Lik koji jednu istu stvar ponavlja 250 000 puta za redom danima i danima

Osobe koje zive u svom svetu, ne prate sta se desava oko njih, a onda se uključe u raspravu i postave pitanje koje nema veze sa temom.

Arhaičan izraz, koriste ga starija braća, stričevi, ujaci. Uglavnom ga koriste kada nas posećuju,dolaze u goste, sretnu nas negde.

Luksuzno pakovanje halucinacije prouzrukovane upotrebom džidže, džeje, gandže u religijske, socijalne, medicinske i kulturalne svrhe. Kada najveći dar biljnog carstva razvije svoje dejstvo, uživaoci zelenog veselja doživljavaju specifične senzacije- haludže često oživljavaju mrtvu prirodu.

Grupa muškaraca na granici između momaštva i sredovečnosti. Mnogi imaju svoje porodice ali vole poslepodneva i vikende da provode kao da ih nemaju. Odrasli su i ostvareni u istom komšiluku, zajedno su igrali jurke i žmurke, svi ih znaju i oni znaju sve. Uglavnom ih i vole, poneki deda iz prizemlja samo zato što su sada prestari da razbijaju prozore. Jedini pored njihovih supruga kome često idu uz dlaku je Pera mungos što drži dragstor-pečenjaru pa mu posle čestih partija basketa ili malog fudbala po pravilu uvaljuju znojave banke . Nije ih briga šta drugi misle o njihovom načinu života jer ionako znaju recept za večnu mladost.

Nekada davno, bilo negde jedno veliko selo. U tom selu, ljudi su vekovima živeli na isti način, poštujući svoju tradiciju i običaje. Najveći gazda u selu, neki Pera, imao je ogromno imanje, na kome nema šta nije bilo: konji svih rasa, krave koje daju mnogo mleka, ovce koje daju najbolju vunu,... Imao je ogromnu porodicu i na desetine slugu. Jedino što nije imao bili su dobra pšenica i med.
Jednog dana prolazio je pored dosta manjih imanja svojih daljih komšija, Žike i Laze. Oni nisu imali mnogo posluge i njihove porodice su bile dosta manje, ali su živeli srećno, bili su sjajne komšije i najbolji prijatelji. Na Žikinom imanju je video na stotine košnica, kakve je mogao samo da sanja, a na Lazinom prvoklasnu pšenicu. Odmah se polakomio.
Nekoliko dana je krišom pratio kako ti ljudi žive, a onda je shvatio da Žika i Laza svakog dana izvode stoku na ispašu na svojim livadama, s tim što Laza ostaje da čuva krave, dok Žika svoje krave ostavlja da pasu same. Tako je jednog dana prišao Lazi, dok je bio sam na njivi i "spontano" mu skrenuo pažnju kako komšija Žika ima bolju travu za ispašu od njega i rekao kako to nije u redu. "Pa šta ja tu da radim?", začudio se Žika. "Ako ste najbolji prijatelji, diži tarabu i pusti svoje krave da se malo omrse!". Malo zbunjen, ali lakom, Laza digne tarabu i pusti svoje krave da se napasu. To je činio i narednih nekoliko dana, prvo bojažljivo, a onda je svoje krave sasvim normalno puštao samo da pasu na Žikinoj livadi. Video je sve to Žika, ali nije hteo da se meša, da ne kvari odnose sa komšijom. Sve je to trajalo nekoliko nedelja, dok Lazine krave nisu ušle u Žikin kukuruz i napravile veliku štetu. Video je i to Žika, pa mu kap prelije čašu, zgrabi pušku, ispali par metaka u vazduh, pa razjuri krave. Lazine krave se razbeže, pa nestanu u šumi tako da ih je gazda jedva našao i to tek svaku treću, dok su ostale pobili vuci, ili su upale u klopke za lisice. Ne beše mu drago zbog toga, pa se naredne noći ušunja Žiki u štalu i zakolje mu nekoliko krava. Vidi to Žika, pa mu ne beše drago. Naredne noći, sakupi on sve svoje sinove, braću i rođake, pa upadoše kod Laze na imanje, popališe mu štalu, obore, nekoliko pomoćnih zgrada, pobiše mu deo familije, te mu ostaviše samo kuću, a u životu njega, ženu i žensku decu. Vide to Laza, pa mu ne beše drago. Ode on kod gazde Pere, da ga zamoli za pomoć da se osveti Žiki, kome bi uzeo deo imanja i stoke. Gazda Pera reče: "Može to, ali druga polovina imanja ide meni, a ti ćeš mi još dati i pola svoje pšenice!". Ne beše Lazi drago zbog toga, ali obraz je obraz, a i morao je da stane na noge posle silne štete. Sledeće noći, skupi Pera sve svoje sluge, sve svoje muške sinove i udruži se sa Lazom. Zapališe Žiki sve štale i obore, odvedoše mu svu stoku, popališe mu svu njivu, a na posletku i kuću. Pobiše njega i celu familiju, osim ženske dece, koju Perini sinovi uzeše za sebe. Podeliše tako Pera i Laza Žikino imanje, a Žika dade Peri pola svoje pšenice. Posle godinu dana, ubi Pera Lazu u lovu i oženi njegovu udovicu, kako je i sam bio udovac, te uze i njegovo imanje.

Drushtvena igra chiji naziv sluzi za umirivanje uchesnika u istoj koji je frustriran gubitkom.

Rečenica koja se izgovara ženskom petku koji bi da ravnopravno učestvuje u muškoj raspravi.

U principu svi peskiri na ovaj svet dolaze jednaki, razlikuju se samo u velicini i kvalitetu tkanine, tako da u teoriji ne bi trebalo postavljati pitanje koji peskir cemu sluzi.Postoji ipak jedna zackoljica. Peskir kojim jednom neko obrise noge zauvek ostaje bas to, peskir za noge, iako ce kao i svaki drugi, posle toga biti opran i osusen, kao nov. Jednostavno covekova svest o smradu koji je nezamisliv i ponekad, cini se, neunistiv, ne dopusta ljudima da makar pomisle da ce posle pranja taj isti peskir biti cist i da je svejedno kakvu gorku proslost za sobom nosi.

Izraz koji u značenju buljenja u knjigu koriste isključivo prosvetni radnici, dok svi ostali misle na neke druge lekcije, koje se vrlo rado i sa zadovoljstvom obnavljaju.

Takođe i "krmača". Interni kanteraški naziv za puškomitraljez M249 Para, inače najskuplje oružje u igri. Naravno, ima samo jednu puščanu cev, ali zvuči ko da istovremeno puca čitav vod, pa su ga prve generacije okorelih vračarskih kanteraša tako prozvale, a posle se raširilo. Koristile su ga tek nešto manje pizde od onih koje bi uživale u čarima Slončeta, i to zato što bi na svaki iole duži rafal oružje gubilo početnu preciznost. Ali u blizinskoj borbi mu ne bi bilo premca.

Pesma ili deo pesme koju pocnes da pevas potpuno nesvesno i nemas pojma gde si je tacno pokupio. Lancanom rekacijom se siri na svakog ko te cuje da pevas i pritom te opominje da prestanes, jer tu pesmu hronicno mrzi. Posle par minuta kada krene da pevusi i on, bolje bi ti bilo da potrcis kol'ko te noge nose.

Zivotinja koja ce izleteti neposredno pre negativca . Sada vec dosadna scena od koje ni dan danas , reditelji ovog zanra ne odustaju . Koliko smo samo puta na filmu videli da preplasena devojka otvara vrata od plakara , ubedjena da se unutra nalazi ubica . I u trenutku kada " opasna muzika " staje , dok skripucu vrata od zardjalih sarki plakara , izlece Pera ! Macor na koga je ona potpuno zaboravila , koga ona neizmerno voli , a mi mrzimo jer nam je skratio zivot za par minuta . Kada se devojka smirila , jer u plakaru NEMA NIKOG SEM NJENE MACE , izlece ubica sa nozem (sekirom , satarom , kasikom , viljuskom...) i tada nastaje jurnjava po stanu . Macor je naravno pobegao na sigurno potpuno nepovredjen ...

Izraz kojim pokusavamo da objasnimo sagovorniku na kog to glumca mislimo, toliko popularnog da posle sat vremena dubokoumnog razmisljanja i dalje nema sanse da mu se setimo imena, ali mozda uspemo da se setimo nekog njegovog filma koji naravno u 90% slucajeva sagovornik nikad nije gledao ili cuo za njega.

Uteha srpskih navijaca nakon poraza od Australije

Uslovi za posao nekada znaju da budu stvarno veliki.

On je najčešće bivši vojnik ili specijalac, a u nekim slučajevima i povučeni lopov, spasilac ili pak mutant koji je odlučio da živi životom dostojnim čoveka, a ne njegove vrste.

On nema nameru da se vrati starom ,,zanatu'' koji je omrznuo godinama i često ga progone duhovi prošlosti koje obuzdava, najčešće alkoholom ili monaškim životom, opet najčešće u nekom budističkom hramu.

Život povučenog junaka opisan je na samom početku filma, tačnije u prvih 10-15 minuta i naglo se završava zvukom, starog i dobro poznatog glasa iz ,,onih dana'' ili kucanjem na vrata u sred noći.

Povučeni junak će uvek odbiti prvu ponudu, neretko i drugu, ali će ipak prelomti i prihvatiti ponuđenu misiju/operaciju kada bude saznao da je njegov stari prijatelj/partner ili bivša devojka, itd. pao u ruke negativaca u nekoj belosvetskoj vukojebini. Prelomni momenat je obično praćen dizanjem glave i mrkim pogledom uz nevoljno - OK, I'm in!

označava čekanje nečega što se ni ne nazire.
Malo blaže nego čekajući Godoa

Rečenica koja se često sreće u opisima novih tehničkih proizvoda kada se ističe kako je proizvođač prihvatio neku novu ideju. Naravno, apsolutno je primenljiva na razne druge aspekte u životu.

Naziv za devojku kojoj se naziru dva brdasca preko majice, u osnovnoj skoli.