Fizička pojava koju su sasvim slučajno otkrili drevni solo drinkeri kad su jednom prilikom rešili da udruže snage. Kasnije su snagu sinergije uočili naučnici i inženjeri i implementirali je u sve pore života.

Prozivka upućena nabeđenim likovima koji u svom voznom parku imaju automobile od nekoliko hiljada eura, a u vreme registracije kukaju i mole za zajam (čekove) da otplate istu. Srpska posla.

Moje je mišljenje da je to jedan od boljih poklona za venčanje, svejedno da li ste gost s mladine ili mladoženjine strane. Ima dosta prednosti, ali pokušaću da nabrojim neke.
Prvo, s obzirom da se ljudi sve teže odlučuju za brak, i stupaju u isti u sve poznijim godinama, ova stvarčica im je preko potrebna. Taman da kita mladoženje i dalje funkcioniše, neće još dugo.
Druga bitna stvar je što je to relativno skroman a opet vrlo, vrlo vredan poklon. Koliko ćete samo puta usrećiti mladu niste ni svesni.
Takođe, osvetlali ste obraz sa jednom takoreći proevropskom i naprednom stvarčicom, što pokazuje da niste tamo neki zatucani seljak. Kako u evropu ili evroatlanske integracije bez vibrator, kad u onoj seriji kažu da svaka žena to mora da ima?
Sigurno neće da završi u nekoj kutiji na tavanu, da vata prašinu a da se ni jednom ne uključi, za raziku od raznih miksera, lampi, fenova...
Poslednje ali ne manje važno, mlada će i pored toga što se mladoženja na svadbi uroljao k'o svinja, prve bračne noći ipak biti jebana.
80% poklona koju mladenci dobiju ne služi ničemu i obično pomisle "s ovim mogu da se jebem", ukoliko im kupite vibrator, bukvalno mogu da se jebu .

Ko je on? Otkud to da ona poznata i prelepa bude sa nekim ko se javno ne eksponira? Koji su pravi razlozi njihove veze? Šta je Goca Tržan danas doručkovala? Da li i Pjer, pas Novaka Đokovića, jede hranu sa glutenom ili ne?

Eh mediji...

Ali zapravo ima tu nečega. Ona bogata i slavna, on na prvi pogled niko i ništa, pa kako sad to? Verovatno da junoša poseduje određeni kvalitet koji ju je privukao. Možda ima velike mišiće, ili pare, ili razvijen biznis sa malinama? Sve dolazi u obzir, ali ja ću vam reći pravu istinu.

Taj čovek ima palamarčinu od 20 inča minimum. Seljak je po ponašanju, ćelav, sa parama prosečan, ali reputaciono visoko kotiran. Kao mlad ispekao zanat sa bogatim bakutama i nevinim klinkama, da bi konačno stekao samopouzdanje i prešao na zlatne koke.

Osobina koja povećava intenzitet neke druge osobine. Bar u slengu.

Dešava se u pubertetu, kada se još nisi počeo baviti crnom rupom neke od famoznih pornićarki, u doba kada ti je komšijin napucani Bendžo bio dika i san da se jednom provozaš u njemu. A onda prođe neka dojajna prepička pored tebe, a vratne žile ti se rotiraju za njom k'o kad seljak kokoški uvrne vrat. U trenutku ti se stvara kaleidoskop pred očima. Koji kurac sam ja gledao u auta, pišljive fudbalske lopte i ostala sranja?
Počneš iz dana u dan da misliš o komšinici koja zaljeva cvijeće u uskim pantalonama, o radnici iz seoske zadruge i njenoj jedroj dojkari, a zatim krećeš s fugiranjem pločica po kupatilu. Samo od sebe dođe i nisi ni svjestan kako si sve ostale stvari oko sebe zanemario i odbacio.

Mrtvi pijani stižete ispred svoje zgrade. Vrata se sama otvaraju i vi ulazite u mračni hol. Stajete ispred lifta, umesto da upalite svetlo vi zvonite komšijama na vrata. Sa druge strane se čuje glasan urlik uz još glasnije psovanje svega živog i mrtvog. Lift ili niste pozvali ili ne radi, potrčite ka stepenicama... Al' jebiga, u onom mraku mašite prvi stepenik i proizvodite neverovatnu buku. Svetla u zgradi se pale, polako se pridižete i nastavljate kao da se ništa nije desilo. Idete levo-desno. Mlada komšinica vam prilazi da vidi da li ste dobro. Uz veštački osmeh joj kažete da se ložite na nju i pitate je da li je za neki se's. Pljaaassss! Opet ste dole. Sad vam se još više vrti u glavi... Napokon stižete i do tog 9 sprata. Zvonite na vrata, koja vam uzgred deluju nepoznato. Kurac, jebali ih rimski brojevi, na jedanaestom ste. Avantura se nastavlja, izazov malo drugačiji, spustiti se dva sprata. Nakon nadljudskih napora, uspevate da pogodite prvi stepenik, al jebiga mašite drugi. Nekim čudom se ovaj put zadržite na nogama. Stižete i do tog devetog sprata. Brava se pokvarila, ili ipak nije? Vraćate cigaru u džep i vadite ključeve. Iz fantastičnog 12 puta, pogađate ključaonicu. Otključavate vrata. A u pičku lepu materinu, ćale izlazi iz WC-a. Soba vam izmiče, držite se za vrata. Ćale znatiželjno gleda u vas, uspevate da ga pozdravite. Odlazi u sobu. Hvala bogu, izvuk'o sam se. Laganim korakom ulazite u kuću i zatvarate vrata. Mali korak za čovečanstvo, ali veliki za vas. BUUUM TRAAAAS KRRRC.... Lomite saksiju. Tata brzinom svetlosti izleće iz sobe i predstava počinje:
''Stoko pijana, svako veče izlaziš, mamu li ti tvoju. Alkoholičaru ortodoksni, sutra te vodim na selo da okopavaš krompir. Trošiš k'o ruska vojna vozila, mamicu ti tvoju, pa jel ja radim samo da tvoje opijanje plaćam!!!!''.
Mudro ćutite, a onda nakon smirivanja strasti tiho izgovarate: ''Tata, nisam pijan'', našta naravno sledi nova paljba:
''MRŠ u sobu stoko nenormalna, jooooj Milovane napravio si kretena!!!!''
Ulazite u sobu. Piša vam se.

Sudar sa ribom koji je pošao po zlu.

Ne tripuj se, indijanac.

Sudbina čovekova nije uredno napisan filmski scenario sa već poznatim krajem, niti podleže stereotipnim definicijama koje je štreberko pročitao u knjizi, život je jedna večita enigma, nepredvidiv svake sledeće sekunde, pa tako ni čovek ne može spadati u zbirnik uredno napisanih pravila i zakona.

Život nije život, život je Živojin, seljak veseljak koji cirka Zaječarac ispred diskonta i sistematski podjebava. Ponekad ti svesno dopusti da povedeš igru, ali ne iz poštovanja, već da bi mu otkrio položaj i došao na nišan.

I onoga koga u jednom krugu život i sudbina pomaze kao čedo najmilije, u nekom sledećem, obavezno sačeka Živojin da ga natera da ispije čašu žuči, onako usput, dok se takmiče ko je veći zajebant. Da mu naplati onu čašu meda sa početka.

Jebem li ga, nije ni to loše. Svi lekovi su gorki. Možda nose neku pouku. Tipa, da se ne ložiš previše..

Neslavna titula koja se prišiva za rever ultra-luzerima, asocijalnim likovima, mizantropima i raznim hipster-pacijentima. Asocijacija na ovaj pojam se ogleda u jadniku na nekoj mega-žurci koji bi želeo da se stopi sa masom, ali mu to zbog njegove nesposobnosti, trapavosti ili razlike u odnosu na druge, nikako ne polazi za rukom.
Pošto nume da igra, ne sme da priđe ribama, da ždere i loče jer misli da će ispasti seljak, on će većinu večeri provesti na jednoj stolici uz mix-pult, razgledajući diskove muzičkih izvođača, povremeno ustajući sa te iste stolice da sebi uspe negazirani sok. Ostatak ekipe ga povremeno potapše po ramenu ili pozove da igraju, na šta im on samo namigne i kategorički odmahne glavom.
Tako mu uglavnom prođe celo veče, na svakoj žurci na koju je pozvan.
Jednostavno... hteo bi a ne zna kako...

Živa legenda svakog komšiluka, vlasnica lokalnog frizeraja-bjuti salona-solarijuma-buvare® i žena mističnih godina koja je šišala tvog dedu, tvog oca a otkad znaš za sebe šiša i tebe i stara se da u svet ne ideš izgledajući k'o šiptar ili, još gore, kao student Filozofije. Zapravo, svaki ortodoksni muškarac ima svoju Snežu i svojoj Sneži se uvek iznova vraća, kao što se Lesi vraća kući, pijanac kafani a ranjeni orao Slobodi Mićalović. To je taj neki odnos konstalacije tipa doktor↔pacijent, konobarica↔stalni gost - prefamozni krug poverenja koji ostaje za ceo život, momenta k'o kad zapatiš tazbinu...samo bez nedeljnih ručkova u tišini zveckanja srebrnim escajgom i nekog olinjalog diska Ćopavog Smrada od Panonije.

Zašto Sneža?, pitate se vi koji posećujete NJKV Panjkovića i plaćate tri tisuće za jedan pramen. Verujte - tako nešto se ne pita. Jer Sneža je ta koja me je ošišala kad sam kretao u 1.razred, pravila mi mini-val za obe mature (izvor: deky_aod), stavljala mi gel kad sam vodio Jasminu u Kinoteku na "Petra Pana" a Tamaru na koncert Sinana, lepila mi kosu s poda kad sam se ono prepio na Bir Festu pa dozvolio drugarici da me unakazi, rebnula na "nulu" kad sam izgubio opkladu da će Jugoslavija tući Argentinu...i u sijaset drugih prilika bila delom mog života a da za to često nikad nisam ni platio. Kakvi kurac stilisti, modelari kose, titanijumske makaze, češljevi od kornjačinog oklopa, pičke materine. Sa mašinicom u jednoj i cigarom u drugoj ruci, ta uvek nasmejana žena oblikovala je moju i kose generacija likova pre mene a da ja niti jednom nisam rekao koliko i kako da me ošiša...ili, eto, nije znala drugačije.

Što bi rek'o Sandi Cenov "...ima drugih, ima boljih, ali nebo zna, samo ti si jedna SNEŽANA."

"Opravdanje" za svaki konflikt koji se desi u društvu (pol nije bitan) između dve ili više jedinki. Taj konflikt često prelazi granicu pristojnog ponašanja a u ređim slučajevim poima epske razmere. Neupućenim posmatračima može da izgleda prilično bizarno.

Hrpa mišića i masti nabijenih na jednom balvanu od čoveka koji je spreman da izvrši najprostije operacije koje imaju veze sa fizikom i primenom sile.

Pajser kojem je jednog dana dunulo u glavu da bi mogao da digne vece pare zaglupljivanjem nacije nego drndanjem harmonike u Slatkom grehu. Da bi uspeo u svom naumu osnovao je sa jednom polu gumenom bakutom svoju izdavacku kucu - sektu, u kojoj je oduvek vazilo pravilo, da da bi usao u nju, morash da budes najveci seljak u svom selu.
Tu je poceo da okuplja napupele napaljene taljigasice, odranih kolena od privatne prakse,ubedivsi ih da ce biti vise IN kada bi se skinule gole i naucile kako da se dernjaju u mikrofon. Onda se uortacio sa gazdom jedne privatne beogradske televizije, zahvaljujuci kome je Rock 'n' Roll izvrsio suicidni akt, i poceo da snima emisije u kojima ce njegove zvezdice moci da zavijaju do mile volje, a sve u cilju da bi se bolje prodale. Doveo je i izandjalu LOTO ribu, staru 70 leta, da mu sa Minimaksom (o pokojniku sve najlepse) pametuje pre izvodjenja svake nazovi kompozicije.
Kada je biznis krenuo, Sale je uveo i dodatne emisije, pa tako sada umesto jednog Granda, u ponudi imamo: Show, Paradu, Narod Pita, Zvezde, Zvezdice, i naravno Festival.

Šutiranje lopte u basketu.

To su kola koja omogućavaju najvećem seljaku u školi da opravda svoj status i na maturskoj večeri!

Kaže se za ljude koji prate određen obrazac ponašanja. Obično su to najsvetliji i najbriljantniji primerci malograđanstva koji se uvek trude da ispune "norme" društvene i urade ono što se očekuje od njih. Jer to tako treba.

Ima tu raznih primera od lokalnog propalog fudbalera koji se uklopio u ulogu alkosa ispred dragstora do seljaka koji ne zna da rukuje mobilnim jer je po svojim kazivanjima zatucani seljak a u suštini samo se uklopio u ulogu dodeljenu mu od sistema.

Uživljavanje u ulogu je najveći neprijatelj individualnosti i karaktera. I što je najgore ljudi mu se dobrovoljno priklanjaju želeći da se uklope u masu bezličnih, ispraznih i dosandnih. Pripajanjem ovom ili onom stadu ovaca mirno idu na mentalno klanje i isprazno postojanje bez ikakvog ličnog cilja.

Prenošenje ovakvog obrasca ponašanja na svoje potomke kompleksima nastalim kao proizvod neuspeha samo još bolje podmazuje zupčanike mašine koja neumoljivo melje i izbacuje kao u fabrici oblikovane vojnike varošanskog mentaliteta.

Malograđanski perpetuum mobile.

Pokušaj opravdanja osobe uhvaćene u kršenju nekog pravila/zakona, kada je neki drugi izgovor izostao. Često i upali.

U većini ruralnih krajeva, najbolja lokacija za groblje je pored puta. Postoji više razloga koji opravdavaju jednu takvu odluku:

1. Lako se može doći do groblja, kolima, traktorom, biciklom, autobusom...
2. Pokojnici mogu da prate brzi razvoj autoindustrije.
3. Kada se ide na Zadušnice, zbog dobrog pristupa, namirnice se ne ukvare, i domaćice i dalje mogu da razmenjuju recepte, i da degustiraju jela drugih domaćica.
4. U slučaju da je pored groblja i fudbalski teren, seoski tim ima veliku podršku domaćih pokojnika, koji su uredno platili svoje propusnice za neograničen broj mečeva.
5. Kada su grobovi bukvalno pored puta, neko ko prvi put prolazi tuda, može da pročita prezimena svih ljudi koji su tu živeli, možda i pronađe svoje korene.
6. Može se upotrebljavati kao reperna tačka. Seljak i seljanka mogu da se nađu kod groblja.
7. Pomaže bezbednosti na putu, vozači se uplaše od smrti, pa automatski smanje brzinu.

Kaže se liku koji je na rečima alternativa a u duši (mu) mejnstrim.