Jedan veoma čudan zahtev našim građanima. Zbog čega bi neko pristao da se ne greje kako bi tim pristankom na negrejanje bilo moguće da se greje? Naime, kako da imamo struju kada moramo da je štedimo i da je ne koristimo i zbog čega da je štedimo kada nam je isto da li je nemamo ako smo je isključili ili je nemamo zato što je nema?

Dno dna. Nema dalje.

Kad se sva svetla po kući pogase, kada mi telo posle napornog dana klone vapeći za posteljom, izaći će one... bubašvabe. Mobilizovaće oklopne jedinice iz bunkera smeštenih u WC-u i kupatilu i najaviće svoj pohod ne ratnom trubom već grebuckanjem u znak pokušaja prolaska ispod zatvorenih vrata moje sobe. Ne preostaje mi ništa drugo nego da se brojnim švapskim snagama suprotstavim borbom prsa u prsa. Navlačim majicu sa likom Bate Živojinovića radi rituala i naoružavam se svojim rečnikom ruskoga jezika smeštenim odmah na natkasni do monitora. Dok sprovode taktiku okruživanja ja vešto rukujem svojim rečnikom desetkujući svog neprijatelja... ali samo naizgled. Nove horde švapskih podmladaka pridolaze sa svakom novom žrtvom. Polako pokličem pred navratima. Jednostavno ih je previše. Činim sve što je u mojoj moći ali bez vidnih rezultata... da se sav u so premetnem, ne bih švabama ručak osolio. Tada radim ono što je najbolje kada je poraz na pomolu. Povlačim se i čekam novi dan... a onda zovem svoje saveznike. Stručnjake za deratizaciju. Stručnjake za dezinsekciju. Kao i stručnjake za dezisveostalo. Sklapamo pakt. Sprej za istrebljenje 'Vaško de Gamad' poslužiće samo kao diverzija ne bi li se protivnik izmamio. A onda će najnovijom ratnom tehnologijom biti sateran u ćošak... nedugo zatim i likvidiran. Ponovo ću moći mirno da spavam... sve dok ne zapazim izviđača novog švapskog kontigenta preporođenog i spremnog na izvršenje svake komande.

Pošto se naši političari u skupštini i onako ponašaju kao u nekom reality show programu, trebalo bi ih strpati u kuću Velikog Brata, barem da narod zna šta da očekuje. Prosečan dan bi verovatno bio po fazonu:

Boris Tadić sedi na sred dnevne sobe i blene gde su kamere dok Dačić cupka oko njega i šapće mu "Još samo par dana mi treba da provalim ko je Veliki Brat, pa ćemo onda da ga namestimo i postavimo nekog našeg..." Velja Ilić priča Koštunici "Ma daj da ti ne nominuješ mene ni ja tebe, pa da nominujemo Bokija zajedno, evo i Čeda i Pop Lazićka i Nataša će, pa da ga šutnemo, ko mu *biiiip* majku *biiip biiiip* smrdljivu" na šta će Voja "Jao Veljo, uuuhh, nije po pravilima da raspravljamo o nominacijama, daj da, ovaaaj, bude sve legalno..." Nataša se dernja "Da se svi razgovori u ispovedaonici prikazuju na plazmi da svi vidimo šta se dešava i da srpski narod vidi..." a Goca će "Ćuti Nataša znaš da imamo tajni zadatak od Velikog Brata, ako to bude provaliće nas ostali..." Mlađa računa nedeljni budžet i šapatom priča sebi "Ako maznem ove ćevape i kečap i pri kraju nedelje kada nestane hrane lepo to izvadim, moći ću lepo da kažem da sam se ja za to izborio, a onda će narod da glasa za mene i ovi neće da me nominuju..." Čeda priča Pešićki "Ne znam ko je Veliki Brat, ali sumnjam da Goca i Nataša imaju tajni zadatak. I nekako mi njegov glas poznato zvuči, ali ne mogu da se setim..." Utom se sa razglasa začuje "GOVOVI VELIKI BVAT..."

Starija osoba u kojoj još gori želja za mladalačkim strastima.
To su osobe koje kroz odrastanje i sazrevanje nisu potpuno izgubile želju za stvarima u kojima su nekada uživali, već su ih samo prilagodili novim uslovima života.

Vrlo moćna rečenica odbrane. Za čas zbuni protivnika.

Upućuje se osobi koja je Sunce zadnji put videla na margarinu Dobro jutro koji naravno jede uveče, odnosno osobi koja ima tu sposobnost da posle spavanja bude toliko krmeljiva, crvena i ispeglana da je Kiki Lesandrić albino Eskim za nju.

Kafana koja se nalazi na Ibarskoj magistrali. Ibarska magistrala ima puno čuda, od dojajnih mesta za kupanje, bleju, ladovine gde možeš da popiješ pivo, pa do raspalih kurvi sa rakom jezika, ali ne postoji originalnije i ekstravagantnije mesto i ime od ove kafane veličine garaže, ''Majčina''. Postoji i lajt varijanta za sprdnju, a to su kafana koja se nalazi nekoliko desetina kilometara od nje, po imenu ''Poslednja šansa'', kao i čovek koji je patentirao neku mineralnu vodu koja mu je blejala na placu i dao joj ime ''Ništa'' ne bi li zajebavao goste koji mu dolaze u kuću, a ne bi ništa da piju, međutim ništa ne može da zameni šale koje bacaju prolaznici i boemi po pitanju ''Majčine''.

Do kolena u ljudskom ekskrementu, sa suzama u očima, oblikujući vrisak glasnim žicama. Rukama umazanim krvlju, kako tuđom tako i mojom. Bio sam Bog, bio sam prosjak, umro sam i ponovo se rodio. A sve to u uskom manevarskom prostoru, sve to skučen u ćošku svoje sobe, mračnom kutku svoje svesti.

Vozio sam bicikl nizbrdicom, kaldrmom i pevao. Prisećao se Dionisovih ditiramba, kontemplirao Zaratustru i pljuvao prolaznike nedostojne moje veličine. Proklinjao roditelje, bedne crve, neostvarenu gamad.
Pokvarili su mi se zubi, bolno žarište i podsetnik na moju lenjost. Zaklao sam doktorku, nije koristila dovoljno anestetika. Perforirao sam joj očnu duplju bušilicom i odgrizao nos. Pokušao sam da izvadim očnjake klještima, slomio sam ih. Završio sam posao skalpelom.
Dve nedelje su mi bile potrebne da se pripremim za polumaraton. Smršao sam deset kilograma, zategao gluteus i mišiće abdomena. Video sam slepog psa kako skapava od gladi. Zdrobio sam mu lobanju gazeći je petom.
Odbacio sam moral, dostojanstvo, stid, ponos. Kurvao sam se sa Heseom i Kafkom. Pljunuo sam roditelje, bolni podsmeh. Prezreo kulturu, tradiciju, istoriju. Gladovao sam četrdeset dana, poput kakvog antičkog filozofa. Porekao sam egzistenciju na mnogobrojno načina. Umro sam, probio ljusku, razvio krila i poleteo.
Ponovo rođen, plakao sam i smejao se. Sodomizovao žive i nežive. Prigrlio animalno, ojačao i ljubio telo. Pio sam sa izvora života a video glad, rat, bolest i sebe u žarištu pošasti. Morao sam da uništi sve kako bih izgradio novog sebe, reinkarnisanog.

Probudio sam se, zubi su me i dalje boleli. Uzeo sam telefon sa kojeg pročitah poruku "Hajmo na Savu, danima si zatvoren, nije to zdravo!". Pogledao u bedni indeks, provukao ruke kroz masnu kosu, iskašljavajući katran iz pluća. Upalio sam kompjuter i nastavio da živim virtuelnog sebe.

Siguran način da vam žena poveruje u neku laž je da se zakunete u nju. Ili možda ne? Sve jedno, vredi pokušati.

Svako ima svoju. Ili par njih. Najsrećniji - čitav roj, Bog nek' im bude na pomoć!
Dejstvuje ljeti, SVAKO JEBENO JUTRO! A ponekad i preko dana, kad uzalud pokušavaš da nadoknadiš pijane, neprospavane noći (sa kojih se, baj d vej, ne sjećaš pola stvari, jer si upadao u takva sranja i stanja svijesti i promila u krvi, a za razliku od Hangover - ova, nemaš ni jednu fotku da bi se gore navedenih sR/Tanja podsjetio).
U pitanju je neka "insektoidna zavjera"! A evo i zašto:
Naime, počinje ljetni raspust, više te ne bude starci za školu, al' zato eto muve-budilnika, da te zajebava, dok ne ustaneš. Kad ni alarm sa telefona više ne djeluje (badava ga stavljaš na drugi kraj sobe, kako bi ujutru "morao da ustaneš" da ga ugasiš, kad ga kuliraš 'ladno i po sat vremena, dok ne probudi sve po kući, osim, naravno - tebe!), kad ne djeluje više ni iritirajući tititi-ti sa kineskog sranja, tu je uvijek JEBENA MUVA-BUDILNIK da te nepogrješivo probudi u 7h ujutru, usred jebenog raspusta! (Tačno bi trebalo nafatati tih dosada i prodavati k'o 100%-tne budilnike, a prethodna rečenica bi mogla da posluži k'o reklama na Tele Shop-u!)
Johnny, LA MUVA ESTA MUI LOCA - WHAT THE FUCK???!

Soba u kojoj ste pustili svoga golubčića koji se izvukao tiho i neprimjetno, ali u susretu sa vazduhom ionako ustajalim razvija, evoluira u razjarenu pošast od koje se uvrću zavjese na vašim prozorima!

Konacno nesto pametno da se vidi na RTS-u. Ili je tako izgledalo, dok nisam provalio da od tri filma koji su danas na programu nijedan nije Tarantinov. 'Ajmo jedan aplauz za RTS. Znao sam ja da vredi placati pretplatu... :S

Odgovor kvazi finih i moralnih devojaka na pitanje o sexy koje im postavi iskreni dečko željan opuštene konverzacije...

Prvo sto svakom muskarcu pada na pamet posle ovih reci je seks.Svi mi bi najradije voleli da cujemo neku prepicku kako govori ovo...medjutim,ove dve reci najcesce cujete od svojih ukucana.

Prvo, odmah na početku da se ogradim o sadio - mazio terminologiju. Znači, gazdarica stana u kojem živim, a ne gospodarica, ne mučiteljka i ne mršava crnka u lateksu što u ekstazi gazi štiklom od dva i po cola po testisima bogougodnim...
To je nervozna, nedojebana bakica koja o svemu zna sve i o svakome svašta a do zaključaka stiže obilaznim putevima u poređenju s kojima put Beograd - Novi Sad preko Tutina i hrvatskog Zagorja izgleda kao jebeni shortcut. Diplomirala je ekonomiju, ekologiju, elektrotehniku ili energetiku, nije poudano utvrđeno. Međutim, sva ta količina stečenog znanja joj ne smeta da u razgovoru meša pingvine i Pigmeje, da kaže da temperatura vibrira a ne varira, a da mi na prvi dan Božića kaže: " Hristos voskrese "...

Moja gazdarica mene voli, ona meni kuva kafu... :(

Česta greška pri kucanju e-mail adrese, ukoliko na vreme ne primetite da vam je language ostao na "Serbian latin"...

Pregled i menjanje zakona.

Počastiti ljude u neposrednoj blizini smrdljivim prdežem.

Ovaj izraz je od izuzetnog značaja za opisivanje koeficijenta inteligencije osobe, čiji IQ ne prelazi optimalni prag zdravorazumskog ponašanja. Uglavnom se koristi u interakciji izmedju superiornije jedinke sa inferiorinijom jedinkom muškog pola. Naime za obavljanje posla pružog radnika nije nepohodna velika inteligencija već osnovno poznavanje sistema rada železnice, kada naidje voz skloni se, ali je zato potrebna snaga da se pragovi teški kao tučak postavljaju na šine. Što implicira, pružni radnik je jak mlad i glup.