Student prodekan je predstavnik studenata a da oni to i ne znaju. Njega su studenti postovali pre izbora jer je tada radio za njih, a omrznuli posle kada je proradio iskljucivo za sebe.

Reči koje mi je uporno ponavljala nemačka pornićarka tokom snimanja zajedničke scene, još u vreme dok sam radio kao mladić u Švabiji.

Pretpostavljam da je u pitanju podsticaj povećanja brzine, intenziteta i kvaliteta jebačine.

Osjećam se izgubljen u prostoru i vremenu. Ne znam ko odlučuje, ali znam da to nijesam ja. Nijesam više centar mojih moći, odluke ne donosim, ali se itekako nosim sa njima.

Kao što svi znamo sve boleštine i teorije zavere na internetu nastaju na 4chanu, potom se sele na reddit i na kraju prelaze na obične ekstremiste na ostatku interneta.

Tako je počela i ravna zemlja i "muška prava", kao glupo trolovanje na 4chanu. Mi smo na ovom putu jedna od poslednjih stanica i kod nas te gluposti stižu tek posle nekoliko godina.

Misteriozni noćni autobus za Jakovo. Niko ne zna gde se prva i poslednja stanica i o njemu se priča u šapatima. Samo najiskusniji znaju kako da uđu u isti, jer izlazi noću kada izlaze samo najhrabriji. Ako ipak ikada uđete u isti, videćete da piči mjuza, pola autobusa puši i drži pivo u rukama i dobar deo smrdi na prasiće jer njima dolaze i radnici farme svinja "Jakovo"

Ironično pitanje koje otelotvoruje seosku karmu po kojoj proklestvo pada na potomke onoga ko je radio rđave stvari. Svaku nesreću u sadašnjosti možemo povezati sa grehom nekog našega pretka, pa fraza često postaje apsurdna.

Retorički predlog na koji pomisliš kad jednom odslušaš radio verziju reklame za sladoled u kojoj, posle isterivanja oktave onog slatkog plavuščeta, spiker ne pokriva dvojicu mamlaza dok falširaju završne stihove refrena u kojima rimuju med i sladoled.

Legenda enigmatike, prvi učesnik "Muzičke slagalice" sa sedam pobeda, nosilac trinaestog mesta na VEČITOJ LISTI ANAGRAMISTA. Radio je kao nastavnik, a kasnije kao direktor škole u Gložanu. Umro je početkom 2007. u pedesetoj godini, nakon kratke i teške bolesti.

Ljudi koji svakog jutra čim ustanu "drmnu" jednu ljutu, jer tako Bog zapoveda, još je tako njihov otac radio. Posle imaju naviku da se voze gradskim prevozom. Svi. Zajedno.

Šok-faktor začin pridodat na uobičajena (ne)dela. Možeš ti obožavati isti pol, zlatne tuševe, satanističke rituale, polivati se benzinom sa upaljačem u drugoj ruci, ali ako to nisi radio "na sred Terazija", nego negde u širem centru grada, ili u provinciji, onda je to sasvim normalno i beznačajno, baš kao da si sve navedeno počinio u svoja četiri zida.

Najveći živući moderator. Njegova ogromna cenzura poprima epske razmjere. Cenzura vlada u području radio-televizije, interneta i praktično svega ostalog što mu padne na pamet. Sjeverna Koreja je također poznata kao i "crna rupa Interneta".

Riknuo psihički, neočekivano ko Bata Kan- Kan onomad. Klabingovao, trpao berli ligl srednjoškolke, oćne studentkinje i klimakterične tetke, uništavao se od alkohola, povremeno i od dobre gandže. Na Jućubu je pičilo od Sleja do Laza Magistrale, Radio Morava je već bila standard. Pikao fudbal sa Vlasima a posle tekme se tukao budacima sa njihovim navijačima, ispijao Čiču ispred prodavnice sa seljacima i psovao dete masonsko Klintonu... Ali, spičilo ga u vugla i sjebo se skroz. Jednog jutra se probudio sa uvodnim taktovima 'Ljubi se istok i zapad' u glavi i tada je sve otišlo u pizdu materinu.

Miodrag Petrović-Čkalja rođen je 1. aprila 1924. godine u Kruševcu. Bio je jedan od najpoznatijih srpskih glumaca i jedan od najboljih komičara na teritoriji bivše Jugoslavije. Umro je 20.oktobra 2003. godine u Beogradu.

Miodrag Petrović je bio četvrto dete Čedomira i Hristine - Tine Petrović. Sudbina je htela da se najveći komičar bivše Jugoslavije rodi 1. aprila, na dan šale. Porodica Petrović živela je u Balšićevoj ulici u Kruševcu. U rodnom gradu završio je gimnaziju, gde je i počeo da se bavi glumom - u dramskoj sekciji.

U vreme Drugog svetskog rata nalazio se Kulturno-prosvetnoj ekipi 47. divizije NOVJ. Nakon rata i demobilizacije upisuje studije veterine u Beogradu. Nastavlja da se bavi glumom u KUD „Ivo Lola Ribar“.

Godine 1946. postaje član Dramskog studija Radio Beograda, gde i počinje njegova popularnost učestvovanjem u emisiji „Veselo veče“. Od 1951. do 1977. godine bio je član Humorističkog pozorišta u Beogradu. Glumi i u prvoj seriji Televizije Beograd - „Servisna stanica“, od 1959. godine. U toj seriji se proslavio tumačeći lik kuvara Jordana. U pozorištu, između ostalog, igra u predstavi „Bog je umro uzalud“ (snimljen i film) i antologijskoj komediji Dragutina Dobričanina „Zajednički stan“ (kasnije je snimljena i TV verzija).

Od 1976. godine imao je status slobodnog umetnika.

Ostvario je veliki broj uloga na filmu i u TV serijama. Najbolje uloge ostvario je u serijama "Servisna stanica" (1959), "Ljubav na seoski način" (1970), "Kamiondžije" (1972), "Vruć vetar" (1980) i "Kamiondžije 2" (1983), kao i u filmovima "Orlovi rano lete" (1966), "Bog je umro uzalud" (1969), "Paja i Jare" (1973), "Avanture Borivoja Šurdilovića" (1980) i "Kamiondžije ponovo voze" (1984).

Imao je uspešnu saradnju sa kolegom Mijom Aleksićem.

Dobitnik je više nagrada: 1974. je dobio Sterijinu nagradu, 1977. Sedmojulsku nagradu, 1991. Nušićevu nagradu za životno delo, 1995. RTS-ovu nagradu za životno delo, „Zlatnog ćurana“ za životno delo na danima komedije u Jagodini...

Čkaljin sin, Čedomir Petrović, takođe je uspešan glumac.

Poslednje godine života proveo je tiho, povukavši se iz javnog života. Javno se angažovao 2000. godine u predizbornoj kampanji demokratskih snaga.

U Kruševcu, u Balšićevoj ulici, pred Čkaljinom kućom, 2005. godine podignut mu je spomenik. Nekadašnja ulica Milanka Kušića, na Zvezdari u Beogradu, od novembra 2006. godine zove se po Miodragu Petroviću Čkalji.

Nešto što ti se dešava svakodnevno. Prenosilac može biti osoba lično, ili će ti biti prenesena podsredstvom radio-televizijskih uređaja. Ume biti vrlo iritantno, sve u zavisnosti od emocije koju ispoljavaš prema pesmi.

To su babe i dede koji se postave baš kod ulaza, a ne izlaze još goooomilu stanica, uhvate se obema rukama za različite šipke i potpuno zablokiraju vrata, i NEĆE da se pomere! Ili su prosto toliko senilni da ne shvataju, ili jednostavno NEĆE...
Dok ti njega uspeš da zaobiđeš, vozač je već zatvorio vrata, ti si propustio stanicu... i SUPER!

Rafinirani oblik brze trijaže osumnjičenih na ulici, socijalno prihvatljiva grubost koja je rezultat danonoćnog uvežbavanja opipavanja. Podrazumeva se da se to radi uz službena kola ili prvi zid. Osumjičeni stoji raširenih ruku i nogu, a samo oni najprecizniji pretresači idu na ulicu. Oni neprecizni vrebaju svoju priliku u podrumima policijskih stanica da nekako zarade platu i izbegnu suspenziju zbog prekomerne upotrebe sile.

Ultimativni izgovor lošeg (čitaj očajnog) šuta u fudbalu. Često izgovorena rečenica fudbalera, trenera, selektora i nenadjebivih stručnjaka najvažnije sporedne stvari na svetu u studiju Medijskog javnog servisa u Srbiji i drugih TV stanica sa nacionalnom analognom i/ili digitalnom frekvencijom. Nezaboravimo sportske komentatore i, naravno, novinare, kojima se kreativnost u pisanju tekstova ogleda u usavršenoj upotrebi (level: >9000) ctrl+c/ctrl+v komandi na svojim računarima. Živeo internet, Resavska škola umire.

Ono sto pomislite u trenutku kada vam je i rod rodjeni nezeljeni gost.

Svako ko pokaže javnosti ili kamerama 3 prsta. Šta god da je radio do tad, kakvi god da su uslovi pod kojima to radi, on nakon toga biva obožavan, cenjen, zaštitnik nacije i idol.

Osoba koja vas u trenutku kada ste vi prekinuli višesatno satiranje od posla da dođete do daha pozdravi sa -Šta se izležavaš, ništa nisi radio! Da se on pita 1. maj bi bio radni dan.