Dede,čiji životni san da budu saobraćajci,nikada nije bio ostvaren,pa iskorišćavaju svaku priliku da uskoče u svaki saobraćajni problem oko njih. To su dekute koje ne možete promašiti u maloj jednosmernoj uličici dok se mimoilazite sa nekim,on će tu utrčati,jednome će rukom pokazati "stop",a drugome dati znak i objšnjenje da podje i odakle da prodje.To su dekute koje ne možete promašiti dok se mučite u parkiranju, oni će stati iza vas i rukama i zvižducima vas usmeravati.To su dekute koji stižu na raskrsnicu kada se semafori pokvare,da regulisu saobraćaj dok pandur ne dodje. Oni su posle ovog čina najsrecniji na svetu, najčešće produžavaju direkt u kafanu na po koju ; oni posle ovog čina nastavljaju sa osmehom i potpunom sigurnošću da su svoje mesto u raju rezervisali.

Ovaj termin poznat je samo u nama susednoj Hrvatskoj. U pitanju je vešt taktički manevar koji su u stanju izvesti samo vešti i dobro pripremljeni hrvatski branitelji. Sastoji se iz tri faze.

1. Osmatranje - dobro posmatras velikosrpskog agresora i sve vreme ga dobro mrziš do trenutka kada se agresor odluči povući (možda zbog toga što si ga sve vreme mrko gledao kroz dvogled koji približava 10.000 puta)

2. Potvrđivanje - sačekas dva dana da se uveriš da se velikosrpski agresor nije vratio i ponovo potpalio roštilj. Što je sigurno, sigurno je!

3. Akcija - ako se ni posle dva dana velikosrpski agresor nije vratio to verovatno znači da je definitivno otišao pa hrvatski branitelji mogu krenuti u junačku borbu sa civilima, decom, ženama, starcima, frižiderima, televizorima, veš mašinama....

Postoji i četvrta faza koja je slična prvoj i sastoji se u neprekidnom osmatranju. Ako bi osmatrač kojim slučajem primetio velikosrpskog agresora bilo bi dovoljno da vikne "Srbin" i svi branitelji bi pohitali nazad, svojim moćim dvogledima i tako bi započeli fazu br 1, još jedne velike "Braniteljske pobjede"

Dva ortaka se dogovorila da danas idu na basket, čuli da će biti sunčano vreme. Malo odocniše, jebi ga, i oko 12 se nađoše na terenu kod škole. Pikaju tako, a na pauzi cepaju Walter Wolf, crni. Deca idu u školu. Oni se prisećaju dana kada su išli u školu, dogodovština i zezanja, smeju se a zatim zaneme. Prošle su godine, to im je već deo prošlosti. Radi se, preživljava, samo ponekad na basket što izađu iz kuće a da nije na posao. Sede, Sunce topi poslednje gomile skrivenog snega po ćoškovima terena. Deca u rukama nose cveće učiteljicama.
- Matori... Osmi mart...
- Da, eee.

Koštunica tip - potpuno otporan na sve vidove etanola, on loče li loče bez ikakvih posledica ili promena izraza lica i raspoloženja, što uveliko nervira društvo u kojem se nalazi, jer niko ne može da ga isprati, a kamoli napije, dok on ostaje hladan kao špricer sipan u njegovu čašu s rupom na dnu. Flegma, obrni-okreni.

Agresivac - tip koji od buvice u društvu, lika koji ni mrava ne bi zgazio, postaje neprijatelj po okolinu, iznervirani galamdžija, psovač zajapurenog lica, koji kao da je čekao da prorade hemijske reakcije katalisane etanolom, pa da sasuje celome svetu sve ono što mu smeta i što ga tišti u životu. Potući će se garant.

Svinja - oždrao se od alkohola toliko da je već stigao da izoverava kafanski WC i navuče mržnju lokalne baba-sere na sebe, bazdi kao obor, unezveren je, ne zna kako se zove, i u milosti je i nemilosti svojih manje ili više pribranih drugova gde će dočekati sledeće jutro. Prednost je što će se sećati malo čega.

Pričljivac - tip koji od trenutka kad se latio čašice ne zatvara usta, kenja kao foka u teranju, mudruje, prosipa anegdote koje još više dobijaju na efektu ako dotični uvija jezikom, najgore od svega što je van kafane smatran za ćutologa, a sad bi na dupe bi progovorio. Ide na kurac agresivcu koji ga čeka na penal.

Hobotnica - mlatara rukama na pesme i grli bližnje svoje u vidokrugu jer su mu svi simpatični i dragi što se ne bi moglo reći za zagrljenu stranu, obožava da se mlitavim rukama oklembesi za vrat, izjavljuje ljubav i komplimente u zavisnosti uz koji se pol priljubio, dobronamerni veseljak koji najčešće završava pod stolom.

Bila je toliko razvijena da su dolazili gastarbajteri sa zapada, da rade u Srbiji, uglavnom u rudnicima.

Muškarčina na kub, pa ne treći. Njega život nije mazio ni pazio, pa je zato izrastao u rmpaliju. On ima ruke ko lopate, a brkove do zemlje. Njegova maljavost na ramenima i leđima postidela bi i jetija.
On ne ustaje, on iskače iz kreveta. Spava obuven jer nema vremena za nameštanje, jer treba drva cepati, treba gvožđe kovati.
Njegovi obroci se obično sastoje od najzačinjenije hrane koja može da potraje jednoj porodici ceo dan. On jede ljute papričice bez kapi vode.
On sere u poljskom wc-u. On piša uz vetar.
Nikad nije pustio suzu, osim jednom kada mu je špen veličine klikera upao u oko. I tada je, kažu, pustio samo jednu. A špen je iščupao rukama.
Ne koristi penu za brijanje, već ulje za motor. I brije se plugom

Stručni naziv većine repera za mikrofon.

Umetnost savijanja propalog tiketa u džepu. Može poslužiti za izvlačenje iz neprijatne situacije.

Kancelarijska nindža-disciplina koja kombinuje dve veštine: shred-gitaru i kuckanje na štampaćoj mašini/tastaturi. Ako ste vrhunski majstor ove tehnike, (90+ reči po minutu), možete da budete i debela, brkata baba u gojzericama, sa decenijama izbrijavanim rukama i natečenim člancima; uvek ćete da nokautirate mlade, napaljene fufice-plavušice sa preteranim dekolteima i "pojebi me" crvenim naočarima u borbi za poziciju daktilografkinje u kabinetu nekog visokog funkcionera, gde se radi o ozbiljnoj kinti, (barem iz daktilografske perspektive).
Naravno, u slučaju pozicije u kabinetu srpskog šefa, ni beskonačno reči po nanosekundi ne bi imalo šansu protiv prosečne nepismene fufice.

Pridjev koji često pripadnici muškog pola (u posljednje vrijeme, sve češće i ženskog) upotrebljavaju kad hoće da naglase da je nešto pretjerano emotivno.
Ne, ne mora to biti homoseksualno (i većinom nije), samo treba da pređe dozvoljeni nivo patetike i osjećajnosti, da bi se okarakterisalo kao takvo.
Ako muškarac nije u emotivnoj vezi, nego se samo iz čista mira ponaša tako, to je samo prolazna faza, bar u većini slučajeva. Ako primjetite da ne prolazi, moglo bi da znači nešto više, što će se u budućnosti pokazati istinitim ili ne.

Priča nas vraća u 1943 godinu, tačnije u trenutku bitke na Neretvi. Glavni akteri priče su Josip Broz Tito i Moša Pijade, koji je inače važio za najvećeg zajebanta u Vrhovnoj komandi.
Tako jednom u toku Nemačkog napada, Moša je uzviknuo: "Komandante, pazi bomba!", Tito se brzo baci na zemlju, uvalja se u neko blato i rukama pokri glavu. Posle par sekundi umesto detonacije, planinom se prelomio Mošin smeh, dok su ostali u strahu za dalji sled događaja ostali skamenjeni.
Tito svestan da je naseo na Mošinu foru, ustade polako i uz ciničan osmeh na licu, mahnu rukom i reče: " Ah, Moša" ...
I eto od tog dana ime tog hrabrog zajebanta posta sinonim za ispalu ...

Svaki covek je perverzan koji ima nesto vise od osam godina...

Recenica koju nam roditelji, ali pre svega babe redovno upucuju, sve dok se ne predje granica od 27 stepeni. Tada i sami vide da je napolju toplo te da konacno mozemo izaci bez jakne. Najgori je onaj prolecni prelaz, kada je dan pre bilo deset stepeni, a sledeci dan bude 22. Tada se taman ponadas kako ces konacno moci da izadjes u majici na kratke rukave, ali baba krene da juri za tobom noseci jaknu u rukama, deruci se iz sveg glasa: "Obavezno da si obukla jaknu, sad je najgore vreme za prehladu." Sta cu, navlacim jaknu i skidam je iza prvog coska.
Naravno, tu je i onaj omiljeni momenat za koji babe zive, a to je kada se prehladis. Tada slede recenice tipa: "Pa, kad neces da nosis jaknu!"

Šaljiv način da nekome dočarate dimenziju nekog malog predmeta.

Sposobnost odredjenih ljudi da dok cirkaju u toku veceri moraju bar jednom da prospu pice..vrsta pica nije bitna,vazno je da se prosipa...najcesce usled gestikulacije rukama i u odredjenom momento odusevljena,mlatnu rukom i sve prospu.Nisu retke scena kada iz cista mira bez objasnjena i kontakta prva casa/flasa do te osobe sama padne..ali takodje desava se da uhvate puno pivo u slobodnom padu ili casicu rakije a da se niti jedna kap prospe..ali ubrzo moraju da ispune svoju normu...tako da drustvo samo udara recke i broji njegove rekorde koliko puta uzastopnih veceri je nestao prosuo...

Jedna od najiritantnijih fraza što možete čuti. U rangu kad netko na blagajni u prodavaonici upita imate li vrećicu. Osoba je sva u čudu kad ga prodavačica pita koji ćete. 21 stoljeće, a ne znate za telepatiju. Onda započinju pantomime. Ne taj, onaj, nee taj, onaj tamo blizu noža, moje desno, da, moje desno. Uzmlatara se s rukama gore nego Talijan u prepirci. Kako prodavačica može pogriješiti da je crni kruh s 365 vrsta sjemenki, od koje jednu vrstu sjemenki beru budistički svećenici svakog 21. u mjesecu na južnim obroncima Himalaje, zapravo običan bijeli kruh.

Stereotipna fraza luzera koji pikaju PES (Pro Evolution Soccer) dok drže džojstik u rukama, a luzer sa smušenim izrazom lica punjene ćurke pokušava da objasni protivniku koji trijumfalno ljubi svoju pesnicu, slavno se smeje i bekelji, igra ritualni ples tipa - dotuci protivnika moralno - kad mu već nabiješ peti gol... traljavi izgovor i svakidašnja jadikovka u formi argumenta koji vredi koliko i govnjiva motka - obavezno usmeren protiv takve vrste davanja golova koje ide "šematski" dok njemu, jel'te, nije toliko bitno da da gol koliko ta „lepota igre.“

(vidi takođe: „nije važno pobediti važno je učestvovati“ prim prev.)

Učestala pojava na plažama u letnjem periodu. Lik koji je posvećeno cepao teretanu tokom zime, konzumirao i steroide pride, uradio se k'o nezdrav, napucao do maksimuma u trbušnom delu, rukama i ramenom pojasu. Nije išao toliko na definiciju, već na masu. Uspeo je u svojoj nameri, ali...

Uz jedno veliko ali... Zaboravio je, mukica, da postoje i noge, te sada svoje telo reklamira hodajući sitnim koracima, kao Bananamen koji je greškom bananu stavio u dupe, ili da zamislimo da balerina nosi Seku Aleksić na leđima. Ma još i gore. Nešto kao Bob iz "Fajt klaba". Muči se da nosi samog sebe na tako slabom osloncu. I dalje se šepuri, ali realno, teško mu je.

Još jedan dokaz o inventivnosti, dalekovidosti i genijalnosti srBskoga naroda!

Naime, dok se svet uljuljkivao lagodnim životom i mislio da je kriza nešto što nikada neće da se pojavi kod njih, za to vreme smo mi imali veoma razvijenu krizu koja je imala čak i svoje krizne štabove.

Pored viljuške, još jedan genijalni srpski izum koji će zapad sada da prihvati kao svoj, praveći se posle da ne zna ko je pravi izumitelj istog!

Nekada prestiž, a sada seljoberizam. Šmekerica, sa podignutom kragnom i jebačkim pogledom koji na keca skida haljine i haltere, zamenjena je kičericom. Danas svaki pajvan koji misli da je fudbal trčanje niz livadu i šutiranje onog 2r pi sranja suportono od lika iz ekipe što sme rukama da igra, može imati ove kopačke.

U mestimično ispunjenim predelima lobanje ovog čobana nastaje zabluda da će u šarenim kopačkama igrati kao debeli Ronaldo, ako ne i bolje. Stvara se iluzija da se skil sam unapredi za 300 posto. To što bi bangavi dabar sa osteoporozom bolje igrao, nema veze. Važno da je kilo uvoznog gela stavljeno na vudžuglu, da je dres izvučen iz šorca i da šljašte crvene kopačke, ko naložene Mongolke u zimu.