:........ и тако, они болесни, без лекова, деца у школу сваки дан пешице 10 километара, ја незапослен инвалид....
Он одговара: Хм, па...јест мало незгодно....

-Каћемо више тај милосни фудбал?
-Док пусти мало...
------------------------------------------------------------------------------------------------------
-Тебра а, а, а, аааајмо да х, х, хххаасамо нешшто?
-Док пусти мало....

Гокси: "Брате, јеси видео Милета на шта личи несрећник... откад се навукао на хероин, смршао је сигурно 25 кила!"
Мики (полу-иронично): "Јеби га, синак, успешна му дијета... како је кренуо, одуваће га мало јачи ветар на улици!!!"

Миле: О Милутине, јебем ли ти крст и кандило, Раде се хвалио како ти је спавао са женом!
Милутин: Који бре Раде?! Јебаћу му бога носатог!
Мита: Милутине а јес' ти жена курва, хњо хњо хњо.
Милутине: Е дођи сад ти овамо!
Мита: Добро је бре Милутине! Да се нашалимо мало...

Džaba je čuva kad tu Zeka pije vodice.

Moj ćale je studirao na ETF-u u Sarajevu u isto vreme kad i blesavi Voja na pravnom. Pričao mi je da su svi studenti sa univerziteta jedva čekali da on prijavi ispit da odu da ga slušaju, jer je i tada, kao i danas, od svega pravio cirkus. Profesori su čak njega uvek prvog ispitivali, kako bi ga što pre skinuli s' vrata iako po abecednom redu bi trebalo da odgovara negde na sredini ispita. A po ćaletovoj priči, Vojino polaganje ispita je izgledalo otprilike ovako:

-Kolega Šešelj, izvolite.
-Zašto ja druže profesore? Ima njih na spisku pre mene, budimo parlamentarni.
-Za vas sam, kolega, siguran da ste spremni, pa da drugovima studentima malo probijete led.
-E onda dobro.
Skida sako, seda na stolicu.
-Kolega, izvucite karticu sa pitanjima.
-Druže profesore, smatram da nema potrebe, pitajte me šta god želite.
-Molim vas, kolega, izvucite karticu.
-Onda vi izvucite, druže profesore, da ne bude neko lako pitanje, pa da kolege kažu kako sam imao sreće.
-Molim vas kolega, radi procedure, izvucite karticu.
-Ako je do procedure, onda dobro.
Izvlači karticu, pročita je i kaže:
-Mogu li da zamenim pitanja?
-Zašto, ne znate ili niste sigurni?
-Ma ne, suviše je lako, ovo su kratke lekcije.
-Molim vas kolega, dajte da počnemo. Idemo prvo pitanje.
Voja kreće da veze kao iz rukava, jer je pored udžbenika, verovatno pročitao i pola biblioteke na tu temu.
-Dobro kolega, dovoljno je, sledeće pitanje.
-Ali, dozvolite mi da završim izlaganje, zašto me prekidate na pola?
-Da bismo stigli da završimo danas, vidite koliko ljudi čeka.
-Dobro onda.
I tako sva pitanja. Profesor na kraju postavlja i podpitanje, ne bi li ga uhvatio da ne zna, na šta Voja odgovara:
-Odlično podpitanje druže profesore. Prava tema za raspravu. Znate ja sam pročitao u delu...
Voja veze, profesor čupa kosu, studenti padaju od smeha...

- "Ајмо, ајмо, народе.... најбољи ножOви... ајмо, ајмо, још мало па нестало... пожурите, купите!"

- Moj sin Dragan ne govori mnogo, al' kad priča to su sve krupne reči.
- Tataaa... Ovo kad bi se zapalilo to bi bio velik žar. El tako?
- Tako je, sine Dragane, sve je tako.
- Vidim ja... Govori sve krupne reči. Bulazdi na veliko. Sva sreća pa ne priča mnogo...
- Prijatelju Mitre, nemoj da jedeš govna ko ćuran kominu. Nije ni tvoja Petrojka neka prilika, nije jebo samo onaj ko je žurio na autobus, nego suni ti lena one tvoje brlje.

-Зашто си бре скинуо патике?! Како смрди јеботе, ош да помремо сви?!
-Ма дао сам себи мало одушка...Саћу да се обујем.

Sedite sa prijateljem i slusate kako vam prica o svakodnevnim stvarima,medjutim vama se spava i ne biste trpeli ni rodjenog predsednika Srbije da vam brblja o bilo cemu,a kamoli prijatelja.Ali vi ste kulturni i stvar pokusavate resiti na najbolji moguci nacin

Prijatelj: -Jao kako sam video rodu danas,svojim sopstvenim ocima sam je vid'o.Znas kako ima velike noge i dugacak kljun i,i,i...Steta sto je nisam slikao,mogao sam da donesem da vidis.
Vi: -Uz duzno postovanje,ali tvoja malenkost je,ako smem primetiti,malo uzruja......
Prijatelj (Ne ceka te da zavrsis): -?!Sta koj kurac?