Ničija zemlja je teritorija između granica dve države.

Ljudi koji žive na toj zemlji su ničiji ljudi, tj. oni koji na pitanje "čiji si ti?" odgovaraju sa "ničiji!".

Kupus sa mesom u kome se kupus nalazi kao voće u Fanti. Izuzetno je popularan na seljačkim slavama, i služi se između predjela i pečenja.

Bogatstvo našeg jezika se ogleda u tome da ima reči koje počinju sa dva ista slova.

Klasičan đilkoš koji je napokon pazario po pičci.

Ono kad odeš sa ćaletom prvi put da obrađuješ jutar zemlje.

Mnogo teža situacija nego jebačina sa dve nepoznate, teža utoliko što u slučaju da niste sigurni u povoljan ishod kod nepoznatih možete pobeći glavom bez obzira.

Osoba u stanju da uradi bilo kakvu glupost,ne razmisljajuci o posledicama.

Utopi se da ne potoneš .

Živeti istetoviran maskirnim šarama. Sent Kamelona slaviti a svom Svetom Georgiju reći: Jebiga Đoko, mor'o sam, ne znaš ti kakve su ove aždaje ovde.

Nije da ne znaš ko si, ali brzo provališ i ko su i kak'i su i ti međ' koje si doš'o i da baš ne mirišu tak'e ko ti. I trudiš se, al' baš se trudiš da budeš kao oni, da prekrojiš svoj pazl po njihovom šnitu, da te ni rečenica, ma kakva rečenica, reč jedna jedina, ni pogrešno akcentovano slovo u njoj, ne odaju.

Kada se ringla ispod bosanskog lonca usijala, jebo je i onaj ko je uključio i onaj ko je zaboravio, i kad je po po rahmetli avnojevskoj materici krenulo da se koka, razleteli se Bosanci ko kokice. Po Srbiji, Šokačkoj, Deželi, Alemanji, Beneluksima... Do Australije, ma šta do Australije, do Ognjene zemlje poneki zemo frknuo.
Posle početne đe ste pičke, stigo Boske, štaće pičke popit faze, opora realnost polako i u tvrdu lobanju ugura svest da ništa ne uspeva da rastera druge kao neuspeh, a da dijagnoza izbeglica nosi i neizrečeno: neizlečivo i preporuku: smestiti ili u izbeglički centar ili na društvenu periferiju.

E ne’š ga majci, ja da sam donji hteo biti, ja bi ost'o pod balijama/ustašama/ćetnicima. Nema tu kako mora, nego kako treba. Monako je mog'o doć u moje selo, a mom selu u Monaku mesta nema? E nećemo tako Dino! Ako je tako neću ni ja u monahe, odo u Monašane... Ekavac, ikavac, špreha, ženi pegice crta da se ne razlikuje od pirgavih kona... Sve radnje radi... Jebe mu se sa čim je burek, neki kurac moraš jest'. Slađu sanja, Katrin zove darling. Na karoserijema prefarbanih TAS Golfova zasijaše znakovi mercedesa, fiata, audija...

Čunu moju će provalit' da nisam odavle. Što mi rodženi Odavlani kažemo: Oj živote, čudni algoritme.

I taman uspeš, kad sa uspehom dođe i poražavajuće saznanje: u toj priči tebe više nema.
Plakao bi kad pogledaš đe čoek. Plakao bi, al nema ko da plače. Nema čoveka. Niđe ga, ispario u havu.

Kreten decxko. Od kada je sveta i veka lutajući likovi koji u svojom sivom masom opšte ljude iz svoje okoline. Njihov nenadjebiv način da te izbace iz takta svojom glupošću i orgraničenošću. Ludilo mozga, hiprelativ gluposti i još neke slične bolesti mozga sa gore pomenutim samo su neki interni problemi sa kojim se društvo oko njega svaki dan suočava.

Greh svoje mame.

Vrhunac moljakanja i šlihtanja. Takođe replika koju Duško Dugouško upućuje Simi Strahoti, u nekoj od svojih avantura. Kako je većina dece na ovim prostorima gledala ovaj crtani film sa maestralnom sinhronizacijom, ova rečenica je ostala urezana u svesti, pa se ispoljava u trenucima kada sva druga prenemaganja ne urode plodom. Nisam siguran kako glasi original, ali pretpostavljam da je ovaj kao i mnogi drugi biseri delo prvodioca.

Sponzoruša nakon raskida sa dečkom.

Unakrsno pominjanje porodica u toku svadje roditelja oko toga sa čije strane je dete povuklo mane.

Doživljaj perspektive mladog slikara u Srbiji.

Kolosalno se šokirao!
Napravio je korak, zamahnuo rukom i odjednom se skamenio. Telo mu je ostalo u položaju mađioničara Alabame, kada mu Duško Dugouško odbrojava "je'n, dva, tri, četr'... STOP!", uz izraz lica u poređenju sa najneprirodnijom džimkerijevskom grimasom...
Jednostavnijim rečnikom, ukipiti se iz nekog razloga, baš onako kako je nekada prema legendi nekada stajalo svetsko čudo koje je krasilo obalu tog prelepog grčkog ostrva. Još prostije - iznenaditi se k'o Nataša Kandić kada ugleda pozitivan komentar na svom jutjub klipu, izbečiti se k'o mače na barenu slaninu.
Sve jasno...

Snajperiste na selu. Ne daj Bože da slučajno propuste neki događaj koji se desio u neposrednoj blizini (šta je danas radile komšije, da li su obrađivali njivu, kosili travu, hranili krave, svinje i kokoši, šta su pravili za ručak, ko im je dolazio u goste, itd).
Znaju ko je čiji u čitavom selu. Omiljeno pitanje koje stalno postavljaju deci i mlađim generacijama je "Čiji si ti?"
Znaju kad je čija svadba, ko se rodio, krstio, a ko je umro. U njihovim dijalozima koji traju po pola dana može se čuti ono što još niko nije ni znao. Kad želiš nešto više da saznaš o sebi možeš slobodno da odeš da se ispričaš sa njima i da čuješ "najsočnije" tračeve iz komšiluka.
Ako bi se nešto desilo u selu, policija bi prvo zvala njih da svedoče o događaju i opišu osumnjičenog.

Iskonska polovnjača na rasponu između dvadesetih i tridesetih godina, seks simbol autobuskih stanica u zemljama bivše Juge. Zlatna sredina na više nivoa: niti dovoljno lepa da bi se mogla okarakterisati prepičkom, niti pregolem garib da se ne bi mogla posle dva-tri piva bogougodno oplesti. Ofarbana u plavo, ne baš tako lepih zubi, izbačenih sisa kroz v-izrez tigraste majice, domaćinskih jedrih dojki i vešto uvučenog stomaka, igra ulogu srcolomke sredovečkih wannabe jebača utegnutih u crne bodi majice sa motivima zmajeva i pokojeg lako-zaljubljivog zagorelog studenta elektrotehnike, rodom sa sela. Vekovna želja konduktera brkica sa čačkalicom u ustima, samostalnih bijeljinskih poljoprivrednika i skoro svakog vlasnika tezge na pijaci.

Od obrazovanja ima srednju trgovačku, literarni opus Paola Koelja, sva izdanja magazina Svet i Treće Oko i zbirku tekstova sa kompilacija Grand letnjih hitova 2003-će godine. Između crveno nalakiranih noktiju od nekoliko cantima, večito uglavljena slim cigareta, dok polurokćućim osmehom flertuje sa dokonim mušterijom, obilno vlažeći na old-skul švalerske fore iz osamdesetih godina, koji je brčati čiča keršme izbrusio muvajući Čehinje kad je onomad kao mlad gušter služio JNA u Dubrovniku '84-te godine. Mada, nije ni upola dronfulja kakvom je karakterišu ljubomorne žene čiji muževi samo kod nje na trafici kupuju novine i cigare. Ona je obećana svom momku, gastarbajteru iz Kostolca na privremenom radu u Vijeni. I ona ga čeka, držeći sliku u roze novčaniku, sliku lika sa počupanim obrvama, DG sunčanicama i dva'js'pet kila viška.

Radnica iz kioska je, kao i Slađa, institucija. Busevi odlaze i dolaze, a ona stoji kao sfinga, simbol erotike za sredovečne ljude koje je zlo i nesrećno vreme pregazilo, podsećajući ih na mlade Čehinje iz Dubrovnika te '84-te godine i vremena koja se nikad neće vratiti, vremena kad si mogao u parku na klupi zaspati i niko te nije smeo dirati...

Pojam koji je doneo sa sobom i najgori posao na svetu, a njega ima onaj baja koji samo pozira u porniću i ne dobije šansu da jebe, u najboljem slučaju samo mlati kitom u pozadini...

Izraz kada nekom želiš, na fin i kulturan način, da staviš do znanja da je nepoželjan u tvom društvu i želiš da ga ukloniš iz svoje blizine.

Čovek koji je uradio nešto jako loše, osuđen da doživotno gura kamenčinu uzbrdo, bla, bla, truć.
Ono što čini ovu priču mitom je upravo nepobitno imbecilna činjenica da čovek sa prosečnom težinom od oko 85 kg gura okruglu stenu od oko 700 kilograma na nagibu od 75%. Nakon iscrpnih treninga u teretani u trajanju od šest meseci, najspremniji atleta ne bi bio u stanju da ovu gromadu pomeri ni 13 cm na ravnoj podlozi, što će reći da je na uzbrdici u stanju samo dobro i jako da se isprdi pri uzaludnom nastojanju da je pomeri s mesta.
Jelenak, buba sa nadbubljom snagom, koja je u stanju da gura objekte i do 700 puta teže od sebe, bila bi jedini kandidat za ovakav poduhvat, s tom razlikom što bi posle toga umrla ili ostala insekt sa trajnim invaliditetom i razorenim organima za reprodukciju.

Vrsta frizure koju šetaju uglavnom matori hipici i propali rokeri, pri kojoj je vrh glave ćelav, a duga, ravna, drapkasto-proseda kosa puštena sa strane svuda okolo.