Moze da prica ko sta hoce al od kad sam dobio akcije koje mi je dala drzava postao sam neko i nesto.

Najkulji ljudi su oni koji puse travu tako da SVI cuju da oni rade tu bezobraznu nelegalnu radnju, jer su mnogo kul. Ovim stavom nam stavljaju da su okorele narkomancine, batice, ono, non-stop su uduvani, na ulici, u busu, u troli, u tramvaju, u taksiju, u wc-u, dok spavaju, znas kakve su tripove imali, brutalno!
Istina: ljudi koji u zivotu nista ne rade, pa su resili da krenu da vare i tako dostignu svoj vrhunac, a onda ce svima da prepricavaju svoje tripove i da se hvale time.
Inace, vrlo je verovatno da nikada nisu imali zivot, pa im je nekada doslo iz dupeta u glavu i onda su se "totalno izbahatili".
Ukoliko su na nekom sajtu, na slici ce obicno biti neka buksna, ili oni sa rizlama, odvaljeni kao dupeta!

Prepotentna opaska izgovorena na kraju dijaloga. Obično se prevodi sa "Bio sam u pravu jebem te u usta!".

Novija srpska uzrecica u znacenju: "Necu da ti se izvinim, pa da sam jos ovoliko kriv."

Ako bi za nekog dao krv, bubreg, srce to je brat, ne postoji ni jedna druga osoba na svetu koja je prisnija tvom srcu.

I to mlađi brat, miljenik roditelja, uvek si ga čuvao, pazio, pokazivao mu fore i fazone kako da muva pičke. Davao mu ćaletov auto krišom da ćale ne vidi, i uvek mu tutneš neki dinar, nek mu se nađe.
Ali đavo nikad ne spava, jedne noći je uzeo auto i više se nikad kući nije vratio. Majka mislila neka ga, našao neku curicu, pa sada prave unučiće, ali ne, crni oblaci su se nadvili tog jutra kad je policija došla na vrata i saopštila da je kamondžija umoran prešao u suprotnu traku i naleteo na njega. Tragova kočenja nije bilo, preminuo je na mestu.

Starijeg brata su zvali da identifikuje telo, i on ga je prepoznao i hteo je nešto da ga pita onako otkrivenog čaršava, ali nije mogao, usta su mu ostala suva i samo je promrmljao sebi u bradu: "To je on."

Izašao je iz hladne mrtvačnice i rekao majci: "Ja ću ga do jame voditi ali ja ga u nju ne spuštam, on je za mene još živ." Izašao je u hodnik i zapalio cigaretu i gledao je u plafon pola sata.
Dok je gledao u plafon ispijenih očiju punih suza,kleo je Boga što njega nije uzeo mesto brata, pred njim je život bio, toliko ga je voleo.

Počeo je raspust i vreme prolazi tako sporo. Zatvorio sam se u sobu i narednih nedelju dana nadoknađivao igranje raznih igara. Jedem, spavam, igram je bio moj moto tih dana.
Ćaća bi povremeno upadao u sobu krsteći se, prozivajući majku da je odgojila debila i nazivajući mene propalim slučajem.

Reših da izađem vani. Majka se zahvaljivala svetoj Petki, otac mi tutnu crvenu u ruke "za da se nađe" namigivajući mi šmekerski. Razmišljao sam, gde bi najpametnije bilo iskoristiti novac. Setih se da su me likovi iz kraja izbegavali jer sam im izgledao kao čudak, pa reših da se ubacim u njihovo društvo. Gledali su me ćudno kad sam došao do njih, mali Kizo me pozdravi i počela je neka opuštena priča.
Rekoh da imam Vajferta, pa da kako pametno iskoristimo taj novac. Budući da smo bili zagorela klinčadija, rešismo da platimo debelu Miru i izređamo se na njoj pošteno. Bili su to najsrećnijih dva minuta u mom životu. Počelo je intenzivnije druženje, prestali smo da idemo kod Mire jer smo ukapirali da je to bilo bacanje para, te smo po prvi put završili travu od lokalno dilera Lemija botaničara. Udaralo je u glavu, smejali smo se kao nezdravi, Lemi je čak i častio polutanera za nove mušterije, ne sećam se kako sam ujutru došao kući. Malo po malo, počelo je svakodnevno varenje po kraju. Svet je bio naš.

I od jedno se ruši svet. Ćale mi je našao paklu cigareta. Punu trave. Majka plače, otac vojnički kaiš vadi. Pitaše me da nisam upao u neku sektu pre nego što mi se gubi svest od siline udaraca. Budim se. Oko mene sve mirno, ležim u čistoj sobi, totalna harmonija, zen mod. Upadaju roditelji u sobu, pitaju da li je sve u redu, kao da se nije ništa desilo. Kasnije sam ukapirao da nisam bio kući tri dana i da je sve bio samo trip. Pao je i naš lerdi Lemi. Bio je kraj zabave a ujedno i raspusta. Pošao sam u peti razred.

Komentar, koji dajemo sagovorniku kao reakciju na izrečenu glupost.

Najcesci izgovor majki ili oceva cija djeca jedva uspijevaju da prelaze razrede od osnovne skole pa sve do fakulteta i to uz svo podmicivanje i lizanje dupeta direktorima, profesorima... Cesto cete cuti i fraze tipa: ,,On moze ali on nece" kao i ,,Da si ucio upola koliko on bio bi Ajnstajn, ali ti neces... "

Kada netko po običaju zasere, po ustaljenom obrascu.

Израз којим оправдавате сва срања која сте направили у прошлости.

U svetu lažnog morala, pogrešnih vrednosti i ozakonjenog kriminala sve ono što ne bi smelo da bude normalno postaje manir i način ponašanja. Pismeni su siromašni ili su van države. Mada su i mnogi nepismeni otišli napolje, i svakako su ispali pametniji od pismenih koji su ostali. U takvom društvu, sasvim je normalno da neki glupak bude predsednik države, a neka džukela premijer. Svi njima slični zauzimaju mesta u sistemu iza njih, a različiti od njih ostaju sa strane. Da se razumemo, govorim o svojoj domovini Burkine Faso.

Jok i neću. Samim tim što si mi to rekao iziritirao si me da uradim baš suprotno. Verujem da je situacija u kojoj trebam da prisustvujem krajnje ozbiljna, ali jebiga, rekao si nešto što nije trebalo da kažeš, tako da ću se sada smejati hteo ja to ili ne.

Eh, letnji raspust. Kalendarska jebena dva meseca traju k'o sudijska nadoknada u hokeju. Vreme leti pred očima, i imam utisak da trčim iz dana u dan, trčim u sledeću nedelju, sve više se približavajući mračnoj učionici sa gomilom ulizica, šlihtara, dupeuvlaka i kurvinih sinova, a sve pod rukovodstvom odrtih profesora koji za minut kenjanja na času budu plaćeni više nego terorista u Americi. Ali, zašto, zašto svaki letnji raspust mora imati kraj? Zašto kad mnoge stvari nemaju kraj, na primer uzastopni niz poraza reprezentacije San Marina.
Letnji raspust nisam proveo na nekoj luksuznoj destinaciji, tipa Grčke, a ni na jeftinoj tipa Zlatibora, a ni na siromašno-jeftino-priuštivoj tipa Sokobanje. Letnji raspust sam proveo berući višnje na plantaži kako bih skrpio kojeg soma za nove gilje, jer su stare dotrajale od preteranog vucaranja po svim kafančugama i prostorijama po kojima ide svet kao ja. A usput se i jebalo. Jebali su me u zdrav mozak, k'o kauboj konja. I ja sam jebao. Jebao sam majku i Miloševiću, i Koštunici, i svima. I nedužnima, i dužnima. Letnji raspust? Kita lastina. Niđe veze. I dobih par 'iljada, al ne ode za gilje, već ćaletu za šećer, jer pravi rakiju. Brdo šećera i gomila novca samo za šećer. A rakija, jedva prešla 19 gradi. Voda, voda. Ne mo'š se ni opiti k'o čovek. I šta mi ostaje? Malo zidaj, malo stolariši, malo rintaj, čisto da preživiš. A, bogme i po onoj vrućinetini trebaš se snaći. Jeb'o leto, ma jeb'o i život. Kad god otvorim novčanik, samo lična karta, a i nju bih prod'o kad bi neko hteo da kupi, al koji će mu kurac i moja ična karta? Koji će i meni? Koji će mi kurac i novčanik, kad sam poslednji put pare stavio u njega onda kad sam ih stavio i prvi put. I to ono što je ošlo za šećer, za radžu. Bližio se kraj avgusta, a ja još uvek drk'o. Ne mo'š ništa ni jebati, sve ošle na more. Ostala mi samo seoska jebulja Biljana, ali ona mi više nije privlačna. Videla je više kurčeva nego regrutna komisija. Mada kontam da treba i da joj platim, al odakle mi. Pa kad će kraj jebenog avgusta, hoću u školu. Tamo mogu da jebem, ali legalno, i da budem plaćen, k'o najbolji jebač u školi. Jebem ti i vrućinu, i komarce i sve u kurac, i ove muve mrtve što mi stalno idu na kurac...i na ruke. Jeb'o leto.
Jesam ja to na početku želeo da leto večno traje? Ma mrš u kurac i leto i sve, i raspust. Škola je zakon. I školske fufe. I njihove sise. 'Oću školu. Jebote.

Genijalni odgovor moje koleginice kada sam je u šali pitao šta misli o izjavama da sperma ima ukus kao sok od dinje.

Zanimljiv a ujedno i ironičan način da se našališ sa profesorom kada ti isti postavi pitanje prilagođeno izrazu.

Izgovor što (ipak!) ne možeš da smažeš svu štrudlu sa višnjama kojom te ortakova keva ponudi, a jasno je da si već ručao.

Kada bi bila napravljena top lista "200 najglupljih izgovora za počinjenu budalaštinu i opravdanja zašto si ispao Bugarin", ovaj bi svakako bio okićen medaljom.

Spoj nekreativnosti, ograničenosti i pokvarenosti, koji "krasi" ameboidna bića, pogrešno nazivana ljudima, uvek spremna da zaseru motku ali nikad da preuzmu odgovornost, ili se, ne daj bože, pokaju.

Vadjenje iz govana u koje smo sami zapali dobijanjem loše ocene na kontrolnom ili pismenom... Kada vas otac postavi ispred sebe u stavu mirno, a dupe zvaće gaće, obično se vadimo ovom rečenicom...

Izraz koji se koristi u svoju odbranu, nakon jednog kraćeg monologa koji je izveden pred komisijiom i tužiocem. Saopštavanje sagovorniku da nešto ipak nije ostalo neprimećeno, na njegovu žalost, a mnogo je bitno, i može da okonča ceo proces.

Povodom širenja saznanja o težinalanačkom pojmu 'teorija zavere' , posrpdnoj konotaciji koju je pojam zaradio u društvu usled svojih pristalica iracionalnih shvatanja, vremenom se skovala ograđivačka forma prilikom upotrebe tog termina.