Omnipotentno biće. Biće koje može da uradi sve iliti bilo šta.

Zvala se jednostavno, Ivana. I danas se valjda zove tako. Ne znam da l je živa, al pravo da vam kažem, nekako mi puca kurac. Elem, pucanje kurca na stranu, al mi smo se beskrajno voleli. Išli smo u vrtić "Pčelica Maja", ona u srednju, ja u veliku grupu. Ona je nosila roze mašnicu u kosi, a ja plave patofne na nogama. Ona nije znala da kaže slovo r, a ja sam znao da kažem sva slova, pa sam je zezao da izgovara "Riba ribi grize rep" i svaki put je poljubio u nos kad to kaže. Bila je slatka kao lipov kurac....ovaj, lipov med, ili možda bagremov, ne sećam se. Stalno smo blejali zajedno u pesku. Ljuljao sam je na ljuljašci i klackali smo se zajedno. Naučila me da igram lastiš, a ja nju da puca iz pištolja na kapisle. Najviše sam voleo, kad nas vaspitačice pošalju na spavanje, da se iskradem iz svog kreveta, uđem u sobu gde je srednja grupa i uvučem joj se u krevet. Tamo smo otkrivali naša tela. Ona je dodirivala moju pišu, a ja mazio njenu picu. Smejali smo se k'o ludi na brašno i bilo nam je do jaja. Jednom prilikom nas je izvalila vaspitačica i rekla našim roditeljima da smo psihijatrijski slučajevi. Moja mama je plakala, a ćale me pit'o "Jesi jeb'o ti ovu malu" i šmekerski se osmehnuo. Od tad nam nisu dali da se družimo, ali smo se viđali krišom ponekad. I kako je to Miroslav Ilić lepo opisao, jednog dana dok sam se sam vraćao iz vrtiča, video sam da se prokleta kurva krlja s nekim u senci kestena. Tad mi je puk'o film i pucao sam tom pederu u nogu. Pištoljem na kapisle, naravno. Ona je skočila i manirom iskusne latino glumice rekla: "Ovo nije ono što ti misliš, mi smo samo...", ali ja nisam želeo da je slušam. Plakao sam danima i noćima, odbijao sam da jedem poparu. Ispisali su me iz tog vrtića i upisali u "Neven". Tamo sam se navukao na dop i sad vam ovo pišem i verovatno odbrojavam poslednje trenutke mog bednog života bez Ivane. Ivana, I wiil always love you iako si jeftina droca.

Брачна другарица после пар година стажа.

Eufemizam za pičku,koji ponekad koriste žene u ruralnim sredinama.

-Recenica koja biva izgovorena posle visecasovnog alkoholisanja, nakon samo prvih par nota 95% pesama, propracena snaznim udarcem pesnicom u grudi, a zatim i dizanjem ruku u vazduh.

Moja? Svačija samo ne moja.

To ti je ono kad odeš na svadbu u Malu Krsnu kod burazera, napiješ se kao stoka i odeš kod muzike da naručiš pesmu i to platiš debelo, a muzika te ne jebe za živu silu jer si janpi...

Pavlaka od 700 grama.

Čuveni hit Miroslava Ilića koji je isti napisao kada je prvi put popio "Viagru".

Televizijska forma koja je trebalo da se zove "moja desna saka", ili ti "moja desanka".

Izraz koji koriste stariji ljudi,u narodu poznatiji kao : "Moja očevina"

Oda nevinoj devojci u nadi da ćeš baš ti da budeš prvi vršilac radnje.

Моја фиока је фиока коју има сваки клинац. "Мама, јел ово сада моја фиока?". Да, добио је фиоку... Тако је лепа и празна. Ставио је унутра свој аутић. Да, то ће бити гаража. Сада је ставио и човече не љути се. Време пролази... Негде међу лајсницама зе завукло педесет пара... оних малих жутих и дебелих. Последње важеће паре у Србији. Сада нема мање од 1 динар. Ту је и неколико бомбона из праисторије, мачкин зуб који је нашао у дворишту, неколико камења са мора. Једна праћка. Каубој и индијанац, тенкићи и топови. Пар резача, гумица.... Касније се уселила прва потрошена оловка. Патентица која се сломила. Хемијска која се истрошила. Свеска за математику. Уџбеници са редним бројевима. Последњи су имали број осам. Ево га, гел за косу, један дезодоранс, стари бријач. Кутија кондома. Неколико дискова са сликама које више не жели да гледа. Стари мобилни и пуњач. Стара батерија од новог мобилног. Индекс. Радничка књижица, здравствена... Нека стоје ту, сада не требају... Прстен... Ту ставља бурму када излази са другарима. Коверте од плата и рачуна... Чекове... Опет здравствена... Сада нека нова. Са овером до краја живота... Бромазепан и Ласикс. Налази лекара, рендген снимци. Цео један живот у тој мојој фиоци.

Одговор Себастијана Фетела на питање која је његова формула успеха.

Lou badžet verzija: nisam ja, to je moja šauma. Kada ne želite da prihvatite odgovornost za nešto što ste zasrali, a provaljeni ste nastupa glamur kopriva. Jer vaš sagovornik zna da nemate keš za šaumu, ne volite ta zapadna sranja ili vam je jednostavno mrsko da izgovorite rečenicu iz odvratne reklame.

Ovo je jedna od kletvi: tako mi ova dva oka tako kaze neko kad se kune. A onaj koji ima jedno oko sigurno kaze tako mi ovog oka.

Izreka koja kako vreme prolazi konstantno menja svoj oblik i značenje. U Sribiji se koristi još od davnina ali je u današnjoj omladini sablja dobila skroz drugu konotaciju i ova izreka se koristi na sasvim drugi način.

Kažeš iz zajebancije ćaletu kada ti prigovara zbog nečega.

Moja baba je osoba koju sam najvise voleo dok nije umrla i dok nisam dobio sina. Kad god bih pobegao od kuce bezao bih kod babe, u babinoj kuhinji postojala je fioka u kojoj se nalazio eurokrem uvek ostavljen za mene i to je prvo mesto koje bih proverio kad dodjem kod nje.
Baba je cesto samnom gledala skolski program a najvise "opstanak" i uvek se brinula za kamermana koji ne primecuje lava koji mu se prikrada (iako ga vidimo mi). Cesto je baka znala da zaspi onako sedeci sa otvorenim ustima pri cemu bi hrknula toliko jako da bi probudila samu sebe i unezverenim pogledom pokusavala da odgonetne gde se nalazi. Cesto bi joj onaj nemac (alchajmer) krao i sakrivao stvari po kuci pa se zato na sve ljutila osim na mene. Kad je pocela da me pita kako se zovem, svaki put kad me vidi,
zamolio sam roditelje da se preseli kod nas da brinemo o njoj i spava u mojoj sobi ali baka nije bila srecna van svoje kuce i stalno me je pitala gde je kuhinja, kako se ide do sobe i jel su prva vrata za vece a druga za kupatilo. Mnogo sam voleo svoju baku a pretpostavljam i mnogi od vas svoju a ovo mi je bila jedinstvena prilika da je se setim i nekom objasnim koliko je divno i pomalo smesno stvorenje bila tako da mi nije vazno da li cu dobiti plus ili minus.Laka ti zemlja moja bako.....

Jedna rečenica je samo meni zaigrala u moru informacija.
Od te rečenice-iskrice je nastala moja želja.
Od momenta kada sam glasno izgovorila, to je postao moj cilj.

Moja priča je nastala kada sam se posvetila svom cilju.

Trećinu ljudi ostavila je potpuno ravnodušnim; trećina me smatrala blesavom; odobravanje sam dobila od poslednje trećine.

Podršku od malog broja ljudi koju su razumeli moju priču.
Moja priča je ostvarena za mesec dana.
Ostala je zauvek u meni i strpljivo čeka svoju reprizu.