Dodala bih uz definiciju "eksurzija frajer" jos i da ni slucajno ne sme da izostavi pesmu "Marija" jer se u busu najmanje nadje 15 sa pomenutim imenom. Bilo koja pesma od hiljadu sa ovim nazivom je dobrodosla.

Poznata pesma Đorđa Balaševića iz 80-ih godina i jedna od čestih uzrečica koja se može čuti među Srbima pritisnutim nedaćama i nemaštinom koji izlaz iz svoje situacije traže na šalterima raznoraznih banaka.

Muzički spot dobre pičke.

Pojam ''No sikiriki'' usao je u siru upotrebu 2004. godine. Tada je bosanskohercegovacki reper Edo Maajka izdao istoimeni album, na kome se nasla istoimena pesma kao himna lagodnom zivotu. Pojam oznacava odsustvo depresije, crnjaka i negativnih misli. No sikirki - bez sikiracije.

Pesma kojom zavode ribe (tačnije, ovlažavaju ih) istinski romantičari. Da li zbog emocije, ili zbog autoritatinog stava, ne znam, ali uvek upali.

Žena koja se budi jednom sedmično da bi u nekoj drečavoj haljini otpevala jednu od svojih žalopojki u emisiji glupog naziva a još glupljeg sadržaja "Jedna pesma, jedna želja" , inače miljenica svih baba u zemlji Srbiji!

Omiljena pesma "obrazovanih" pojedinaca, koji od celog teksta pomenute znaju samo ove 3 reci i neprestano ih ponavljaju. Dice se svojim znanjem opste kulture u svakoj prilici, nikada neizostavljajuci ubrajanje ove pesme u svoje favorite.

Sviđa ti se neka pesma koja nije "in", ili društveno prihvatljiva u tvom krugu prijatelja iz bilo kog razloga? Nema problema, reci da ti se sviđa rok verzija.

Tojest. Tačnije. Znači. Jezička figura najave demistifikovanja rendom tuđeg naklapanja. Instant prevodilac u svakom od nas. Neprejebivo oružje u borbi protiv demagogije.

Uglavnom, tri reči od kojih strahuje svaka laž, filozofska rasprava, eufemizam i pesma Momčila Bajagića Bajage.

Pre svega vesela i može se reći veoma poznata melodija, tekst pesme nepoznat, jer je pesma jelte na španskom, kao i njeni izvođači kojih ima mali zilion.
Izaziva blago stanje euforije kod osobe koja sluša istu.

Samo jednom u životu, dovoljno je da uđeš u čađavu mehanu. Odmah znaš da li je kafana tvoja subina. Kada ti otvore vrata od kafane, prizor je uvek sličan: krčma stara, krčmarica mlada, ide pesma za društvo u ćošku, veseli se poslednji boem sa dva dobra druga, dva prijatelja, dok u uglu sam za stolom jedan čovek sedi. Posle kratkog vremena postaješ jedan od onih koji bi djavolu dušu dali za merak. Luduješ i lumpuješ do zore. Iznova i iznova, dok napolju steže zima, u kafani punoj dima, slušaš pesmu ciganina. Kada te sestra upita: ,,Kuda brate, noću odlaziš'', odgovaraš sa: ,,Opet sam ti u kafani!''
A onda, dok je jesen u tvom sokaku, po prvi put, ugledaš oči jedne žene, koja udje u tvoj život kao slučajna prolaznica. Kada odlučiš da dotakneš te usne koje dugo želiš, shvatiš da ne možeš bez nje. A onda počne nešto čudno sa vama da se dešava. Kad poveruješ i srcem i dušom da ćeš život deliti sa njom, ona ti bez razloga kaže zbogom, i rastanete se jedne letnje noći. Od tog trenutka, ljubav ti srce mori, lažeš sebe da možeš bez nje, i tešiš se kako nije život jedna žena. Prazna čaša na tvom stolu tera te da se zapitaš šta si ti u njenom životu? Da li te voli ili se kaje? Dani prolaze, a nje nema. Počinješ da tražiš ljubav novu, da staru iz srca zbrišeš, jer šta će ti sećanje na nju, kad ljubavi nema više? Dok bez nje piješ gorko vino, cigani ti tiho tiho sviraju, sviraju noćas samo za nju. Proklinješ crne kose i moliš srce da zaboravi dan kada je srelo.
Ali izgubljene ljubavi vraćaju se same. Zvala te je jer želi da te vidi. I dok se gledate skriveni od kiše, shvataš da je kasno da se menja. Ti si je voleo,drugi je imao. Ona nije znala za bol srca tvoga. Shvataš da u ljubav više neveruješ.

Obicno je u pitanju neka pesma, koja se stalno ponavlja u mislima, sa njom se probudimo, sa njom zaspimo, kad god imamo intermezzo od razgovora, ona je tu...

Pesma koju peva kamerman Bera Grilsa kad postane ljubomoran na njegovu slavu.

Kad se pije-pije se.
Obrću se ture. Lome čaše kad te pogodi tvoja pjesma. Časte sponzoruše....
A on te samo prati i tefteri.

Sve jeste, samo rep nije. Nastao je kada su mrsavi klinci iz nekog kraja otkrili studio. Svi tekstovi su im o "gudri", alkoholu, kriminalu i poneka pesma o ribi koja je ostavila nekog od njih.

Pesma koju pevuši neki tajkun ili njegov sin, ili neki gazda nečega kome policija ništa ne može, kriminalac, lopov, pa i političar dok voze kola i boli ih tuki da l' će murija negde da bane.

Godina koja je obelezena kao smak sveta - po vidovnjacima. Inace ono sto je zaista obelezilo je bombardovanje i pesma "Volimo te otadzbino nasa, volimo te vise od paprikasa"

Legendarna pesma kraljice bosanskog melosa Semse Suljakovic uz koju su starije generacije i Juzni Vetar rokali po stadionima sirom bivse SFRJ. Treba pomenuti i da se deo ove pesme moze cuti i na pocetku hita BS-a "Govedina".

Krajnji stepen pogođenosti određenom pesmom na nekom veselju, jači čak i od onog dobro poznatog "gde me nađe". U ovom stadijumu javlja se želja za velikim količinama alkohola, razbijanjem flaša i čaša, pa čak i samopovređivanjem usled jakih osećanja koje u nama izaziva pesma.

Tugaljiva, mumlajuca, onomatopejicna sevdalinka koja je na repertoaru nakon kombinacije svinjaka, piva i domacice. Ritualna pesma koja se uvek izvodi na istom obrednom mestu-sanku, pred istom, vernom publikom-konobarima.