Мало блажа верзија "Ми о вуку, вук на врата". Користи се у ситуацијама када желимо да се спрдамо са неким, кога смо управо помињали, а он се ниоткуда створи. Обично је то неки шошан, који није ни зеца достојан а камоли вука, па се тако из чисте зајебанције каже "Ми о вуку, јазавац на врата"...

Trenutno stanje školstva u Srbiji.

"Bojni" poklič kojim nam kontrola u "harmonika" autobusu stavlja do znanja da je vreme da spremimo karte na pregled.

Kulturan način izbacivanja nekoga iz kuće, najčešće se odnosi na nepoželjne, previše alave i proždrljive goste.

Најбољи начин за затварање женских уста.

Jedini način da hirurg uđe u operacionu salu posle pranja ruku.

Sudbina svakog dvometraša prilikom ulaska u javni prevoz.

Poslednji stepen alkoholisanosti. Nema dalje, krajnje vreme da se ide kući... ali kako?

Kad očekujete nekog da se pojavi, a pojavi se neko sasvim treći

Noćna mora.

Dečja masovna grobnica.

Šaljiv način da se objasni ustaljenijii, književni oblik iste stvari - ima sisu.

On je nesposoban ili lenj.
Ona je digla ruke.

Упућује се сељаку који док излази из кола, манијачки залупи врата за собом.

Начин на који девојка квалитетном мужјаку даје до знања да кад год зажели, може да се врати да је напумпа.

Стих из истоимене песме Рипчета Ахмедовског. Главни актер у разарању јетре многих боема. Уједно и сленг који представља метафорички приказ мамурне особе. Као и после сваког мамурног јутра, прво се хвата за оближњу флашу с'водом а потом за флашу ракије. Јеби га, клин се клином избија. Након традиционалног причешћивања следи разбуђивање. "Отвара очи ко кафанска врата".

Prvi utisak đaka prvaka nakon provedenog prvog dana u školi u kojoj nije umeo da se snađe po hodnicima.

Pitanje, neizbježni pratilac preračunavanja, onako u sebi i više za sebe, kada sa cvijećem u jednoj i benkicom u drugoj ruci krenemo na čestitku tek rođenog djeteta. Prvih nekoliko dana ne ideš iz obzira prema srećnim roditeljima, još su u gužvi, nemaju kad i tebe još da goste. Kasnije nemaš nikog da ide sa tobom, neki su tu dužnost već obavili a neki nemaju vremena za te paganske običaje. Dan za danom a vrijeme ide mnogo brže nego što izgleda...

Iš sotone, kvazi duhovite pajdomanke, koje ne mogu da dočekaju a da ne ubace u dijalog neki dukatlijski komentar Vesne Trivalić ekej Cakane, očekujući, kao i sam lik serijala, da bivaju primećene i prihvaćene u društvu. To bezrazumno nadglašavanje u propaloj neurotičnoj porodici, obliveno neoriginalnim tekstovima dobro poznate Biljane Srbljanović sa "ja se razumem u politiku pojednako kao i umetnost, ali zaista" nerealnim uverenjem, odiše kolosalnom nеdojebicom. Preplitanje realnosti i apsurda, i trećerazredne političke satire, za koje razumem u potpunosti da su palile javnost devedesetih, ali devedesetih, pale i usplahuju nesigurne himene i otromboljene materice i dan danas. Kao da su čitav život čekale ovu seriju, da su rođene kako bi se pronašle u istoj. Dominacija bučnih ženskih likova, verovatno jedina serija domaće radinostu u kojoj ne osećaju dozu patrijarhalnosti, i oslobađanje lanaca submisivnosti, suptilna emancipacija.

Siguran put do posla.