Specifična mešavina mirisa koji se mogu udahnuti ulaskom u kinesku radnju ili neposredno mirisanjem proizvoda iz iste. Mi beli ljudi pretpostavljamo da je to miris plastike, paljene gume, jeftinih kineskih farbi i lakova...Beli čovek se grdno prevario u svojoj pretpostavci, opet, jer se miris dobija mešanjem pažljivo odabranih prirodnih sastojaka: korenje kineske rotkvice, rastresita zemlja sa tla Mandžurije, sok bambusa, slana voda iz žutog mora i najbitniji sastojak bez koga miris nema svoja svojstva, seme džinovskog pande mužijaka. Ovaj recept se u prijateljskoj nam Kini prenosi sa kolena na koleno još od vremena mudraca i njime se spravlja ova moćna smesa kojom se premazuju svi njihovi proizvodi. Niko osim njih ne zna pravu ulogu ovog mirisa.

Miris duvana, čarapa i duge nejebice.

Miris leta koji u autobusima kreće od livada pod pazuhom bakica i dekica, zatim se provlači kroz plastične kese pune salata (pogotovo crnog i belog luka koji se već izbario u kesama) a onda se sasvim nečujno i polako u autobus i naše nozdrve ušunja miris nekog tek naprskanog bugarskog dezodoransa koji nas tera da kijamo. Ti mirisi se sjedinjuju i zajedno lutaju autobusom od stanice do stanice, jer zbog proklete promaje, koje samo babe osećaju svi prozori moraju biti zatvoreni.

Prirodan miris ovog poluostrva na jugu Evrope.

Onaj napadan miris koji osećate kad uđete u Delta šiti il Ušće.

najukusniji sir i francuskoj i miris znojavih nogu nema nikakve razlike!

Povezuje se sa osobama koje su "ispaljene".

Miris koji sportski komentatori sa istančanim čulima osećaju kada se igrač nalazi u povoljnoj situaciji iz koje može postići gol.

Miris (smrad) metalnih kovanica. Kiseli smrad kojim bazde uglavnom starije osobe. Nešta između dimljenog mesa i požara.

To je ono što svaka kuća ima, a kod svake je različit. Kada zakoračiš u nečiju kuću odmah osetiš taj specifični miris te kuće, ali ako uđeš u svoju ne osetiš ništa.

Plavi sirevi su nastali u Italiji i Francuskoj, to su gorgonzola, rokfort, stilton i mnogi drugi. Odlikuju ih posebne bakterije koje daju specifičan izgled, stoga se zovu i buđavi sirevi a takođe ih odlikuje i nepodnošljiva smradina koja najviše podseća na noge prašinara iz prvog svetskog rata koji je bio 3 godine u rovu i za to vreme ni jednom nije oprao nožurde. Smrde kao krdo divljih svinja u sezoni parenja.

Miris plvog sira je izraz koji se koristi da nekome na fin način saopštite da bi mogao opere noge ponekad ili da makar udalji nuklearnu katastrofu dalje od vas.

Prijatan miris koji jedna grupa ljudi obožava, dok druga grupa ljudi zbog toga te prve smatra idiotima.

Miris koji osetimo pri ulasku u zubarsku ili hiruršku ordinaciju. Od njega i najsnažnijima klecaju kolena, mnogi kad ga osete imaju potrebu da se istresu na WC šolji.

Miris koji automatski budi osecaj jeze kod vecine ljudi.Ne moze da se opise recima.U stvari moze,to je domestos,al zajebani domestos.

S obzirom na činjenicu da novim automobilima vrednost opada za oko 20% samo u prvih godinu dana, miris novog automobila je verovatno najskuplji parfem na svetu.

Trideset godina straha od promaje.

Dobro poznati miris koji se svima urezuje u pamćenje prilikom primanja vakcina oko četvrte i pete godine, a čim ga registruju naša čula ostaje u našem pamćenju zauvek. Verovatno nešto najupečatljivije čega se svi sećaju iz svog detinjstva.

Izraz koji su koristili naše babe i dede da opišu neki miris koji ih je vraćao u dane mladosti, kada je sve bilo harmonično, skladno prožeto tim...mirisom pokošenog sijena.

Novotarija koju su šezdesetih godina doneli naši gastarbajteri iz SR Nemačke. Posle su se pojavile mnoge verzije ove jelkice, jedino je miris vanile donekle parirao čuvenoj borovini.

Nešto što te podseća na bioskop, graju, ciku dece, smeh odraslih. Sećanja na tamu stana u kom svetli samo veliki TV na kom ide sasvim legalno sa torenta skinut filmski hit. Miris koji te vraća u detinjstvo i čini se najlepšim na svetu, sve dok...