Budiš se, novi dan, ne znaš odakle da počneš, imaš previše obaveza. Osećaš se nekako mrtvo, nisi jebao dugo, žena je bila nešto ljuta pa ti nije dala ima dosta. Bili ste na nekoj večeri sa prijateljima ti se glupirao pa se ona nadrkala. Stalno si joj se posle uvlačio, butao, spremao večeru, palio sveće, svi ti papučarski fazoni, ali ništa. Spremaš sebi jutarnju, pališ prvu cigaretu. Zatim se odteturaš do kupatila. Istuširaš se. Posle toga se osećaš malo bolje. Oblačiš svoje radno odelo, krećeš na posao. Gradski prevoz kao i uvek pun, smrdi, guraš se sa ostalim nesrećnicima koji takođe pokušavaju da svoj život dovedu u red. Dolaziš na posao. Pozdravljaš se sa kolegama, pomisliš u sebi da ovaj dan i nije tako loš. Radi se. Mora se. Već si zauzet. Počinješ malo da se nerviraš. Ali ipak uspevaš da ostaneš smiren i raspoložen. Pozvao te je gazda. Njegova sekretarica te gleda onako pohotno, jer si jedan od mlađih u firmi, volela bi ona da je spavaš. Tvoj šed koji je debeo i užegao te čeka u kancelariji srdačno te pozdravlja osmehujući se. Ali on ima loše vesti. Ne nije otkaz. Ali radiđeš prekovremeno, a normalno za to neće da ti plati. Već si malo uznemiren. Izlaziš iz kancelarije, sekretarica te ponovo gleda, ti odmahuješ rukom, istog trena joj se gubi osmeh sa lica. Odlaziš u kancelariju, kad tamo čeka te stranka, tu je i čistačica koja briše pod, zato što je ovaj prosuo neko piće. Sva ta gužva te nervira. Počinješ razgovor sa strankom, ovaj je neki bilde, počinje da te masira, te ovako, te onako. Gubiš živce polako, ali ipak si profesionalan, saslušaćeš ga do kraja. Odlazi, tražiš pilule za smirenje, Krećeš kući sa posla. Pališ pljugu, nervozan si, razočaran što dan ipak nije bio tako dobar. Ulaziš u gradski prevoz, gužva je velika, neki seljak te dodriuje močugom na kojoj je nataknuto jagnje zavijeno u novine. Pa jebem ti mater, ovo je gradski prevoz brđane, kako bi ti nabio sad taj kolac u dupe jebem ti poreklo. Misliš se u sebi. Ali nekako trpiš. Ovaj ispred tebe je neki nalickani šminkeraš, gazi te svojim novim kožnim cipelicama, baba do tebe mrljma nešto, samo što ne ispljuje vilicu, sve ti se zgadilo, ludiš, jedva čekaš da izađeš, pogledaš, kad ono napolju kiša, pu jebem ti kišu, nije padala tri godine, sad našla. Izlaziš, krećeš dva koraka kad neki konj proleće kolima, kroz baru, sav si mokra, psuješ kišu, onog u kolima, najebavaš im se majke svima, ljudi te gledaju, ti im psuješ kolače i sve po spisku. Najzad ulaziš u zgradu, nisi ni za šta. Osećaš se umorno. Sada nisi sposoban više ni kašiku da podigneš. Iscrpljen si. Ulaziš u stan, osećaš da ćeš se srušiti.

Mi ćemo ga zvati " Tebra ". Tebra vam je jedan lik koji ima oko 120kg. Nema komlekse zbog toga. Poznajte ga čitav kraj, svi ga vole i poštuju. On je hiper aktivan u svemu. Igra tenis i košarku. Sve ga cure vole i pored toga što je gojazan. Ni prema jednoj curi nije ispao seljak nikad. Postoji jedna djevojka koja se njemu sviđa i najbolja mu je drugarica ali on od nekog straha ne može da joj kaže šta osjeća prema njoj. Svi su sigurni da ga ona ne bi šutnula. Ali to je jedna od rijetkih stvari koje on nema hrabrosti da uradi, bolje rečeno on odugovlači.

On ima najbolje fore u kraju, voli da se šali na svoj račun ( odlika velikih ljudi ). Ima najbolje viceve. Nije ni bogati ni siromašan. U kafićima poznaje sve konobare i svima izmami osmijeh na licu kad uđe na vrata. Često radi kao DJ u poznatim noćnim klubovima. On ima društvo koje ga voli i uvijek je uz njega. Skoro da nema likova koji prave žurke a da im on nije pomagao pravio " evente " i zvao svoje društvo koje kad se poveže broji preko pa da budem skroman 150 osoba. On ide u srednju školu, odlično mu ide i ako nikada ništa ne uči. Njegovo društvo iz škole kaže da prati na časovima. Svi ga profesori vole jer je iskren i kulturan. On je KRALJ škole u kojoj ide. Omiljeni čas mu je fizičko. Njegovo se ime i danas sa poštovanjem pominje u osnovnoj koju je završio.

Tebra voli svakom da pomogne, on ne pije alkohol, često zapali cigaru. Na facebook ima 1500 subskrajbera. Čitav grad ga poznaje. Njegovo društvo je kao što sam pomenuo jako veliko, ali on ima 3 dobra drugara i 4 drugarice od kojih se ne odvaja. Tebra je dokaz da gojazne osobe ne treba diskriminisati jer se ni po čemu ne razlikuju od vitkih osoba. Njegovi kvaliteti su jako veliki. Igrati tenis po 4 sata nije mala stvar ni za nekoga od 65 kg.

Uvijek je tu da podrži svakoga. Kad neko dodje u posjetu svojem rođaku i prijatelju u naš grad, poslije rodbinskog pozdravljanja ide da se vidi Tebrom. Jer lik puca od pozitivne energije. Za njega se priča da je mnogim starijim momcima pomogao da se skinu sa droge i počnu normalno da žive. On to ne želi da komentariše. Prije 4 mjeseca je spasio dječaka koji se davio u rijeci i za to je dobio medalju za hrabrost koju je posvetio svojoj majci. Ovo je jedna iskrena definicija o jednom momku. I moj pokušaj da vam približim o kakvoj je LEGENDI riječ. Sigurno i Vi imate nekog ko je približno ovakvih osobina u svom kraju.

Zajednička parola sasvim običnih devojaka, kojom se trude da postanu nešto više nego što uistinu jesu i kol'ko-tol'ko budu zanimljivije mužijaku koji pokazuje početne znake zainteresovanosti. Suprotno težnjama, izjava kod muškaraca prouzrokuje akutno pojačavanje mudnog šišta, kao i naglo ubijanje želje za duženjem priče. Po neprecizno vođenoj statistici, oko 84,43% žena, prema sopstvenom uverenju i javnom izjašnjavanju svrstava sebe međ' komplikovane.

Opis nečega što se izdiže iznad obične pojave.
Okupira telo i misli. Diktira način.

Koristi se u atletskim krugovima, kada neko baš gadno prođe, ne samo na trci, već u nekoj životnoj situaciji. To jest kada najebe kao žuti.

Petoro dobrih prijatelja (ragbista,čirlidersica,učenjak,feministkinja i crnac džanki) inače srednjoskolaca dogovaraju se da provedu početak raspusta na selu koje je udaljeno par stotina kilometara od bilo kakve naznake civilizacije, u vikendici čije je kjlučeve dobio jedan od protagonista od svog daljeg rodjaka koji je van zemlje. Pakuju se u kombi koji je ragbista ućario od "starog",sedaju, kreču, na radiju pici AC/DC,crnac vec pali drugu buksnu,čirlidersica se već napalila ko crvendać pred sezonu parenja. Voze se voze se,učenjak izlazi na svakih 15 minuta da piša ima slabu bešiku,oni ga malo drkaju,on se postidi ipak tu je devojka zbog koje je on i posao na put. Stigli su skoro, medjutim nestaje im "čorbe", staju na prvoj pumpi. Vozač izlazi sam da "naspe" ide na kasu da plati kad tamo matori čiča,koji likom vuce na Boru Drljaču (vidi se da ga je zivot mucio) upozorava da ce ih neko poklati i da se vrate. Ovaj ga ne jebe dva posto,nastavljaju put,crnac duva. Taman sto su stigli pred vikendicu pocinje kiša,provala oblaka,gromovi biju ko da ih sam Sv. Ilija šalje,al nema veze oni ulaze unutra raspakuju se,biće lepše vreme sutra. 'Fala bogu poneli su alkohola,piju piju,crnac duva,ušenjak mokri s vremena na vreme,smeju se šale i na kraju dogovaraju se da prizivaju duhove. Sedaju u krug, skrušena feministkinja (likom podseća na glavnu akterku "Praskozorja") izgovara neko ime,vrata i prozori se naglo otvaraju,malo se ukenjaju al nije nista,učenjak ukazuje da je to zbog razlike u pritisku spolja i iznutra. "Fudbaler" se uzjogunio oce da prcne čirlidersicu,al ne moze pred ovima,njih dvoje idu napolje,crnac sedi u ćošku i purnja. Ovo dvoje vode konverzaciju o starim "Latinima", i taman kad se stvorila hemija medju njima,cuje se motorna testera i vrisak. Čirlidersica uleće sva krvava: "Neko ili nešto je ubilo Brendona!". Ispostavi se da je to neki degenerisani nomad koji je sam u selu koji ne dozvoljava da mu se neko mota po kvartu,nosi masku,dobro rukuje s motornom testerom i sekirom po mogućstvu zardjalom. Ne mogu da pobegnu,na kombiju presečeni kablovi. Crnac ne zna za sebe,naduvan je njega seljak prvi skenja vilama. Ovo troje beže po šumi koja je tu u blizini vikendice. Čirlidersica popušta psihički,ona sledeća najebe. Motornjak samo radi,nikako da mu nestane benzina. Učenjaka stišće "bronhitis" ne radi mu inhalator,završava. Ostala je jedino devojka. Ona skuplja snagu prespaja kablove na kombiju pali ga,pokazuje da dobro pobedjuje zlo,i beži. Vraća se u školu nalazi dečka,nastavlja normalan život,dok joj ne proradi "crv" u drugom delu da ide na zimovanje u Rumuniju.

Jedna od najgorih stvari koja vam se može desiti pri povratku kući. Nakon iscrpnog dana provedenog na poslu ili na fakultetu, jedino što želite je odmor. Ali ako idete javnim prevozom, onda stvari nisu najsjajnije.

Glavni jebač u kraju. On jebe kao Jugurt u temi jebanje. Pripadnik ove jedinke fizičkom izgledu je sličan Ričard Giru mada nikad neće moći doseći ultra jebački izgled Džorđa Klunija. Naime on svojom spikom izaziva ovlaž kod žena gdje on klasično zavodi žene slično onom kad Ričard Gir prijebe onu kurvu da mu puši bez ikakve materijalne naknade. Procenat izrečenog NE ovom alfa jebaču je jednak onom da se Cara odbanuje i da decxko može ponovo kobjašnjava.

To je lik od kog nam se svima koji cesto igramo basket prijedu govna.On zna kako se pravilno sutira,ucio je Sasu Djordjevica da dribla,a i sam je igrao za Partizan,samo nece da se kurci.Sve "trenerske" recenice mu pocinju sa "Au,bre, sinko...". Kad se igra basket svi ga zovu da igra,da vide to njegovo neverovatno znanje,ali ne.On ne igra sa svakim/umoran je od posla i zadovolji se time sto sedne i deli savete svima, pa i najboljem igracu basketa u kraju,a i sire. Svi smo makar jednom dobili neodoljivu zelju da mu pridjemo i podelimo 2-3 vaspitno-popravne, u cemu nas sprecavaju njegove godine koje su neretko iznad cetrdeset pete.

Svaki student željno iščekuje svoj diplomski rad k'o seljak da mu se krava oteli, zato što u tom periodu ne daje mlijeko, a i prinova u štali dobro dođe, jerbo će u očima svojih komšija da izazove zavist zbog povećanih dohodaka i tako svrstati sebe međ' bogatije ljude tog krajolika. To je prilika kada se okupi najuži dio porodice kako bi svi zajedno mogli da saslušaju svoj ponos sela kako izlaže svoj rad, jedinog iz tog kraja koji završava neke studije. Na svečanost su pozvani njegovi najbolji prijatelji, djevojka, te naravno oni najbliži iz familije. Na stolu u sali se nalaze mnogobrojni pokloni za profesore i žiri koji daju konačnu ocjenu.

Na početku izlaganja kod našeg studenta Bogde gaće se tresu k'o u gole kurve na njivi kad je svodnik izbaci iz auta zato što se zaljubila u svoju mušteriju i nije mu uzela pare. No, kako vrijeme teče, Bogda dobija na samopouzdanju i sala puca od njegovog znanja, a okupljena familija se diči svojim zlatom. U očevim očima suza se nakuplja k'o vlaga u podrumu, dok majka ne štedi na suzama, pa ih ispušta k'o da su Nijagarini vodopadi. Djed je došao u svojim novim opancima koje je nalaštio crnom „Ajakablar ičin“ kremom za obuću iz Turske, a Bogda, ne stideći se svoga djede, još jačim, ali drhtavijim glasom izgovara riječi gledajući ga u oči i čineći tako događaj još napetijim. Bogdina stara, bolesna baba je takođe prisutna, drži svog doživotnog saputnika za ostarjele ruke i divi se repertoaru riječi svog unuka, iako ne razumije ni jednu riječ i sve što govori za nju je špansko selo. Kako se svečanost približava kraju, tako i kod pristunih raste adrenalin i jedva čekaju da se to sve konačno završi, a i Bogdinom teči bi to bilo drago, jer su ga guzovi već počeli da bole od sjedenja na tvrdoj stolici. Bogda naposlijetku završava svoje izlaganje, a profesori lagano privode kraju diskusiju o radu. Diplomirao je sa ocjenom 10.

Nastaje aplauz k'o da je došao sam Barak Obama na svečanost. Prilazi ćaća, čestita svome sinu jedincu, pa i profesorima koji se čude jačini stiska njegove pesnice otvrdle od čestog kovanja željeza u njegovoj maloj radnji, a mati je već zagrlila svog sina stežući ga k'o boa kada uhvati svoju žrtvu. Ubrzo se svi izljube, po triput, naravno, te naposlijetku se fotografiraju za vječnu uspomenu iz studentskih dana, dana kada je Bogda žario i palio studentskim domovima u kojima je očas posla znao da oprca cijeli sprat spremnih studentica koje su stojale u redu da ne bi koju dvaput otrsio. Naravno, ovo za studentice je preuveličano, ali Bogda je zasigurno bio jebač, teži u svojoj kategoriji, ali kao i svakom drugom živom biću, tako se i njemu desila ljubav sa jedrom, rumenom brđankom sa kojom je prošao sito i rešeto u tim danima i sa kojom se na kraju svečanosti iskrada iz sale i odlazi da u tišini, oči u oči sa svojom izabranicom proslavi veliki trenutak njegovog života. I tako, dok okupljeni sa prozora gledaju mlađani par kako izlazi iz dvorišta fakulteta, polako se okreću prema vratima i napuštaju salu, a ponosni roditelju u isti tren izgovaraju: „To je moj sin...“.

Neprijatnost prisutna najčešće na slavama (ili nekim drugim povodom, gde ste okruženi gomilom ljudi). Naime, meso ili nije kuvano dovoljno, ili je postaro, tako da posle nekoliko sekundi žvakanja shvatite da ste u sosu, jer je meso poprimilo ukus hartije.

Lik koji iznenada upadne k'o Fernando Kolunga na završnu scenu španske serije i razjebe sve što se razjebati može. On, naime, ima viziju i misli da je ispravno sve što radi, ali na kraju uvek bude grđen, ponižen i oteran tamo odakle smo svi mi došli - u pičku materinu.

Mojes je mačka u džaku; sve se nadaš da nije mrtva, kad ono OPREEEM dobro. I daš mu šansu da smiri svoje ludilo ali on ne zna da je iskoristi. Šamšula.

Ne postoji bolji period za "isterivanje đavola" od božićnih praznika. Pogotovo srpsko tradicionalno isterivanje đavola iz bubrega koje se pokazalo kao najbolji vid borbe protiv istog. U osnovi problema je pomodarstvo i želja da se mrzi sve što je moralno, normalno i hejt prema običajima koje su baš njihovi preci vekovima čuvali i negovali.

Osnovno pravilo lepog ponašanja u kafani.Ako se prekrši obično slede batine.

Po prosečnom Srbinu svaka nagradna igra u zemlji je nameštaljka. To ga ne sprečava da u istima učestvuje.

Piće koje se u kafiću naručuje kada ne znamo šta ćemo.
Alternativa je Fanta.

veoma slicno tamnom vilajetu, samo sto je za ovo pravilnije reci: zajebaces se, opet ces se zajebati

Бежи из ове вукојебине у пиздулепуматерину. Израз који се употребљава у неурбаним срединама, тамо где су куће разбијеног типа и где се крава тели трактором. Користи се када студент дође у родно село са студија а комшије и ужа фамилија му за време тешког физичког рада и након њега, док му зној лије са чела, говоре како треба да рже на књигу јер ако остане на селу има да се мучи као они што се муче.

Veoma popularan trend zadnjih godina. Dakle, pevaljke, fudbaleri, televizijske voditeljke, političari i ostale ličnosti sa javne scene masovno se bacaju u biznis štancovanja knjiga, da ti prosto bude žao silnog drveća u koje je posečeno, a ranije ti uopšte nije drveo kurac za ekologiju; pa čak i da se te knjige štampaju od recikliranog papira - opet je greo'ta, neki seljak k'o moj đed je pošteno mogao dupe obrisati, da ne mora korisiti papir od vrećice od svinjskog koncentrata mešanca, posle čega kuka kako ima hemoroide.

Elem, da bi bio autor knjige u ovom slučaju, inteligencija je najmanje što ti je potrebno, veruj mi. Samo je važno da si starleta visprena u dudlanju masnih fudbalerskih i direktorskih kurčina; da si voditeljka koja okupi u emisiju neke wanna-be seljebriti dronfuljice koje pričaju kako im je ljubav najvažnija stvar na svetu, i kako bi htele da upoznaju ljubav svog života o kome maštaju još od dečijih dana, a sinoć je iza šatora u kome je pevala dizala noge u vazduh kao cevi PVO-a iz Bujanovca 1999-te godine. Ako si političar u tom slučaju vrlo jednostavno pravilo važi - što si više sjebao ljudskih sudbina, time ti je popularnija knjiga. To što si potencijalno nepismen, i što ti znanje osnovno seže do sabiranja na prste, to nemoj da te brine - na birou jednostavno imaš kol'ko voliš magistara književnosti voljnih da rade za 100 evra mesečno - problem si rešio, ko o nezaposlenim intelektualcima ionako vodi računa u ovoj državi, zar ne? Sistem ih je pretvorio u jeftinu radnu snagu...

Dakle, bacaš se na pos'o. Ubaciš po koju činjenicu da bi priča donekle imala osnov da popije vodu, po koji zaplet da bi zadržala pažnju čitalaca, i to je to. Kad ti magistar napiše knjigu, ako si starleta slikaš se za naslovnu, ali ne baš kao za novi "album od deset novih pesama, deset novih hitova" u svojoj muzičkoj produkciji. Pobogu - pa to je knjiga! Nego onako da ti se nonšalantno jebozovna sisa nazire pokraj ponekog tugaljivo-emotivnog naslova tipa "Robinja ljubavne patnje u pregrađu Kaira" (što je egzotičniji naslov geografske lokacije, to se više prodaje). Ako si fudbaler, podbočiš se kao Tesla dok praviš mudračku facu kao kad se posle jutarnje kafe zaglaviš na daski WC šolje, kako bi tvoj zamišljeni pogled odao da se nalazi duboki intelekt u glavi koja zadnjih dvajest godina obavlja sledeću algoritamsku operaciju: ako si na terenu, lociraj loptu i ošini je nogom u pravcu protivničkog gola, izbegavajući njihove igrače; ako nisi na terenu, idi jebi manekenke. Generalno, ako si žensko naspominji se sijaset bivših ljubavi, nekog preplanulog ljubavnika Italijana sa palamarom od trijest cantima, koji te je spavao noćima na obali Bosfora, pa ti slomio srce kao Brus Li saksiju iz Dinastije Čen; u muškoj varijanti, spomeni kako si bio gradski mangupčić, sa jedne strane perspektivni mladi čovek, a sa druge mladić koji se zbog simpatije Čehinje pobio sa nekim zajebanim Šiptarima na maturskoj ekskurziji u Dubrovniku - takve priče jednostano naš svet voli, to je zicerica. Ako si političar, onda, bat'o, okači na naslovnu ili trobojku sa kokardom ili crvenu zvezdu, kakva god da je slika - uvek ti preostaje 50% čitalaca. Kako god, spomeni Hrvate u konotaciji prethodnog rata: ako si nacionalista, onda da potpališ žar nacionalne mržnje, ako si komunista, da igraš na kartu nostalgije za bratstvom i jedinstvom.
Ako si Boris Tadić, onda se izvini nekom. Bilo kome, nećeš promašiti....

Nova emisija na Pinku koja za cilj ima da smanji srpski rod. Normalan Srbin će, u nadi da će se pojaviti na televiziji, stati svakom autostoperu. To dovodi do povećanja autostopera ubica, jer je to novi unosniji posao: opljačkaš, ubiješ i gotovo.