Brate, jer si bio danas u školi?
Nisam brate, jel me glava nešto bolela.

1)A:”Batice, simpatična ti je ova nova ribica, je l’ ima neku slobodnu drugaricu?”

2)A:“Brate, ovde treba stalno da izlazimo, vidi što su dobre ribice!”

Švica, mali, mirni, turistički, Alpski gradić okupan u prelepom letnjem danu gospodnjem.
I bejah ja tada u kafiću na tarasi, ispijah polako pivce, merak mi bejah piti, uživah, bejaše tišina, mir božji, nirvana. Gledah sa divljenjem goleme bele planine kako dodiruju nebeske visine a ispod njih bejahu zelene livade i brežuljci kroz koje protičahu bistri srebrnkasti izvori. Raj na zemlji bejaše i bi dobro. Šetaju se tiho bogougodni turisti ulicom Kinezi, Nemci, Francuzi, dobri ljudi raznoraznih rasa i nacija bejahu oni.
U jedanom trenutku začu galamu. Šta bi ovo? Ko li to za ime dobroga boga remeti ovaj idilični prizor svetovnoga mira i spokojstva? Okrenuh se ja a zajedno sa mnom i svi oni koji bejahu u tom kafiću. I gle videh, prolazi pogolema grupa veoma debelo-guznih ljudi i žena, izbezumljenih šizofrenih pogleda, preglasno zboreći.
Morahu da su Ameri, pomislih, i uistinu bejahu Ameri oni. Vreme kao da stade, svi gledahu u tu bučnu pregojenu masu kako im se sporo i sigurno približuje.
U jednom trenutku bejahu zastali bogougodni ljudi na ulici i sklonili se na stranu da bi napravili mesta da oni prodjahu, pošto oni ne bejahu gledali gde hodahu ispred sebe već pokazujući prstima na planine, gledahu visoko podignute glave u nebeske visine, pitajući svog mučeničkog vodiča, veoma glasno i gordo, kako se koja planina zove.
I gle zla velikoga, bejahu zastali baš ispred kafića u kome ja bejah sedeo. Sa svojim sokoćalima to jest ajfonovima slikahu nebeske visine i planine, bezumno smejaući se glasno, ne obazirajući se na to što su svima ostalima zakrčili put, svojim grandioznim guzerdama.
Zvuk nijhovog grogrohotnog smeha, beše ko zvuk smrtno ranjene divlje svinje izmešanog sa kreštanjem gladnoga vrana gavrana. Pakleni bi njihov krik. I bi veliko strašno zlo. Bogougodni ljudi koji bejaše u kafiću i na ulici razgnjeviše se vrlo, kolutaše svoje oči i klimajući glavu u negodovanju, začudjeno i nervozno gledaše u njih. Sablazni bejahu jako mnogi što morahu gledati i slušati njih.
Navrši se vremena mnogo od tada.
Dobri bog bejaše milostiv i konačno prodjoše. Velika nesreća i božje iskušenje, svrši se. Slava i čast i sila gospodu našemu. Poneki stidljivi bogobojažljivi kikot se začuše. Dobrim mučenicima na ulici i kafiću osvanuh osmeh olakšanja na ozarenom licu i beše ponovo sve dobro i bogougodno.
I tako nekad bejaše.
Putopisanije Ludoga Umnolekara Putnika Vol I

I gle začu se grokot svinja na zapadu gde huli na boga dobrogoga, grokot znažan, grokot silan i svi narodi sveta ga čuše, naučiše i svojekude ga zboriše.
Ludostradamus

Za dalje proučavanje ovog pojma odgledajte Grand Show na TV pink svakog dana od 00 do 24 (sem kad nisu španske serije)

JA: Ćao ja sam Milutin :D
ONA: Pali mali

Blic: Navijači pravili nerede u centru grada!
Komentar na vest: Sve bih ja to u rudnik, na dvadeset godina, da se korisno iskoristi ta energija što ne znaju šta će sa njom.
........................
Kurir: ŠOKANTNO: Pevačicu Granda muž ubio sa stopedesetiljada udaraca u glavu po najstarijim satanističkim običajima da bi mogao da vrši seksualne obrede sa nevenčanom komšijskom kozom.
Komentar na vest: Majku mu bolesničku, U RUDNIK TO TERAJTE BEZ SUĐENJA, nek istrune tamo!!!!!
..............................
Penzioner: Vi ćete da rušite vlast, balavci jedni, ne znate gde ste šuplji, a znate kako treba da se uredi država?! Sve bih ja vas na goli otok da tucate kamenje..
Unuk: Ali deda, nema više golog otoka, sećaš li se....
Penzioner: Nema?!?! Šteta, zato i jeste ovako... Veliš nema, e onda u rudnik!
Unuk: Ali deda...
Penzioner: UUU RUUUDNIIIIK!!!!

Otac: Pa, sine, čujem da si našao novu djevojku!
Sin: Aha, zabavljamo se već nedelju dana.....
Otac: A da te tvoj tajo priupita, je li čemu mala, a? (namiguje, smiješeći se)
Sin: A daj čovječe, kako te nije sramota.... Mator konj, a tako....
Otac: Konj, a?!?! Ženo, dodaj mi na sekund te mašice, da objasnim ovom magarcu neke stvari......

Dva prijatleja hodaju ulicom.
-1: Vid' onu malu. Jezik mi plazi po podu.
-2: Znam ja nju, zove se Jelena.
-1: Zovni je.
Jelena uskoro dolazi. Pozdravljaju se, upoznaju se. Završila je razmjena imena.
-1: Jelena, ono što sam ti ja htio reći je... ma raširio bi' ti guzove k'o Mojsije more koliko si dobra.
Šamar. Jelena odlazi.
-2: Brilijantno.
-1: Joj, okreni se ulijevo, vidi onu.

Mama, mama, pusti nam MornaJa Popaja.

Zašto bas čekmeže nemam pojma, cuo sam par likova da je tako zovu...
Mada kad sam pitao Staru ona mi reče da je to fioka u stolu ili tako nešto, tj. mesto gde moze da se ostavi nešto.... Valjda je zbog toga.

Kaže mi ortak(ruke su mu bile zauzete): Uzmi mi skalper iz čekmežeta i preseci ovo.
Ja: Iz čega bre?!
...

- Pripadnici narodne vojske Jugoslavije drugog korpusa, sedmog bataljona, regimenta i 3 divizije su stacionirani u predelu oko i u Beogradu, od rano jutros.

Pripadnici nečega..

:tetka i ja gledamo TV, tamo se prikazuje neki dokumentarac o Titu:

Ja: "E Teto, ti si znači Titov pionir, crvena marama, plava kapica, "Danas kada postajem pionir" i te fore..."
tetka: "Da."
Ja: "Haha, komunjaro!"
tetka: "Mali ne seri, ti si još gori, ti si Miloševićevićev pionir, mi smo barem imali neki nivo."
Ja: "Bolje funjara, nego komunjara. Hahaha"
tetka: "Polazi na spavanje!"
Ja: "Dvadeset godina te znam a ti i dalje koristiš istu foru, smisli nešto drugo."
tetka: "POLAZI!"
Ja: "Ok, ok..."

:pokunjeno idem u sobu i razmiljam da li je moguće da me je tetka oterala u krevet iako imam dvadeset i neku:

-Brate, Milan je naš'o neku novu ribu. Kažu da je '96.
-Pa je l' normalan bre on?
-Nije. Počeće iz pelena da ih vadi.