Velika je polemika oko toga koja je to prva latinoamerička serija prikazana na ovim prostorima. Pazljivim premotavanjem filma i uz uslov da se ima dovoljno godina u guzici, setićemo se da je to Robinja Isaura (brazilska serija) koja je išla u noćnom programu tvsa (Sarajevo, koji je išao posle Programa Plus tvza, Zagreb) i zvao se "I Noć I Dan". Tek kasnije se pojavila Rosa Salvahe, pa Kasandra, pa Ljovisna i tako dalje. Bitno je valjda ko je bio prvi, što bi reko Džogani.

Betmenova saputnica.

Zvanje koje se dodeljuje za velika dostignuća u oblasti papučarstva. Odlikovanu osobu karakteriše životno postojanje zarad samo jedne stvari : služenja svojoj dragoj. Njegov položaj se može uporediti samo sa životom turske robinje....ali ne robinje kod nekog sultana,ili nekog visokog rangiranog baje.Ne. On je ravan turskoj robinji kod nekog hardkor turskog seljaka iz provincije...spreman i pod da liže, samo ako mu njegov ''Turčin'' naredi. Vremenom, ovo stanje ga obuzima i on polako zaboravlja da je ikad bio slobodan, ili šta je uopšte to sloboda.

Sleng za ortaka papuču. Nastao sintezom imenice "rob" koja korene vuče iz fraze "pičkin rob" i imena slavnog brazilskog fudbalera Robinja.

Komandni centar i zona odgovornosti glave kuće. Smješten na vijekovnom ognjištu, otomanu u dnevnoj sobi, sa daljinskim sa desne strane, grickalicama, cigaretama i pepeljarom sa lijeve, mobilnim telefonom na stomaku, Sulejman Veličanstveni upravlja cijelim carstvom koje obuhvata dnevnu sobu i trpezariju, a ukoliko bude kakvih osvajanja, ponekad i spavaći blok. U kuhinju ne zalazi.

Najgluplja rečenica ikada, izgovaraju je i desničari i levičari. Desničari pate za drevnim kraljevstvima i carstvima a levičari za komunjarama.

Što se drevnih ljudi tiče treba reći da je u gotovo svim drevnim civilizacijama pedofilija bila normalna. Drevni ljudi su robovima uključujući i deci radili grozomorne stvari od kojih bi i masovni ubica povratio.

Paganska vlastela je volela brutalne ogrije a carevi i kraljevi su često uzimali sestre za žene.

A što se tiče komunjara dovoljno je samo da se potsetimo da su prilikom oslobađanja silovali pola Berlina.

Poveća kita u opuštenom stanju. Premda nema nikakve korelativne veze između veličine stojka u erekciji i nonšalanciji, ovakvo poveće parče mlohave kobasice će sigurno privući dosta zajedljivih pogleda ispod tuša u muškoj svlačionici posle neke tekme.

Zabludu u čednosti naših baka odaje upravo muzika koja se preferirala u tom periodu. Može se reći da je princip bio isti kao i danas osim razlike u nivou smelosti.

Najverovatnija imena glavnih likova u niću sa egipatskom tematikom

Veoma popularan trend zadnjih godina. Dakle, pevaljke, fudbaleri, televizijske voditeljke, političari i ostale ličnosti sa javne scene masovno se bacaju u biznis štancovanja knjiga, da ti prosto bude žao silnog drveća u koje je posečeno, a ranije ti uopšte nije drveo kurac za ekologiju; pa čak i da se te knjige štampaju od recikliranog papira - opet je greo'ta, neki seljak k'o moj đed je pošteno mogao dupe obrisati, da ne mora korisiti papir od vrećice od svinjskog koncentrata mešanca, posle čega kuka kako ima hemoroide.

Elem, da bi bio autor knjige u ovom slučaju, inteligencija je najmanje što ti je potrebno, veruj mi. Samo je važno da si starleta visprena u dudlanju masnih fudbalerskih i direktorskih kurčina; da si voditeljka koja okupi u emisiju neke wanna-be seljebriti dronfuljice koje pričaju kako im je ljubav najvažnija stvar na svetu, i kako bi htele da upoznaju ljubav svog života o kome maštaju još od dečijih dana, a sinoć je iza šatora u kome je pevala dizala noge u vazduh kao cevi PVO-a iz Bujanovca 1999-te godine. Ako si političar u tom slučaju vrlo jednostavno pravilo važi - što si više sjebao ljudskih sudbina, time ti je popularnija knjiga. To što si potencijalno nepismen, i što ti znanje osnovno seže do sabiranja na prste, to nemoj da te brine - na birou jednostavno imaš kol'ko voliš magistara književnosti voljnih da rade za 100 evra mesečno - problem si rešio, ko o nezaposlenim intelektualcima ionako vodi računa u ovoj državi, zar ne? Sistem ih je pretvorio u jeftinu radnu snagu...

Dakle, bacaš se na pos'o. Ubaciš po koju činjenicu da bi priča donekle imala osnov da popije vodu, po koji zaplet da bi zadržala pažnju čitalaca, i to je to. Kad ti magistar napiše knjigu, ako si starleta slikaš se za naslovnu, ali ne baš kao za novi "album od deset novih pesama, deset novih hitova" u svojoj muzičkoj produkciji. Pobogu - pa to je knjiga! Nego onako da ti se nonšalantno jebozovna sisa nazire pokraj ponekog tugaljivo-emotivnog naslova tipa "Robinja ljubavne patnje u pregrađu Kaira" (što je egzotičniji naslov geografske lokacije, to se više prodaje). Ako si fudbaler, podbočiš se kao Tesla dok praviš mudračku facu kao kad se posle jutarnje kafe zaglaviš na daski WC šolje, kako bi tvoj zamišljeni pogled odao da se nalazi duboki intelekt u glavi koja zadnjih dvajest godina obavlja sledeću algoritamsku operaciju: ako si na terenu, lociraj loptu i ošini je nogom u pravcu protivničkog gola, izbegavajući njihove igrače; ako nisi na terenu, idi jebi manekenke. Generalno, ako si žensko naspominji se sijaset bivših ljubavi, nekog preplanulog ljubavnika Italijana sa palamarom od trijest cantima, koji te je spavao noćima na obali Bosfora, pa ti slomio srce kao Brus Li saksiju iz Dinastije Čen; u muškoj varijanti, spomeni kako si bio gradski mangupčić, sa jedne strane perspektivni mladi čovek, a sa druge mladić koji se zbog simpatije Čehinje pobio sa nekim zajebanim Šiptarima na maturskoj ekskurziji u Dubrovniku - takve priče jednostano naš svet voli, to je zicerica. Ako si političar, onda, bat'o, okači na naslovnu ili trobojku sa kokardom ili crvenu zvezdu, kakva god da je slika - uvek ti preostaje 50% čitalaca. Kako god, spomeni Hrvate u konotaciji prethodnog rata: ako si nacionalista, onda da potpališ žar nacionalne mržnje, ako si komunista, da igraš na kartu nostalgije za bratstvom i jedinstvom.
Ako si Boris Tadić, onda se izvini nekom. Bilo kome, nećeš promašiti....