je danas veoma teško pronaći.

Veoma se razlikuju uzori koje bi nam roditelji odabrali, od onih koje nam nameću mediji.

Roditelji su u konstantnom naporu da ukažu na pogrešne uzore, mediji su u frci da nam prikažu najisplativije, deca su u prilici da prihvate ono što je na dohvat ruke...

Čak i najsumnjivije online kladionice daju igračima
veće šanse. I za dobitak i za isplatu.
Ko se na gornje sajtove navuče, definitivno je u problemu
i sam sa sobom i sa realnošću.

Jedino je još beznadežnije kupovati novine
i pratiti dodatke koji se tiču zapošljavanja.

Ono što nam kaže dobra vila kad imamo košmare. Ono što nam kažu na javi kad smaramo.

Kad nam je dobar, svi verujemo u njega. Kad nam je loš, onda niko ne veruje u njega.

Izjava koju nam daju bas oni rodjaci, koji nas strasno nerviraju. Mislim da time zele da nam zaprete da ce nase dete bas na njih liciti.

Vaš prijatelj koji vas je jutros zvao na kafu. Momak čisti farmaciju na prvom roku i upravo sprema doktorat, svira klarinet i violončelo, igra kriket za reprezentaciju Malezije, bavi se engleskim valcerom, radi u trgovini i hrani nepokretnu majku i sedam braće i sestara. Pored toga, ima vremena da odigra poneki listić i aktivno prati škotsku šesnaestu ligu - jug jugoistok 2. Moderator je na 4 web-portala. Ima 20 000 sati na kol of djutiju, na vorkraftu ima osmicu okrenutu na bok. Skuplja stare novčiće, bavi se slikanjem, fotografijom, a u slobodno vrijeme ponešto komponuje. Amaterski se bavi manekenstvom, a također i redovno posjećuje lokalnu teretanu. Za jedan kalendarski dan on doživi deset. I pored tog svega, ima vremena i da vas zove na kafu. On je imač kada.

Najčešće stanje kada je čovjek online na Vukajliji.Zarazno se prenosi pa nema inspiracije ni poslije,da čovjek zapiše koju riječ.Traje danima,sedmicama,mjesecima,u zavisnosti od raspoloženja i životnog okruženja.Jako depresivno stanje koje može prouzrokovati da se pišu gluposti!

Oni cigusi što nam mahanjem ukazuju na prazno parking mesto, ili nam istim pomažu da se isparkiramo tražeći za uzvrat nešto siće da imaju za lepak.

Činjenično stanje. Ono što bi trebalo da nam govore dok smo mali. Onda ne bi gledali kroz prozor, nestrpljivo čekajući rodu koja u kljunu nosi dzak iz koga nam maše mali brat.

Univerzalni vojnik. Umetnik i utrenirani profesionalac. Zaneti svoje discipline.
Ne bira, ne folira, pije sve... kad šta ima. Nema problema sa gorušicom od piva, prekide od rakije, vodka mu ne izaziva glavobolju, vino ne stiže uz put. Mešanje... zašto da ne, bitno je samo dobro se napiti.

Rečenica koju izgovaramo kada probamo da se provučemo u gradskom po principu "imam samo krupno hiljadu, neće mi naplatiti" ali nam to ne uspe pa nam vozač vrati kusur u novčanicama od 10 i 20 dinara.

Rečenica kojom zaključimo:
1) Ili da nam deda nudi rakiju
2) Ili da nam je deda pedofil

Sinonim za "ništa". Obično se koristi kada je "ništa" tačan odgovor na pitanje "šta ću da dobijem", kao marginalno manje vulgarna varijanta izraza "dobićeš kurac".

Neka blaga trava, malo jača od cigare. Ima neko blago dejstvo.

Voz osmišljen i korišćen specijalno za potrebe Josipa Broza Tita. Pošto je opšte poznato da je bivši nam precednik bio veliki ljubitelj dukata, njegovi domišljati pioniri došli su na ideju da mu u to ime prirede jedno malo iznenađenjce u vidu plavog voza. Elem plavi voz se sastojao od neizmenično poređanih topdžija i furundžija, biserno plavih kosica (a la Milan Stanković) koji su se nadovezani jedan na drugog njihali i đihali k'o parna lokomotiva.

Nostalgija je vreme za kojim zalimo misleci da nam je tada bilo bolje, a to za cim zalimo, sprecava nas da nam sada bude dobro.

Vapaj paćenika prinuđenih da se u julu i avgustu voze u trolejbusima GSP-a (tip ZIU-682) na temperaturi koja je za oko 20° C viša od one napolju. Iako iz GSP-a stižu neuverljiva objašnjenja ove paranormalne pojave tj. da je sve posledica dotrajalih otpornika u podu trole, u narodu se uvrežilo više teorija:
1. Vozači trolejbusa zadovoljavaju svoje sadističke porive tako što već u maju zablindiraju prozore, leti namerno uključe grejanje, za svaki slučaj zaključaju kabinu i sa mokrim peškirom oko vrata zadovoljno posmatraju kolabiranje i jauke putnika;
2. Trolejbusi su proizvedeni u najzabačenijim krajevima Rusije gde caruje večni sneg i led, tako da postoji samo opcija grejanje tokom cele godine;
3. Teorija zavere ( „hoće da nas satru“)- ispod sedišta izbija najžešća jara, te iskusni stariji putnici stoje pored rupe na podu- što veća to bolje, a naivno zaletanje omladine na užarena sedišta prouzrokuje nepovratno oštećenje reproduktivnih sposobnosti Srbadije oba pola;
4. Reč je o nemaru i rasipanju energije u stilu „ima se- može se“. Zato nam je država i propala, jer nismo naučili da štedimo;
5. Da nam bude prijatnije kada izađemo napolje na 45° C.

Danas se devojke udaju tako sto bace oko na one koji preko cele noci ostanu online na fejsbuku, jer tako znaju da on ima svoj laptop i svoju gajbu pa ne mora da se izloguje da bi drugom ustupio svoj zivotni prostor i racunar.

Izraz kojim se najčešće koristimo kao uvertirom u neko tugaljivo lamentiranje nad vlastitom sudbinom koja nam je okrutnom igrom uskratila ono nešto. E, upravo to nešto nam nedostaje za postizanje potpune i istinske sreće.

Obično izgovaramo kada nekom ne verujemo u ono što nam priča. Ribarske pustolovine i ostale izmišljotine koje nam izgovara nikako se ne sudaraju s našom inteligencijom pa moramo da mu skrenemo pažnju da to što govori nije istina, ali na ovakav, pomalo blag način, čisto da se ne bi uvredio i kako bi nam on sam priznao da to ne može biti realno.