenskoj zlatnoj maski. Njene cipele na podu. Mrak.

**************
Sutra te zove drugar. Pita kako je bilo, otišo si sa opasnom malom, svima se bio digo na nju.
- Sine, kažeš, nije to tako kao što izgleda na prvi pogled…
- Šta bre pričaš, buni se ortak, jesi je raspolutio?!?
- Ni blizu. I, znaš, nadalje se isključivo ložim na pametne.
...iako znaš da će i to doneti svoje probleme sa sobom.

(Za to vreme u komšijinom stanu)

On jebe. On opet jebe...

Димитрије: И тако ти кажем...ајде видимо се, морам да идем.
Зоран: Важи, е како се зовеш?
Димитрије: Па већ сам ти рекао Димитрије Трајковић..?
Зоран: А не бре, мислим на фејсу?
Димитрије: Ааа на фејсу се зовем Јевросим Теофиловски...
Зоран: (записује) Како си рекао Јевросим..?
Димитрије: М'рш бре мајке ти га балаве!

Samo sto vise nisi dete.

-Kako mi stoji?
-Jeb'o bi te...
-Šta!!!???
-Kazem super ti stoji....

- Žare, divi onu preko puta. Joj, život bih joj dao da mi upropasti.
- Lepa devojka doista.
- Šta bre lepa, bomba! Ko li ono jebe da mi je znati? A da je startujem, a šta kažeš? Jooj, vidi je bre kakva je, evo već me podilaze žmarci. Kako ONOME da priđem?
- Pa priđi polako, spontano, staloženo, predstavi se lepo, reci da si je video ranije i da od tada misliš na nju. Pohvali joj boju očiju, osmeh. Ne zaboravi da je pitaš da li ima dečka.
- Oči... Osmeh... Zapamtio. Koji će mi kurac njen dečko, ona mi treba, da joj ja pokažem šta je prava muškarčina. Joj, kako bih je častio...
- Odlično, ponudi se da je častiš pićem.
- Je li Žare, je l' posećuješ ti ponekad ginekologa? Kakvo bre piće, kurcem bih je častio, odakle mi kinta za piće, znaš da sam sve pukao na onu dojavu za Bugarsku drugu ligu, glupi Bugari ni utakmicu ne umeju da nameste...

1 - Матори отвори хаубу и скроз десно ћеш видети... (Ломљење језика, дуга прича, давање детаљног упутства.)
2 - Што учиш ћалета како се праве деца? Седи ту и гледај мајстора. (Вади чекић, излази из кола, чукне мотор два пута, враћа се и пали Југа.)

A: Brate, je l' si čuo da je poginuo neki lik? Vozio neku Merdžu, oko 150km/h i zakuc'o se u kamion...
B: Ko ih jebe, takvih majmuna mi ni nije žao!

-Uh, uh! Vidi ga, kakav macan! Sigurno je dobar u krevetu.
-Jeste, jašta! Jebe k’o konj.
-Stvarno? (trep, trep)
-Aha. Jednom godišnje i to kad mu dovedu.

-Ćao, ima li slobodnih, nerezervisanih stolova ovde?
-Hoćete li da pijete ili?
-Da jedemo i da pijemo, nego šta?! Da vidimo je l bolja rana ođe, nego u našoj Germaniji.
-Samo izvolte.
-------

-Ćao, ima li slobodnih, nerezervisanih stolova ovde?
-Hoćete li da pijete ili?
-Što bi tebe boleo kurac šta ću ja da radim?

A: Ćemo sutra na jezero, malo na vatru i roštilj.
B: Ne mogu mrzi me!
A: Ma jašta, kako može da te mrzi?! Koj' ćeš kurac da radiš kući?
B: Ništa neću radim, mrzi me! Kapiraš ti da me mrzi...
.
A: Ne znam šta se folira? Mrzi njega... Garant navatao bivšu opet, pa pička ćuti, da ne bi ispao pička. Napljuvao je tad ko nijednu.
C: Ma gde bre, instalirao ludak Diabla opet, naložio se ko nezdrav.
A: A to jebe naše koke...

- E šta misliš o onom Maretu?
- O onom crnokosom?
- Da njemu.
- Ma njemu drugi nameštaju kurac kad jebe, smotan dečko do bola!

-Kad će mo na planinarenje?
-Debilu, to se piše sastavljeno!
-Joj brate neznam šta je, jebe me tasta tu ra pa mi sve ne što od va ja

-Je li bre, vas dve, da li vi i na WC idete zajedno? Čoveče, ne odvajate se, kad god pogledam, uvek ste obe na vidiku, a kad niste onda zovete jedna drugu.
-Pa dobro, nismo baš toliko, mislim ona mi je najbolja drugarica i tako...
-Imaš li ti još ljudi?
-Imam, ali nije isto. Ne mogu baš sve da kažem šta mislim.
-Da, kontam... E, eno ga i moj buraz, nešto ga nije bilo ove nedelje, sav sam se pogubio. Buraz, 'ćemo jedan naš krug oko centra?
(buraz tiho klimne glavom)
-E odlično, tebreks, ti si mi jedini koji mi ide sa desne strane, baš mi bilo čudno kad te nije bilo da šetamo nego samo kod kuće sam ti dolazio, prelež'o si to, a?
-Pa i vi ste k'o ''Kako si?'' i ''Šta radiš?''

Svima od srca želim nekog ovakvog prijatelja.