Медијска кућа која својом политичком коректношћу зрачи скоро целу планету и прети да освоји млечни пут.
Суперлатив од политички коректан.

Otvoriti prozor.

Stadijum spuštanja ispod nivoa vode. Prostakluk prostakluka. Retka pojava koja ostaje kao ožiljak ucrtan u sećanju.

U toku veselja u seoskim domaćinstvima, običaj je da se naruči pesma na lokalnoj radio stanici. Naravno, ne ide da se pesma naruči a da se pritom ne kaže po koja reč hvale o slavljenicima i naravno poželi par lepih želja. Pa nek crknu komšije.

Rokeri s Moravu su možda i najbolje odradili ovu temu sa njihovim urnebesnim "Radio Moravski plićak"-om, pa tu nema mnogo toga da se dodaje.
Ovi pozdravi su bili ranije ogledalo srpske ludosti, pameti, duhovitosti, gluposti, kurčenja, lečenja kompleksa, smaranja bližnjeg svog, odnosno zdravlja nacije uopšte, jer su jelte bili najdostupniji vid javnog iskazivanja bilo čijeg mišljenja.
Danas, ovu ulogu preuzima jeftin i lako dostupan internet, pa je zato apsolutno nejasno koja je uloga pozdrava.
Ipak, zaključak je sledeći: Internet se ne koristi svagda...pa tako neko ne može čuti bilo čije mišljenje bilo kad.
Zato, dok se i dalje: vozi po autoputevima i putevima; okopava bašta; cepaju drva; čami po zatvorima; ne radi na poslu; mesi hleb i slično, pozdravi na folk radio-stanicama će imati svrhu prenosa bilo čijeg mišljenja pekarima, taksistima, službenicima, putnicima, zatvorenicima, fizičkim radnicima i poljoprivrednicima.(*)
Plus što je i dalje prisutna slaba internet pokrivenost i slaba pokrivenost najmodernijim telefonima i drugim gedžetima.
Iz (*) sledi da su i pozdravi postali jači i prodorniji nego u vreme Rokera s Moravu, pa pored čestitanja praznika i rođenja deteta i sl (1), koji se i dan-danas drže, svoje mesto su našli i ovakvi pozdravi (2):

Radio stranice koje obično puštaju okorele dvojke, a u večernjim satima usledi blok bećaraca, sa raznih šatorskih veselja. Između pesama, voditeljka ( koja ima retko ružan glas za nekog ko radi na radiu) čita poruke slušalaca i komentariše, a na svakih 15 minuta puštaju reklame. U sred pesme mogu se čuti snimljeni zvuci lomljenja čaše, udarca flaše u glavu, uzvici: Ju-ju-ijuuju!, Opaa! Ljuuuljaaaj! i slično… Reklame se rade po najsavremenijoj tehnologiji, sa posebnim efektima odjekivanja poslednjeg sloga svake reči u reklami, a u pozadini se obično čuje nešto od Morandija, Gete...

Mjesto zločina par sati nakon ubistva. Stravičan prizor Ironičnog. Pozvah jednog lika u bijelom mantilu i prepoznadoh ga:
- Des Gugi, mađijo.
- Glej ga Lukac, šta treba? Neke preparatiće ko prošli put, a?
- E, ne pričamo o tome na mjestu zločina.
- Dobro, dobro, nego, reci?
- Vidi ovog momka- rekoh pokazujući na svježe upakovanog Ironičnog,- Šta misliš?
- Pojzen neki. I to opasan. Rekao bi, tetrodotoksin ili neki botulinum. Neam pojam dok ne odnesem u labos. Navrni, biće ono, znaš?
- Aj dobro, eto me za kojih pola sata. Nemoj dodeš do tetke, ščuo?
- Aj, aj.

Isprativši Gugija, sastao sam se sa glavnom pomoćnicom.
- Dakle, šta imamo ovdje?
- Ironinčni.
- Zar je imao takav izraz lica?
- Ma ne, to mu piše na profilu.
- Gadno majku mu. Ima li kakvih tragova?
- Slabo, ispitujemo sve koji su bili tu. U stanici su. Pođimo.
- Dobro Jasmina. Ajmo.

Puna stanica ljudi. Prvi u sobu ulazi Paninaro i kaže da ništa ne zna, te da je tek stigao. Povjerovah mu, kao i Dilanu. Tek što su ušli u čekaonu, kad ono vrisak. Nema smisla. Bolt je otišao čim sam ja stigao i nije se pojavljivao, DR. Šmrc se odjavio. Ostaje samo nekoliko osumnjičenih. Čegrtaljka, jedan od mojih detektiva, za kojeg mislimo da je Gugijev izgubljeni brat, što ga je ciganka kupila za 5 soma eura, no sve je to najstroža tajna, donese mi podebelu fasciklu. Lupivši od sto njome, značajno me je pogledao i rekao:

- Eto ga.
- Šta je ovo?
- Dosije od Rokija Jagodinca. Dobar neki momak, samo malo neuk za ovakvu stvar.
- A drugi Roki?
- "Zapadna Evropa" Roki? Ništa, i on je čist. Piše sve tu.
- A onaj Rus kraj onog radija?
- E ne znam, odo da vidim da ga nađem.
- Ajde, javi mi kad stigne i reci Jasmini da mi donese jednu tursku kafu.

Čegi je brzo našao Rusa među narodom. Smjestio ga je u sobu za ispitivanje. Sjedio je Rus, zadovoljno gladeći svoje brke. Namjestio je šapku nakrivo, ali ju je ispravio kad sam ušao.
- Vi ste Pic?
- JA SAM RUS MAJKU MU! ĆIRILICA!
- Alo isključi kaps, u stanici si.
- Izvinite... A zašto sam ovdje?
- Smatramo da ste ubili Ironičnog?
- Ja? nemoguće! Pa on mi je u pratnji.
- Znamo, nego, recite nam, gdje ste bili u noći ščetvrka na petak u dvajsdva i trispet?
- Čekaonica, pio sam kafu sa Ironičnim. Onda se on srušio na pod.
- Ne znate zbog čega? Nije imao neke probleme sa zdravljem?
- Ma jok, dobar čovjek, mada stalno je govorio
R.
I.
P.
u čekaonici, znate. Mada, ona konobarica, znate ona, u visokim štiklama i kožnim helankama?
- Sa ispeglanom kosom?
- Kako se beše zvala... Nešto francusko...
- Mimix?
- E! Ona ga je nešto opasno mjerkala.
- Hvala na informacijama, ispitaćemo je. Slobodni ste.

Pustio sam Rusa napolje i ostao još malo unutra. Jasmina me pozva napolje i povesmo neku priču o ovom slučaju. Pozvah je u kancelariju na kafu, ona prihvati i zajedno krenusmo ka njoj. Taman što smo se zgrabili u zanosu skrivenih strasti neko prekide naš zagrljaj kucanjem.

- Čekaj, stani, khm... brlh... KO JE?
- Dare je, inspektore. Imamo problem.

Oblačeći košulju rekoh Jasmini da ima vremena da pokažemo jedno drugom kakve strasti krijemo. Nasmijala se na to i pomenula neku pozu od koje mi se jako zamantalo u glavi. Međutim, vrtoglavica je brzo prestala po izlasku iz kancelarije kada vidjeh Rusa koji je ležao na podu u lokvi sopstvene krvi, sa istim izopačenjima kao Ironični...

Moleri obično rade u prostorijama sa sa zdravo izraženim ehom, stoga čak i mali AM radio, sa samo jednim piskavim zvučnikom, postaje sasvim dovoljan izvor zvuka, a pri tome još zarađuje pluseve i na svojoj portabilnosti.
Uvek je namešten na istu stanicu već mesecima, koja varira od "Gas-Beton Vreoci" - Meke drumskog folka, preko neke stanice za klasičan strani rok, pa do Sportskog radija, koji se sluša među iskusnijim, urbanijim molerima.
"Kilometraža" molerskog radija može veoma jasno da se proceni po količini bele farbe koja je vremenom pokapala po njemu.

Obicno pita majstor kada ga pozovete da popravi nesto u kuci.

Penje se na merdevine I otvara razvodnu kutiju za struju.
-Cccccc…Ko ti je ovo radio.Kako je taj mamlaz mogao ovako da ti poveze zice. Mogla Ti je kuca izgoreti.
Vi gledate da jeftinije prodjete,a kad se ovako nesto desi,onda majstore pomagaj.
Stvarno koja je budala ovo prevezivala.
-Pa Vi majstore pre dve godine,zar se ne secate.

Generalni zastupnik Zdravka Čolić, Vlade Georgijev i Željka Vasić

Preteča interneta u Srbiji.
Brža od najbržeg pretraživača,sa neograničenim protokom informacija.
Aktivna i dalje u mestima gde nema adsl-a.

Jebena reklama. Neće je sigurno pustiti do kraja,u najboljem slučaju samo refren. I još će je toliko pokvariti tom istom reklamom da ćete svoju dotad omiljenu pjesmu da zamrzite.

Osoba čiji je glas najbolji lek za nesanicu. Slušanje govora ove osobe po efikasnosti nadmašuje ujed ce-ce muve, kako po procentu uspavljivanja, tako i po stopi smrtnosti.

Mesto gde će Vam kamiondžije svirnuti bez obzira kog ste pola i kakve noge imate.

Majstorska uvertira (kojom proverava da nije on sam u pitanju) pred pljuvanje pokvarenog proizvoda i kvalitetno dranje za popravku istog

Primitivna naprava koju koriste samo nastavnice engleskog. Dosta ljudi ga ima, ali samo one su mu i dalje verne.

Turbo folk muzika puna turskog i arapskog melosa.

Omiljeni šlager inspektora prilikom saslušanja osumnjičenog.

Reci automehanicara kada mu doterate svoj pokvareni auto. Naravno jer zeli da Vam uzme sto vise para.

Fin način da kažete nekome da je ružan...