Pesma koju vam je zao iskljuciti kad izlazite iz stana, pa sedite obuveni i u jakni dok ne prodje.

Bajagina pesma - 4 4 2 do Beograda

Ranije su ljudi slušali muziku bez obzira na staros iste, čak su se više cenile neke starije numere (i sad ima takvih ljudi na svu sreću), a od pre par decenija, u stručnom muzičkom jeziku osvanuo je novi termin, pokojna pesma. Predstavlja pesmu staru, ranije godinu-dve, a danas, mesec-dva.
Kada bi pustili na telefonu, da imate (pošto verovatno nemate :D) neku malo stariju Morandijevu ili Getinu pesmu (da napomenem da se malo starija pesma odnosi na muzičku numeru koja je izašla iz nekog "prodakšna" pre nekih mesec dana), sigurno bi bili obavešteni kako je ta pesma zastarela i kako sad ima nova i bolja, a ta stara smara i bezveze je, iako su je ti isti ljudi puštali do pre dve nedelje i igrali uz nju u autobusu, dok su na sav glas pevali.
Za dve-tri nedelje, ta nova kul-ful pesma postaje pokojna, bezveze, trula i smorna, a na plejliste dolazi nova, kulija i fulija od prethodnice.

Pesma kod koje se na pijancenjima i slavljima uvek spomene "na koju Miru??"

Idealna konstelacija nebeskih tela, atmosferskog pritiska, količine alkohola u krvi, jačine muzike, savršenog spoja reči i melodije, dovodi do ekstatičnog uzbuđenja i naviranja emocija i sećanju na neku voljenu osobu. Pesma progovori o onome šta možda vi sami sebi niste bili u stanju da priznate, ili niste umeli to tako dobro da formulišete kao što su to uspeli nadahnuti tekstopisac i izvođač. Tada se hvatate za telefon, balavite u slušalicu ili pišete srceparajuce poruke tipa "otkud tebe da se setim". To je dakle posebno stanje duha, kada vaše euforično raspoloženje dostiže vrhunac, ali kad se pesma završi osećate se sjebano i sve na loše krene.

još uvek mu nisu rekli kolko kosta pesma

To je ona pesma koju si skoro negde čuo (na žurci, u autobusu, na tv-u, u kafiću). Po nekom nepisanom pravilu to je uvek ona koja ti se ne sviđa i samo tebi iritantna. Toliko iritantna da bi se fizički obračunao sa onim koji je tu pesmu pustio jer pesma nema nameru da ode iz tvoje glave, ma koliko to jako želeo. Elem, postoje izuzeci kada su u pitanju slave i velika slavlja pa se puštaju pesme od kojih pođe poneka suza, polomi se koja čaša i koje ti ostanu u glavi narednih nekoliko dana i koje slušaš puštajući ih na jutjubu ili iz svoje arhive.

Pesma kakva se piše samo jednom, a pogađa svakoga. Starijima tera suze na oči sećajući ih na davno minule trenutke, a mladima jer osećaju da im predskazuje ono što ih čeka.

Lete pare, koje ne znamo odakle nam i suze koje se čine neiscrpnim, kada zasvira baš TA pesma. Naša. Lomi se čaša o čelu a glava o stolu, grli se sa zakletim neprijateljem, umire se i rađa. Traži se još jedna tura, a onda i još jedna. Psuje se i blagosilja, smeje i plače…

I sva ta moć stala samo u tri strofe i dva refrena. I u magiji koju stvara tročlana grupa svirača, jednako pijana kao i grupica pijanaca za stolom u ćošku.

Pesma koja nas tera da istrajemo do kraja u necemu, uglavnom necem napornom. U nase vreme je to bilo " Eye Of The Tiger". Danas su pojedini vidjeni da rade 50 zgibova uz " Trezan " Sinana Sakica.

Najbolja među najboljim. Pesma koju puštate svaki put kada upalite plejer, muzičku liniju ili nešto treće. Svako od nas ima svoju tatko pesmu.

Kontraverzna pesma,koja nikog ne ostavlja ravnodusnim.
Neki ce je smatrati kao najbolju pesmu iz perioda moderne(kao npr. ja),a drugi ce reci za pesnika da je bio budala koja je razocarala tu devojku.
Ipak da nije bilo ove pesme,ona mozda nikad ne bi doblila pesmu od nekog.
Pesnik je bar ispao fer lik.

Kada, dok ležite u krevetu i slušate muziku, naiđe nepoznata numera koja vam se toliko svidi da morate da ustanete i vidite koja pesma je u pitanju.

Pesma koju slušaš bar 10x u toku dana, koju svima pokazuješ, o kojoj rado pričaš sa svakim, čiji spot znaš u detalj, koja ti je postavljena kao ringtone ali i alarm tone i ona koja te budi ujutru.

Ona što pogađa i vodi, ima neke veze sa tvojim životom…diže i nosi visoko…u bestežinsko stanje...Pesma koja traje par minuta i…ode…a ti ako imaš malo svojih pesama , moraš da se vratiš i…ili posrneš ili padneš teško.

Pesma koja za razliku od autobiografske koja opisuje licno iskustvo ili biografske koja peva o nekom tamo, anti-autobiografska opisuje ono sto je u potpunoj suprotnosti sa sopstvenim iskustvom ili stavovima.

Pesma kojoj će pevač na svadbi pristupiti sa mnogo razumevanja, nakon prebijanja od strane pijanih svatova, jer istu nije želeo da otpeva na narudžbinu gore pomenutih.

Kada se nadjete u objektu od nekih 30- tak kvadrata u kome ima nekih 100 osoba i pri tome skoro svi puse! I od tog silnog dima oci pocnu da vam suze! I onda dodje neka budala i pita vas zasto places? Pa eto pogodila me pesma( a u pozadini gruva neki tehno)!

Poznato je da labud ima ne tako lep 'glas'. Medjutim, pred smrt, svaki labud takoreci 'zapeva'. To je poznato kao labudova pesma. Tako se za nekoga kaze da je otpevao labudov pev kada uradi nesto najbolje za sam kraj (zivota, bavljenja nekim poslom...).

Univerzalni patriotskih poklič heroja turbofolka sateranog uza zid zaborava i odgovor na pitanje zašto se ne skine sa televizije. Beta šljam turbo folk voditelj mu uvek odgovori sa: "Nojzi hvala."

Pesma koja se trudi da sa malo reči kaže što više, te se autor u njoj trudi da bude baš sažet i jezgrovit. U primeru jeste data jedna haiku poluzajebancija koja govori o sprdnji i seksu ali je aforističnost i sažetost, a rekao bih i duhovitost, neosporna.