Naša Kira je nestala, nije je bilo sedamnaest dana. Toliko je trajala i potraga, trajala bi i mnogo duže da je nismo pronašli, znam to. Lepljenje plakata, provera svake dojave, čak i one koja nije ulivala poverenje. Sve je stalo u tim danima, postojala je samo Kira. Došao je trenutak ogromne radosti i olakšanja kad je pronadjena, zatim je ponovo dobila pažnju koju je nekad imala. Kao da su se vratili oni meseci njenog života kada je šetana po čitav dan i kad je imala sa kim da se igra i trči po dvorištu, kad smo svi bili srećni. Ovog puta je sve to trajalo kraće, mnogo kraće. Ponovo je zapostavljena i ponovo čeka. Skoči iz one prašine kad me vidi da ulazim na kapiju i pojuri ka meni, juri zamnom sve do vrata, onda nam se pogledi sretnu tek kad zatvaram vrata, tad ugledam taj pogled. Ugledam ga i dok joj spuštam činiju sa hranom, prvo me pogleda, sačeka da odem pa onda počne da jede. Mislim da zna da mi nešto fali, siguran sam u to jer fali i njoj. Ona je strpljiva, čekaće i ostaće verna.

-Ej, bre, čoveče, ostavi malo i za nas, šta si takav!
-E, ja sam sve pokupovao, imam pravo da sve i pojedem!
-Brate, kakva si stipsa, koliko sam te ja puta častio, a tek Miloš... Puši kurac, znaš!
-Ma, znaš šta? Popušim vam ja svima! Evo vam čips, idem ja, u toplije krajeve, kad vas vidi čovek odma se smrzne.
-Idi, nas si našao da vređaš! Popušim ja tebi, da znaš!
-Aj, oladi, znaš da je težak na novčaniku, ali ovako bi život za tebe dao.
-Pa, ne dam da nas vređa, on će nama: ''Popušim vam ja svima!''! Ma nemoj!

"Šta se bre treseš k'o čivava"

- Ovaj moj je za vikend dobio štence, tri bernardinca! Znaš kako su slatki, lepi, pufnasti, flafičasti! Milina! Da mogu ceo dan bih se mazila sa njima, duše male!
- Lepo, lepo!

... NEKOLIKO GODINA KASNIJE ...

- Šta ti se desilo? Otkud ti šavovi?
- Ništa me ne pitaj! Išla sam kod skota da vidim zašto mi se ne javlja na telefon. Ona njegova luda žena pustila one odvratne džukele na mene, jedva sam živu glavu izvukla!

- Jesi video što komšija Sofokle nabavio kučence?
- Da, da, ne znam šta je ono, neko minče...
- Minče.

"El tuj Lili, ape li čapa?"
"Molim?!"
"Vikam, će me rbne li zagar?!"

- Simo, imam problema, ovaj moj mali neće ni da uči, ni da radi. Ne znam šta mi je činiti.
- Ti imaš problema?! Pa ovoj mojoj džukeli jutros stigla i teća prijava za nanošenje teških telesnih povreda. Na koga je takav majke mu ga nabijem one nenormalne! Kad izađe u grad k'o da je pušten s' lanca, samo sranja pravi. Ne mogu više kazne da plaćam! Il' ću boks da napravim od njegove sobe i tu da ga zatvorim, il' ima da robija, treće nema...

U šumi nakon dužeg čekanja da se nešto desi:
A: "Miloje, moram da ti priznam... juče sam ti jeb'o ženu."
B: "Bane, tako mi Boga, ubiću te."-okreće pušku ka nesrećnom čoveku.
A: "Nemoj, svega ti! Sama me zvala, sama sve inicirala..."
B: "Sada mi je jasno zašto se distancirala od mene... U tom grmu leži zec!"-sprema pušku da opali.
A: "Ma nemoj Miloje, nije vredno ni mog života ni tvog zatvora!!!"
B: "Zec, zec, jeb'o te ceo svet. Jebeš ženu pucaj ka grmu!"

Steva: Tabita, srećo moja, jesi čula da se Kralj oženio onom Suzanom?
Tabita: Pa kad je glupa. Kad je već htela vreću kostiju da leži na njoj, bolje da je uzela plastičnu kesu i napunila pilećim kostima od ručka.
-------------------------------
Steva: Tabita, srećo moja, jesi čula da se Kralj oženio onom Suzanom?
Tabita: Ma đe je nju našao, pored mene vake zgodne, ona ti je ništa do vreća kostiju!
Steva: Znam, Tabi dušo, što bi rekli ljudi: "Bolje da žulja nego da ljulja"!

- Halo, kumašine 'di si ti?
- Evo kume, kući sam, šta treba?
- Prošao sam sad kolima pored tvoje kuće, izgleda da ti se Reks otrgao sa lanca, pa da ga vežeš da dođem na po jednu.
- E kume moj, dok imam meso u pušnici, Reks će biti unapređen u bežični alarm, al' dođi ti, oglasiće se on, pa ću izađem da te sprovedem - ne ujeda on.
- Ajmo mi lepo u kafanu, što je sigurno - sigurno je.

Deda: ,,Gde ste našli ovo minđilče?,,