
Иако се већина жена неоспорно јебе, ову титулу неправедно носе само оне које су у неком тренутку ухваћене на делу, па се абер проширио, или су се снимиле, па се снимак проширио. Нетом.
А то је много више неопростиво од самог јебања.
- Је л' теби предавала Гоца нешто?
- Не. Која Гоца?
- Гоца Рускиња, бре.
- Не знам. Ко то беше?
- Она плава, што је бије глас да је некад неког дечка...
- Аааа... Она што се јебе! Тако кажи! Није ми предавала.
-------------
- Била малопре Сузана Манчић на ТВ-у.
- Не знам ко је то.
- Како не знаш? Легендарна Сузана Манчић! Водила је Лото. Некадашњи секс симбол. Знаш како је добра риба била некад.
- Немам појма.
- Плава она, знаш је.
- Ааааа... Она што се јебала! Знам!
Izreka koju većina muškaraca kaže za žensku osobu prema kojoj ima seksualne pretenzije. Najčešće su to ženske osobe van dometa pojedinca koji izgovara izreku, ali njega to ne sprečava da se nada da će jednoga dana osoba osoba čuti njegove misli.
-Opa...eno je Mica bibliotekarka? Brate, palim se na nju od kad sam počeo da ga drkam...
-Ma, ti i samo to možeš da radiš, kad je ona u pitanju.
-Ma, kad bi ona znala šta bi joj radio, sama bi kod mene došla.
to je pitanje kojim želite da telefonksom sagovorniku,sa kim inače nemate o čemu da razgovarate,stavite do znanja da vam je stalo do njega barem malo
Прикладнији слоган од већ постојећег, за серијал досије Икс.
- Молдер: „Скали, немо си така, дај бар вић да ти убацим!?“
- Скали: „Отпишај паоре! То ти тако кад будеш у Калифорникацији твојој! Ово је Досије Икс и зато лампу у руке и тражи Марсовце!“
Баба обучена у црно коју нико не примећује из првог гледања. Провалиш је тек после неколико пута, или када ти неко скрене пажњу (што је чешће).
Кажу да представља смрт..
Čuveni srpski dokumentarac o pečenju rakije.
Misao koja prođe kroz glavu mamurnom čoveku kada, jutro posle, prođe pored mesta na kome se zapio.
Melanholično-sanjarska misao svakog muškarca, kada po hladnom, zimskom danu primjeti lijepe, pune djevojačke grudi. Tada kreću sjećanja na nju, jedinu, na davno prošla jutra provedena na njenim grudima ili na onu koju ste upravo snenu ostavili u krevetu, teško krećući na posao.
Jutro, decembar. Bolešljiv, promrzao i pospan ulazim u voz. Sjedam u kupe. Nasuprot mene sjeda djevojka od dvadest i kusur godina, plava, zavejana. Skide jaknu i šal. Znao sam da moram zadržati oči, al' jebiga. Pogledah u masterpiece majke prirode i momentalno me nadvladaše misli, kako bih rado spustio glavu na njih, makar na sekund.
Zabačeno mesto ili grad u izumiranju. Neka Vukojebina odakle i zmije beže.
Voditeljka koja sa teškoćom povezuje reči, a opet pravi beskonačno duge proširene rečenice. Kao Sfinga ona postavlja nerešive zagonetke gledaocima, posle kojih se zapitaju :''Koji kurac?''
Rada: I sada gde smo mi posle ovog dana. Da li smo na početku ili je početak iza nas. I sve to čemu? Ali oni su tu za nas, vatrogasci Beograda, i šta je početak uopšte, pukla cev u Borči.
Savet starijeg moler majstora svom šegrtu prilikom nanošenja sredstva protiv kondezacije i vlage u stanu koji kreče.
Последњи савет који ће мајка дати свом сину пред полазак на екскурзију у Грчку.
- Сине, немој да једеш покварено, немој пушити дрогу, лепо се понашај и молим те немој да изиграваш Крстића тамо!
Недавно сам кумовао. Бепче, девојчица.
Мама, тата, како ћемо?
Куме, да ми теби кажемо како нећемо: немој ове данашње кратеже и помодарије: Миа, Теа, Ива, Уна,Ања, Ења, Иња... Сара? Добили смо дете, а не чизму. Тара?! Па кад порасте, да слушам магупчиће како се хвале да су се пели на Тару... И немој неке Пелагије, Евпраксије, Геновеве и тако то. За све остало, куме, теби на вољу.
Дао сам детету име Милена. По заувек ми драгој особи, чији дан одласка рачунам као дан свршетка свог детињства.
Познајем три Милене: 20, 40 (замало) и 60 година. И све три ме гледају блаженим погледом и са осмехом, јер свака од њих мисли, најозбиљније мисли, да сам детенцету дао име управо по њој.
*
Провукао сам се некако кроз Славију у Краља Милана, па одмах десно у Милутина, узбрдо. На раскрсници са Његошевом "стоп" и пешачки. Његошевом, одоздо, од Цветног трга, иде она, држећа и утегнута. Памтим је из студентских дана - ништа конкретно: гледање испод обрва, ситан немушти флерт у пролазу. Препознао сам је упркос толиким протеклим годинама; она мене, таман и да је обратила пажњу, тешко да би.
Ступа на пешачки, корача као по манекенској писти, витка, усправна, свесна, "такете-такете-такете...". Ја држим крш у брзини на пола квачила, турирам да не угаси, узбрдица, а за мном колона.
Она мисли, ја турирам за њом...
Ово горе су примери. Дефиниције нема. Од Адама наовамо, није се родио тај који би успео да дефинише. Нити ће.
Забит нека. Шупак света где живе људи чију молитву ни сами Господ Бог не чује.
- Хоћемо ић' по Милета?
- Ма јес ти луд?!
- Ш'о бате?
- Па знаш ти где он живи, тамо грталица не пролази, срећа па је суво.
Још један у низу начина да одјебете неког.
-Слобо, ај мајке ти, скокни по пиво.
-Ма ево ме, већ сам тамо.
Ћалетов одговор на изјаву да ћеш јести у соби, за компом.
-Има да једеш тамо где је Бог рек'о!!
-А, где је то?
-У трпезарији, за столом, као сав нормалан свет!!
-Матори, ајде реално сад, ти стварно мислиш да је Бог знао да ће људи направити трпезарију?
-УЧИШ ЛИ ТИ НЕШТО?!?
Апсолутни клиначки одјеб. Користи се када не желиш да одређена особа буде на истом месту где и ти.
- Лазо, ај идемо...
- Па 'де ћете?
- Тамо где ти нећеш! 'ајде бре Лазо...
- Дај, бре, што сте такви?
- ЛАЗО ПОЖУРИ!
Čovek koji je gost nekog uslužnog objekta/kafane toliko često da je postao inventar.
Најбитнија претпоставка приликом избора-промјене средине.
- Ајмо до Ловца, овдје се већ скупљају неки набријани ликови, смор брате!
-- А колико је тамо пиво?
- Лав 3 марке...
-- Ја остајем овде, мени супер!
Slavna Vukajlija. Ima glupih stvari, ima bezveznih, ali ima i jako puno brilijantnih. Neću previše dužiti, samo odite tam pa vidite sami. Samo jedno upozorenje - ima ponešto napisano i na ćirilici (iako smatram da svako, ko kolko-tolko drži do opće kulture zna ćirilicu).
Skodin blog · 04. Septembar 2010.