Kaze se za osobu koja zivi jako daleko, i kojoj treba fazon 2 sata basom u jednom pravcu, da bi stigla do nekog mesta. Najcesce te osobe zbog jako dugog puta i guzve zaborave gde su krenule.

Roditeljski disciplinsko-psiholoski samar, upucen iz ociglednog razloga. Naime mladi narastaj nije ceo dan bio kuci.

Jedan mali narod sakupio se na ovaj sajt i krenuo na daleke pute.Tokom puta svasta im se desava.Bivaju banovani, bivaju hejtovani, ali oni sve stoicki podnose.Na kraju kada putu dodje kraj svi ce biti bombardovani super egom, a samo jedan covek ce izaci iz rusevina i otpevati ovu pesmu sto je u primeru.I to na harmonici.

Davanje do znanja nekome da si bolji od njega u svakoj igri.

Poslednja rečenica koju prosečni klinac čuje pre ultimativnih batina koje će dugo pamtiti!

Mesto na kom je usluga loša i ispod svakog nivoa. Toliko loša da čak i za džabe da je, opet bi bilo skupo.

Inače, knjiga utisaka ljudima uglavnom i služi za to kada su revoltirani i besni zbog usluge ili osoblja tog mesta, da ih nagrde, bace na njih drvlje i kamenje i makar malo im vrate kada zamisle njihova lica dok to čitaju. Ako uopšte i čitaju.

Ruku na srce, nađe se tu i poneki pozitivan komentar, ali da se ne lažemo, većina ih je napisana od strane zaposlenih ili nekih nji'ovih.

Izraz koji se koristi kada se opisuje strmina u nekoj od vukojebina i čest argument u prepucavanju navijača nižerazrednih fudbalskih klubova.

Trči pišaj fakultet. Nije ga završio samo onaj ko nije platio, a i čak i onaj koji je otišao na ispit da troluje, položio je. Sa svojim smerovima izmišljenih zanimanja i menadžmenta fiktivnih stvari, lokacijom iza pumpe i bez akreditacije loš je ćak i za Tomu, koji bi sa svojom diplomom, takođe sa delimično trči pišaj faksa i sa zanimanjem diplomiranog nečega (idalje nepoznatog javnosti), na tom faksu bio dekan.

Rečenica koja se nekada davno koristila. Bila je odgovor na pitanje o neuspešno obavljenom poslu.

Izjava nakon koje vam je bilo teško da se vratite sopstvenoj kući.

Ona babetina iz kvarta sa 90 godina što ti bušila lopte od osnovne a idalje živa kad si ti uveliko na trećoj godini faksa da bude još gore pet puta obnovljenoj i tako pričaš sa ortacima kad je slučajno vidite da ulazi u zgradu pa svi u glas ova još živa jebote? Te se pametni drugar nađe da ispriča baš to kako nam je od osnovne bušila lopte a evo živa idalje kad uveliko neki od nas imaju decu pa te onda prođe jeza kad skontaš da su i tvoji roditelji proživeli isto s njom.
-Ma žilava je ne da se! Tuče paklu ipo crvenog bonda a korona ni da je take!

Izraz koji se koristi prilikom objašnjavanja ortaku da posle 6-og piva i trećeg vinjaka treba da zaskoči gabora koji sedi u polu mračnom separeu i upija pelen kao sunđer a može se koristiti i za udatu ženu koja nije zadovoljna stanjem u kući.

Rečenica koja znači da treba da se odlepiš od televizora i da malo zapostaviš gledanje fudbala. Obično je izgovara majka kad treba nešto da joj se pomogne.

Pa zašto je to druže tako? Kako to devojka, a ne voli lepu reč, ne voli pisma i pesme. E da znaš šta sam ja sve pokušavao. Nađem se kao slučajno kad prolazi kroz susednu ulicu, nasmešim se, pokušam da joj ukradem koji minut, a ona ništa. Mislio sam u početku, možda je stidljiva, možda sam prenaglio, devojka me nije ni upoznala kako valja. Pokušao sam da joj napišem pismo, znaš da mi to nije bilo lako, nisam ti ja sa tim rečima toliko vešt. Ali da sam se trudio sam Bog zna. Pisao sam joj kako sam opčinjen u nekom čudnom do tada nepoznatom stanju. Opisivao joj snove, kako vidim njenu lepotu koje nije ni sama svesna. Ništa. Nije mi odgovarala. Nadao sam se da sam makar dopro do nje, pridobio trunčicu naklonosti. Tu sam se osmelio i pesmu da joj napišem. Verujem, čak šta više siguran sam da ima mnogo boljih, ali opet, bila je iz srca. Podelio bih je i sa vama, ali njoj je bila namenjena, valjda ne bi bilo u redu. Ubacio sam je jednog dana u njeno poštansko sanduče, nisam se potpisao, ali zar i treba, danas se pesme slabo pišu. Ma i ne verujem da bi se neko usudio mojoj ljubavi da šalje nešto tako. Proverio sam joj noć posle sanduče i bilo je prazno, konačno, to je to, valjda me voli.
Međutim tih dana me je uhvatila neka bolest. Nisam izlazio iz sobe nekoliko dana, ali nije mi teško padalo, razmišljao sam o tom beskrilom anđelku. Kad onda, bolje da sam bolan večno ostao. Ja je čekam na uglu ulice, ali nije sama. Dule, koji nas je mlatio kao klince, koji je te devojčice tako lako menjao, šetao je pod ruku. Kasnije je pričao, šta joj sve radi i ma gde god se ja zavukao, ta priča me je stizala.
A onda jednog dana je došla, vratila mi moja pisma zamotana u onu jednu pesmu što sam joj pisao, nisu ni bila otvorena. Kada sam je pitao, zašto, rekla je da ne vole baš sve devojke te stvari. I tu se nasmešila. Ali nije to bio više onaj stari osmeh, nije to ni bila ona. Nasmešio sam se i ja, kada sam shvatio koliko sam bio blizu da krenem sa pisanjem romana koji bih joj posvetio.

Mačka na usijanom asfaltnom putu.

Visina kriterijuma za muvanje riba je obrnuto srazmerna količini popijenog alkohola. Ukoliko ste malo izdržljiviji alkoholičar u jednom trenutku vam više neće biti bitno da li je pored vas Adrijana Lima ili Milka Canić. Bitno je da je žensko...

Ono što pomisli slučajni prolaznik kad ugleda radnicu kafića/restorana/butika kako puši cigaretu na ulici ili hodniku, prethodno napustivši svoje radno mesto.

Mesto koje vrvi od pičaka, hoćnih pičaka, što je najvažnije. Plodile bi se k'o štuke, a ne biraju dobrovoljne uterivače. E, sad, ako si nešto navedeno iz naslova, jedno je sigurno, ne'š jebati. Ako nisi, biće posla i preko očekivanog. Potrebna ti je samo dobra alatka, velika volja i zabava može da počne.

Opis žene sa govornom manom, koja ne ume usta da zatvori. Melje k'o da promoviše VIP, za nula dinara u minuti.

Opis ponašanja devojke koju smatramo lakom.