Највиши степен храбрости. Изнад њега нема храбријег. Сада већ та храброст прелази у лудост.
Персона која изговора ову упитну реченицу има мошнице као бомбе Бошка Бухе и иде главом ђе други неће ђоном. Он, једноставно, не размишља о узрочно - посљедичном слиједу догађаја већ само улази у опасну ситуацију. Јер, код таквих типова нервни импулси који носе поруку о опасности спорије путују преко аксона и дендрита до кортекса и осталих центара у мозгу, према томе нема шта да га спријечи у његовој намјери. Импулс када стигне до одредишта, тада је већ касно.

Возач: Спремите се, полећемо.
Студент медицине: Мајсторе, може нека зика?
Возач: Може.

♪ ♫ Kад би знао како чезнем док те чекам ту без надеееее, да ми дођеш са осмехом кроз шљивике и ливадеее ♪ ♫

Студент медицине: Свака част, мајсторе.
Возач: Хехехе, опуштено.

Било је касно поподне кад је аутобус на релацији Будимпешта – Београд почео да гази друм. Кренула је нека досадна киша, онако ситна и ретка а опет довољна да нервира и блокира све радове у пољу. "Ластин" бус је, пак, несметано кренуо пут српске престонице иако је једини застој правио пар брисача који је тешком муком успевао да постигне оно чему је намењен. Унутра, као и у свакој сфери живота, различити профили људи мада су им лобање биле некако сличне. На прву лопту, човек би рекао да као такви могу издржати пут до Београда без икаквих баријера и поткачивања али људска психа, темперамент, досада и, пре свега, навике диктирају другачији ритам. А пут је дуг.

Репер: Братори, ај леба ти, промени ту станицу или угаси то њесра.
Возач: Ало, мајмуне, немој да једеш говна иначе нећеш стићи ни до Кишомбора.
Репер: Брате, ништа нисам рекао, ај бар мало јебено смањи?
Возач: Да смањим Гагу Мирковић? Па да ли ти знаш да је моја баба из Касидола родом?
Репер: Поштујем, брате, само смањи.
Кондуктер: Је л' има овде неких проблема?!
Репер: Неће да смањи музику, брате!
Кондуктер: И не мора, Мићо одврни!
Возач: Волуме 86%?
Кондуктер: К'о Бог!

Пошто је репер изгубио битку два на један, Драгана Мирковић је завладала аутобусом. Нико се није нешто специјално бунио, осим "копије" Груа. Само је понекад бацио поглед пун мржње ка возачу и кондуктеру који су увелико расправљали да ли је Луче из Касидола боља риба од Вики Миљковић. Тишину су натремице прекидали гласни уздисаји возача коме се Гага ипак више свиђала а репер се у себи кајао зашто је уопште и полазио код тетке у Београд. Одједном, зачуо се муњевит урлик.

Часна сестра: КООООЧИИИИИИИИ!
Возач: Шта је било, стара мајко?
Часна сестра: Неки човек трчи за аутобусом. Маше руком да станете.
Кондуктер: Па он носи лопату на леђима?
Возач: О, Боже, ко то тамо трчи?

U seksualnom zanosu naguzis je savijenu na krevet

Pitanje osobe koja se pravi da u životu nije čula za Cecu, Jelenu Karleušu, Ekrema Jevrića... Ako ih ne gotivi, zašto se koji đavo folira da ne zna za njih?

Osoba koja је skroz drugačija od osobe koja je dobar ko lebac.

Ustanova koja vodi evidenciju ko je od građana Srbije završio fakultet, a ko srednju školu. Ujedno pomaže školskim drugovima da se sretnu i posle 30ak godina.

Žena koja se nakon porođaja čuva kao ždrebna kobila. Osim majčinstva ne priznaje nikakav posao. Niti ga priznaje niti ga radi.

Kada adolescent sačeka prvi mrak da otvori dosije.

Rečenica koju matorci upotrebljavaju da bi dokazali svojoj deci da nema nikakve vajde od sedenja za računarom i igranjem igrica , samim tim deca miniraju svoje druge aktivnosti ( učenje, bavljenjem sportom ) i fokusiraju se na sedenju za računarom i blejanjem po fejsu i igranjem raznih igrica.

Najčešće pitanje pijanog čovjeka. Uglavnom pijan ali svaki pijanac se čudi i postavlja ovakva pitanja.

Ako postoji prvo koleno, ono koleno koje nam označava porodicu, nama najbliže i najbitnije članove.
Onda postoji i prvi članak, koji pretstavlja najbolje prijatelje, najbitnije i najbliže iste.

Znam da nisam, al' me je iz nekog razloga blam da to i kažem.

Odgovor mnogih pripadnika muškog pola kad nađu ženu svog života, imaju seksualni odnos sa njom, a onda se suoče sa jednim, za njih veoma zajebanim pitanjem: ''Jesu li joj prvi?

Naime, svojim hvalisanjem u početku, uspeo je da dokaže da će taj odnos potrajati. Uspeo je i drugima da utuvi u glavu da je smuvao i poseduje samo takav komad, da mogu slobodno svi da mu pozavide. Lepa, pametna, zbodna đevojka. Ima li boljeg?

Ali! Poenta priče je da je hvalisanje i ceo uvod u onakav rasplet koji donosi pitanje bio to da je dasa celu ljubavnu priču vodio na to da je baš on taj koji je otvorio katanac lepoticine pičkice. On je bio taj koji je probio paučinu u njenom međunožju, ali opet, iako svi njegovi slušaoci ne znaju da li je to istina, nešto mu ne da da to potvrdi onim najprostijim rečima: ''Jesam, bio sam joj prvi'', jer nije.

Izraz koji opisuje brzoplete ljude tipa laki je malo nervozan , potekao verovatno iz vojske usled neke nezgode na strazarskom mestu u kojoj je uplašeni strazar nocu pucao na svoju zamenu zaboravljajući pritom da ispoštuje proceduru i pita "Stoj, ko ide?"

Uvaljivanje kurca nekome ko se pravi lud kad svi znamo ko je, a šatro taj ne zna.

Ovaj izraz se često koristi kada je devojka zakopčana do zuba,a napolju je 40 stepeni.

Kad vaše dete prohoda vi širom otvorite oči, ne verujete, pa se trudite da budete što bliže da ga prihvatite ako se zatetura.
I detetu je neobično : mlatara rukicama, kikoće se i skraćuje korake, hoda na širokoj osnovi da bi bilo stabilnije i jasno mu je u pitanju neko veliko čudo.
Kad posustane, vi ga prihvatite i smejete se oboje.
Srećni ste i vi, i dete i cela porodica. Osvojili ste još jednu pobedu.

Tako je i kasnije.
Svi prvi koraci se pamte, ma kako se zvali : prvi dan u obdaništu, prvo odvajanje od roditelja, prvi put sam u dvorištu...

Neslani komentar na izgled nekoga ko deluje umorno, bledunjavo, iscrpljeno, neispavano, il je naglo smrsao, propao, i slicno...

Izraz koji se uptrebljava kad hočes da kažeš za nekog da je preterao u svom ludilu, a govori tebi da si lud ili glup, a ne vidi to svoje ludilo.

Prvi hladan dan nakon najmanje 60 toplih ili vrelih. Oblaci, zakasnelo i mlitavo razdanjivanje, kiša-miks koji preti da porobi naša, na golotinju navikla, tela. Dok biramo šta ćemo da obučemo i obujemo, prisećamo se: sunčali smo se i plivali pre samo 3-4 dana, jeli sladoled i ispijali ledena osveženja, nosili šorciće&miniće....eh..

Nema nam druge: jakna je u pripravnosti, kišobran je spreman za akciju, odeća je tu, ali....čarape...cipele.... Bljak!!!

Stopalo se obuvanju protivi ko’ protivprirodnoj radnji, duša nam se znoji od muke jer su nam noge sapete. Najtanje čarape se doživljavaju ko vunene, cipele se u prvih par koraka ko’ bukagije (inače su udobne).

Nakon nekoliko sati otopljava, sunce se samo šalilo. Biće ovo dan za „teško” koračanje.

Bosanska izreka koja se koristi za nekoga ko je toliko sretan i zadovoljan zbog nečega, da mu ne bi smetalo kad bi istog časa morao pojesti govno - hala (sa dugim uzlaznim akcentom na prvom "a") je, inače, WC.