Malo je ovakvih ljudi u pravom životu, pa se ovaj izraz koristi kao sprdnja, kao poređenje za nekog krimosa ili psihopatu. Takođe, ovaj termin je dobar i onda kad želiš da pohvališ sebe i ostalima daš do znanja kolko si zajeban, koliko se ne treba kačiti sa tobom, koliko si ti jeben igrač, iako bi svako normalan lako zaključio da ti samo sa lingvistikom znaš da barataš, i to je sve...

Suptilnije i uviđajnije od "Matori šta koji kurac?" izraziti zabrinutost za svoj i sagovornikov društveni status usled neke radnje koju je učinio u javnosti ili promene stila koja je društveno neprihvatljiva i koja će ga na osnovu toga odmah svrstati u određenu socijološku grupu. Ovim izrazom mu ujedno želimo jasno staviti do znanja da bi smo trenutno radije stajali pored uber seljaka paprikara Radašina-ću te patošem, nego pored njega.

Jebiga, sedeo si kući, nisi znao šta ćeš sa sobom- livada u glavi, i odjedanput ti je bljesnula genijalna ideja koja je poput groma pogodila tvoje neuronske grane, da je do jaja izvući pramen a la Halid Muslimović, koga inače zovu "Plavi čuperak" i to ne zbog toga što je citirao Miku Antića prilikom gostovanja kod Lee Kiš ili Jelene Bačić Alimpić (nego upravo zbog tog ciganskog pramena), nositi flafičasto baršunastu majicu sa likom Milana Stankovića u prirodnoj veličini ili si pak gledao slike svog askurđela i pomislio "Kako mu jebački stoje ovi brčići. Hoću i ja takve!"

Šta? Kad može Bred Pit, Beks ili Džoni Dep da menjaju svaki čas izgled i da eksperimentišu, što ne mogu i ja!? Ali si zaboravio jedan sitan detalj, da su oni super uber svetske zvezde i da oni mogu da šetaju gradom i sa govnetom na glavi i biće do jaja kul i svi će početi da nose govna na glavi. Tako da matori ne eksperimentiši previše. Pomisliće ljudi svašta!

ili krace recheno ljudi.

Najbogatiji ljudi danasnjice - sve placaju

Na prvi pogled jedna vrlo čudna sortra ljudi, na drugi potpuni idioti, jer zašto bi iko normalan jeo govna? Pre svega iz tog razloga što govna smrde, drugo, potpuno su odvratna i nejestiva, i treće, nemaju nikakvu hranljivu vrednost. Ovakvi ljudi se opiru prirodnim zakonima jer priroda se stvorila govna da budu otpad, a ne hrana. Dakle, jednom rečju ovi ljudi su buntovnici. Odbijaju pravila, ne poštuju zakone. Prkose običnom. Rodjeni su drugačiji. Misle da mogu da promene svet jednom rečenicom. A da li mogu?
Često im se u narodu kaže:

Нељуди матори, нељуди!

Bolji život nego srećni ljudi

Rečenica kojom izravažavmo čudjenje i zgroženost nečijim navikama, ponašanjem, intelginecijom ili zaostalošću.

Ljudi iz nekog, za sada nepoznatog, razloga imaju potrebu da neprikladna pitanja, dok zabadaju njušku u tuđa posla, začine neubedljivom i potpuno suvišnom uvertirom, na koju i plišana igračka slaže grimasu. Pa tako dolazimo i do ove dve reči koje u principu predstavljaju skraćeno izdanje "došao sam lično do zaključka, jebeš mi sve, crći ću ako te ne pitam da proverim, ali glupo mi baš direktno" verzije.

Najlakši način da kažete nekoj osobi da ne radi nešto glupo, ružno ili da uradi sve kako treba da se ne bi obrukao. Ali ovo je retko kad efikasno jer koga boli kurac šta ljudi pričaju. Oni će uvek da pričaju.

Ljudi koji su upravo te mlađe generacije i vaspitavali

Ljudi puni svakojakih primera, imaju zivotnog iskustva k'o da su sa Galapagosa.

"Zaboravio" si pospremiti sto poslije jela?

Izraz veoma misterioznog porekla i još misterioznijeg značenja. Nije tačan, ali nije ni netačan, (lepi ljudi nose, ALI i ne nose satove, a sama lepota je valjda u oku posmatrača).

Jedni pričaju kako je izraz nastao iz nekog samopouzdanja koje poseduju lepi ljudi, koje umanjuje njihovu opterećenost nemilosrdnim proticanjem vremena i oslabađa ih potrebe za večnom okovanosti instrumentom za merenje istog.
Drugi opet kažu da je frazu izvalio neki siromašni šaljivdžija, kao prvu stvar koja mu je pala na pamet kao odgovor na pitanje "a gde ti je sat"?

Danas ionako svi imaju satove na svojim mobilnim telefonima. A mobilne nose i lepi i ružni ljudi.

Ljudi koji uvijek vide širu sliku.

Osobeni znaci. Svaka osoba ih ima. Ono po čemu prepoznajemo jedni druge, boja očiju, oblik nosa, figura, rumeni ili bledi obrazi, specifičan osmeh ili glas. Ali ipak postoje i ljudi koji sa kojima se upoznajemo svaki put kad ih sretnemo. Prosto to su ljudi na kojima naše oko nije u stanju pronaći ništa što bi poslalo mozgu kao karakteristiku po kojoj bi ih registrovao.

Teška kategorija ljudi; toliko teška, da je na samom socijalnom dnu. Prepoznaju se po neprekidnom, glasnom pričanju mobilnim telefonom, koji je uglavnom ugašen, a prazan, kriminalan razgovor najčesce lažan.

Ljudi na selu kojima se krmača prasi dvaput godišnje.

Fetiš koji mnogi ljudi poseduju. Osobe za koje je glupo stići negde u ugovoreno vreme. Umesto toga, u vreme kad bi trebalo da krenu, odu da jedu, da se tuširaju, kenjaju, naprave ćaletu večeru, izmasiraju babi stopala, odspavaju, porazgovaraju sa komšinicom o cveću ispred zgrade. Kada se pojave na pitanje zašto kasniš odovaraju sa , jebi ga... Ljudi uz koje je kašnjenje toliko priraslo da će im se na sahrani prevrnuti kola sa kovčegom i opet će zakasniti.

Vladini ljudi koji mnogo volu da posećuju svadbe i slična alkohol-u-litrima mesta.